Naše najnovije priče, uvidi i saveti

August Horch je rođen godine 1868. u mestu Moselle, a školovao se na univerzitetu u mestu Mittweida. Diplomu inženjera je dobio godine 1890. i otišao da radi u kompaniji Carl Benz 1896. godine. U kompaniji je radio samo tri godine, stekavši sva znanja koja su mu bila potrebna i 1899. je osnovao sopstvenu kompaniju August Horch & Cie. Kao preduzetniku mu je nedostajalo iskustva, ali ga je nadomestio svojim poznavanjem automobilskog inženjeringa.

August Horch se smatra jednim od pionira nemačke auto industrije – prvi Horch automobil se provezao ulicama kelnskog okruga Ehrenfeld pre 100 godina, a 50 godina je proteklo od smrti čoveka koji je bio među prvim auto-inženjerima.

To je dovoljan razlog da se podsetimo njegovog životnog dela – sistematičnog doterivanja automobila iz ranog perioda u ono što mnogo više podseća na današnji automobil. Muzej August Horch i mestu Zwickau je objavio knjigu koja ovekovečava život August Horch-a i kao inženjera i kao ličnosti.

Ova komemorativna biografija, pod nazivom „Pionier der Kraftfahrt“ („Pionir motornog vozila), je zasnovana na dugogodišnjem istraživanju autora Jürgen Pönisch-a. Knjiga ima 218 strana, na kojima se nalazi 284 fotografija (od kojih su neke objavljene prvi put), kao i 110 dokumenata.

Vožnja automobilom

Voziti automobil 1901. godine je bila aktivnost koja bi se mogla svrstati u avanturizam. Prvi nezvanični pokušaj vožnje Horch automobila je bio veliki događaj i za kompaniju Horch & Cie. i stanovnike kelnskog okruga Ehrenfeld. „U početku, sve je izgledalo da teče prema planu, i automobil je dobro napredovao.

Ali, ubrzo je počeo da pokazuje uobičajene probleme koji su mučili sve automobile tog doba“, zapisao je August Horch u sećanju na prvo putovanje u svom prvom automobilu, januara 1901. godine. „Motor je iznenada stao. Krapff i ja smo skočili sa klupe i prionuli na posao. Odmah smo ustanovili da karburator ne radi kako treba. Kvar je brzo popravljen, a mi smo se popeli nazad na klupu i nastavili putovanje.“, zabeležio je Horch.

August Horch je o konstruisanju automobila naučio u kompaniji Carl Benz, gde je bio zadužen za odeljenje konstrukcije motornih vozila, godine 1896. Bio je opsednut, tada još uvek novom idejom o motornom vozilu, ali Benz mu nije dao odrešene ruke, koje je tražio, da bi razvijao svoju ideju.

Tako se dogodilo da je osnovao svoju kompaniju, novembra meseca 1899. Kupio je objekat koji je ranije bio štala u ulici Venloer broj 295 u Kelnu-Ehrenfeld, i osnovao „radionicu za popravku motornih vozila i mašina svih vrsta“.

Horch-ova namera da napravi automobil

August Horch je oduvek nameravo da napravi automobil sopstvenog dizajna. Prvi Horch automobil je imao horizontalni dvo-cilindrični motora, snage 4-5 ks.

Jedna od posebnih karakteristika Horch-ovog dizajna je bila su dva uzdužno postavljena cilindra; težio je postizanju posebno mirnog rada (tzv. „impact-free engine“).

Snaga se prenosila na menjač pričvršćen na zadnje točkove širokim pogonskim remenom savijenim u „osmicu“. Upotreba lake legureza šasiju je zanimljiva nova karakteristika ovog dizajna.

Ali kako je prvi Horch automobil izgledao

August Horch je u početku smatrao da motor i menjač treba da se nalaze na šasiji, za koje treba da budu pričvršćene opruge i osovina. Karoserija se proizvodila posebno po specifikaciji klijenta. Horch je opisao svoju prvu konstrukciju na sledeći način: „gornji deo je bio sa četiri sedišta. Izradila je čuvena kelnska firma Utermoehle. Kao i svi modeli na tržištu u to vreme, bio je otvoren, bez vrata. Krov koji se navlačio se posebno doplaćivao, ako bi ga klijent izričito zahtevao. Oni koji nisu mogli da priušte takav krov, mogli su tražiti kožni prekrivač, kao alternativu: sastojao se od komada kože koji ste jednostavno stavljali preko kolena, da biste se štitili od kiše i da bi vam bilo toplije. Niko do sada nije razmišljao da stavi vetrobran ispred prednjih sedišta. Prva svetla su bila sveće, pre nego što su uvedeni parafinski fenjeri“.

Mala firma inženjera

Mala firma inženjera August Horch-a je postepeno počela da raste. Do početka 1901. godine, kompanija je brojala 15 zaposlenih (5 mehaničara, 1 osnivač, 3 radnika za strugom, 1 kovač, 1 monter, 2 asistenta i 2 pripravnika). Od februara 1901, potencijalni klijenti su mogli čak i da pogledaju prodajnu brošuru. U njoj su se nalazile šasije sa motorima snage 4,5 – 5 ks i tro-brzinskim menjačem po ceni od 3,500 maraka, i šasija sa motorom od 9-10 ks i četvoro-brzinskim menjačem po ceni od 4,100 maraka. Ali i deset različitih verzija karoserije po ceni od 4,000 do 6,500 maraka, međutim postoje samo fotografije kao dokazi o postojanja modela „Phaeton“ i“Vis-à-vis”, oba četvorosedi.

Nakon sastavljana, ovi automobili su pokretani i nisu farbani sve do momenta slanja. Do aprila 1901, kompanija je mogla da proda šest automobila, a na kraju ukupno 10. Međutim, pomenuti motori od 9-10 ks iz kataloga nikada nisu napravljeni.

August Horch-ova karijera preduzetnika u auto-industriji je imala izuzetno skroman početak. Međutim, ovaj brilijantni inženjer se od samih početaka može, sasvim izvesno, smatrati jednim od osnivača današnje kompanije AUDI AG – nakon sukoba sa partnerima, osnovao je brend Audi (prevod njegovog imena na latinski) godine 1909. Dodatne pojedinosti i zanimljive činjenice o njegovoj karijeri se danas mogu pronaći u novoj Horch komemorativnoj biografiji „Pionier der Kraftfahrt“ čiji je autor Jürgen Pönisch.

Četiri prstena

Četiri prstena Audi znaka simbolizuju brendove Audi, Horch, DKW i Wanderer, koji su kasnije kombinovani pod kapom Auto Union. Auto Union i NSU, koji su se spojili godine 1969, su imali značajan doprinos u razvoju automobila. AUDI AG su formirali Audi NSU Auto Union AG, 1985 godine. Zajedno sa tradicionalnim kompanijama Auto Union GmbH i NSU GmbH, Audi neguje tradiciju i predstavlja dugu i raznovrsnu istoriju Audi-a. Muzej u Audi Forum Ingolstadt je otvoren od ponedeljka do nedelje, od 10 do 20 časova.

Audi je međunarodni konstruktor i proizvođač visoko kvalitetnih automobila. Audi Grupa trenutno ima preko 50.000 zaposlenih.

Pomoću algoritama pretraživači odlučuju koju će stranicu pozicionirati više u rezultatima pretraživanja. Google godišnje izbaci nekoliko novih ili ažuriranih algoritama koji utiču na on-site i off-site faktore na web stranicama.

Algoritmi

Algoritmi potiču još od persijskog matematičara al-Khwarizmija koji je u 9. veku napisao knjigu u kojoj opisuje postupke za računanje u sistemu indijskih brojeva.

Algoritam je metoda ili način kojim dolazimo do rešenja određenog problema.

Ako ovu definiciju primenimo na Google dobijamo sledeće:

„Google algoritam je metoda ili način na koji Google odlučuje o redosledu rezultata pretraživanja.“

Google algoritmi pomažu da se ispune želje osoba koje pretražuju

Korišćenjem algoritama Google nastoji da što preciznije ispunjava želje onih koji pretražuju da bi pronašli željene informacije, odgovore, proizvode, usluge, savete… Google svakim danom sve bolje i bolje shvata šta tačno želimo da pronađemo. Prisetimo se da na samom početku Google nije imao autocomplete mogućnost, ni nultu poziciju, ni Google flights, ni mnoge druge mogućnosti. Godinu po godinu Googleovi računari postaju sve inteligentniji, ako se to može reći za računar. Google već duže vreme koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje kako bi predvideo i ispunio želje korisnika da pronađu željeni sadržaj.

Google algoritam funkcioniše tako da pretražuje web stranice na osnovu ključnih reči upisanih u pretraživač i Page ranga koga definiše na osnovu više od 200 faktora. Faktore možemo podeliti na on-site i off-site faktore. Više o faktorima i SEO optimizaciji pročitajte u blog objavi Uvod u SEO optimizaciju.

Neki od značajnijih Google algoritama su:

Mobile-First Index

Pomoću ovog algoritma Google želi da ohrabri SEO stručnjake da više rade na sadržaju za mobilne uređaje.

Google HTTPS

Prema analizama Moza sredinom aprila 2017. godine procenat stranica na SERP-u s HTTPS protokolom bio je 50%, danas je taj procenat skočio na više od 70%.

Google Penguin

Ovaj algoritam je uticao na sve koji imaju spammy linkove, linkove nevezane za sadržaj stranice i na one koji su se koristili Black hat SEO strategijama.

Google Panda

Algoritam je uticao na sadržaj web stranica koji mora biti kvalitetan i nikako dupliran.

RankBrain

Google je počeo koristiti mašinsko učenje.

BERT update

Bolje shvatanje long tail ključnih reči. Više informacija na blogu BERT update.

Ne utiče svaki algoritam jednako na rezultate pretraživanja, neki utiče više, a neki manje. Primera radi, kada je izbačen Rank Brain algoritam nije doneo preterane promene u rezultatima pretraživanja, već će kako vreme prolazi da utiče na pozicije u rezultatima pretraživanja. Panda i Penguin su odmah počeli da utiču na web stranice koje su imale duplirani sadržaj i spammy i irelevantne linkove.

U skoroj budućnosti možemo očekivati Google algoritme koji će dati prednost stranicama koje su optimizovane za pretraživanje putem glasa. Iako ono još uvek spava, u našem regionu uskoro dolaze nove generacije koje koriste mobilne uređaje sve prirodnije. U narednih nekoliko godina očekujemo sve veći broj pretraživanja putem glasa.

Autor teksta: Miško Macolić Tomičić

Izvor: Kako funkcionira Google Algoritam i pretraživanje?

Inovacioni ciljevi i prioriteti moraju da proizilaze iz poslovne strategije, piše Sandra Nešić, programski direktor ICT Hub-a.

Pre svetske ekonomske krize, većina kompanija je nastojala da u skladu sa svojim uslovima poslovanja, ustanovi pristupe, strukture i alate za upravljanje inovacijama, definišući resurse, posebno u kontekstu otvaranja inovacionih procesa ka eksternim talentima, iskustvima i znanjima koja su se mogla dobiti van okvira kompanije, pa su tako postale poznate prakse uspostavljene u kompanijama poput Procter&Gamble, LEGO, Samsung, GSK i drugih.

U vreme krize, fokus je stavljen na unapređivanje efikasnosti poslovanja, uvećanje produktivnosti i uvođenje odgovarajućih digitalnih alata koji bi doprineli daljoj transformaciji. Danas, u uslovima poslovanja koje karakterišu velika volatilnost, neizvesnost, promenjena ponašanja korisnika i disruptivne tehnologije, kompanije počinju da stvaraju nove poslovne modele, agilnije procese inoviranja i alternativne vidove bavljenja inovacijama, a sve u cilju odgovora na postavljene zahteve Industrije 4.0. Iako se danas mnogo ulaže u istraživanje i razvoj (R&D), rang-lista kompanija koje se oslanjaju na taj vid unapređivanja, ne poklapa se sa listom najinovativnijih kompanija. Uspešan ishod tog ulaganja zapravo zavisi od sposobnosti kompanije da u pravo vreme spoji pravi proizvod ili uslugu sa pravim korisnicima, što je logički nastavak dobro postavljenog procesa upravljanja inovacijama.

Postavljanje tog procesa proizilazi iz odgovora na sledeća pitanja:

1. U kom pravcu želimo da se kreće kompanija?

Inovacioni ciljevi i prioriteti moraju da proizilaze iz poslovne strategije. Kada je dugoročna stabilnost ugrožena, ne treba se oslanjati samo na osnovnu delatnost, pa zato mnoge kompanije pristupaju istraživanju radikalnijih verzija budućnosti u izdvojenim delovima organizacije, sa drugačije postavljenim metrikama uspeha, uvodeći tako organizacionu ambideksternost. U poslovnoj strategiji mora biti jasno postavljen i komuniciran prioritet građenja novih oblasti poslovanja, kako bi inovacioni ciljevi od starta bili usklađeni sa ciljevima kompanije.

2. Šta će nas dovesti do željene budućnosti?

Neophodne su odgovarajuće tehnologije i organizacione sposobnosti koje je potrebno obezbediti, ne oslanjajući se isključivo na njihovo razvijanje unutar kompanije. U kontekstu otvorenog načina inoviranja i kolaborativnosti koju donosi, moguće je eksternim vidovima saradnje obezbediti potrebne tehnologije, pa i veštine neophodne za opstajanje u tržišnoj trci. Takođe, neophodno je razumevanje korisnika i njihovih potreba, ponašanja, želja i navika, kako bi se generisale ideje koje su vredne testiranja i odgovaraju postavljenom kontekstu.

3. Kako sve to izgleda u praksi?

Za rukovodioce kompanija je potrebno da svoje poslovanje počnu da posmatraju kao portfolio proizvoda i usluga u različitim inovacionim fazama i fazama zrelosti, kako bi efikasnije reagovali na promene okruženja i nove prilike stvaranja vrednosti za svoje korisnike. Balansiran portfolio sadrži proizvode i usluge koji obuhvataju različite horizonte inoviranja, a proces upravljanja inovacijama je drugačiji u odnosu na upravljanje postojećim proizvodima. Za upravljanje inovacijama koje su transformativnog karaktera, potrebno je poštovati principe zastupljene u lean i agilnim praksama, testirati pretpostavke kroz eksperimente, kao i vršiti unapređivanja i definisanja daljih pravaca razvoja na osnovu validiranih učenja, oslanjajući se na inkrementalno finansiranje.

Jasno je da budućnost pripada adaptabilnim kompanijama koje se oslanjaju na stalno učenje i inoviranje kako bi ostvarivale rast. Upravo iz tog razloga se odlučuju na osnaživanje inovatora i preduzetnika unutar svojih organizacija i prepoznaju značaj stručne podrške u kreiranju adekvatnog pristupa inovacijama. Akademija za upravljanje inovacijama, koju ICT Hub organizuje po treći put, prepoznata je kao edukativni program koji ne samo da pomaže učesnicima da razumeju pravi način na koji treba upravljati inovacionim procesima u kompanijama, već im pomaže i da odgovore na ova tri ključna pitanja.

Svi znamo šta su startapi – to su one male, inovativne firme koje mogu brzo da postignu ogroman rast. Za tu mogućnost, naravno, imaju da zahvale promenama tržišta koje je doneo tehnološki napredak, ali da bi mogli da ih iskoriste, startapi moraju da razmišljaju na određen način. Ako misle samo o sigurnosti – ništa od inovacije za veliki uspeh. Ako su samo inovativni – ništa od biznisa koji bi uopšte rastao. „Startap način“ je specifičan odnos prema ideji, proizvodu, razvoju, kupcu….koji spaja ove suprotnosti u uslovima savremenog tržišta.

Nije lako opisati „startap način razmišljanja“ (često se koristi i reč „filozofija“), jer podrazumeva niz pristupa i principa koji čine specifičnu poslovnu kulturu, potpuno drukčiju od one u tradicionalnim kompanijama. Na primer, umesto donošenja „pravih odluka“, kod uspešnih startapa je fokus na postavljanju pravih pitanja pravim ljudima (kupcima). Predmet entuzijazma nije rešenje, nego problem. Rečima Erika Risa, potrebno je prevazići „inovatorsku pristrasnost“ („innovator bias“) i biti uvek otvoren za još istraživanja i otkrića, umesto robovanja zamišljanju „konačnog rešenja“. Zaboravite na motivacione krilatice poput one da „neuspeh nije opcija“. Ona suprotna krajnost, takođe opšte poznata, da je neuspeh normalan, čak i očekivan u procesu učenja, za startape nije poruka sa postera ili šolje za kafu, već stvaran način razmišljanja koji je inkorporiran u proces osmišljavanja proizvoda.

Dalje, uspešni startapi su svesni da nikada nemaju dovoljno informacija da sa sigurnošću donesu „pravu odluku“. Razvoj tehnologija i njihovo usvajanje su sve brži. Zato su važna konstantna pitanja i neprestano učenje od kupaca i tržišta. Startap razvija minimalno održiv proizvod, pa ga testira i proverava svoje pretpostavke. Onda, s naučenim, radi to isto, ali sledeći mali korak… Za startape, početni uslov za uspeh nije genijalna ideja – ona je za kupce čak možda i potpuno nebitna. Uslov je sposobnost da se ostane otvorenog uma i da se uči. Zbog toga, investitori iz Silicijumske doline ne donose odluke na osnovu kvaliteta proizvoda, nego gledajući kakav je tim koji stoji iza njega. Ako postavljaju prava pitanja i reaguju na odgovore tržišta, oni su bolja investicija od naizgled sjajne ideje za gotov proizvod.

S tim u vezi, specifičnost uspešnih startapa su i uloge i podela u timu. „Liderstvo“ nije u donošenju odluka, već u podsticanju procesa („enablers“ umesto „leaders“), dok članovi tima nisu tu samo da „odrade svoj posao“, već da budu neodvojivi deo građenja puta ka korisniku. Njihov rad se ocenjuje kroz uspeh celog tima, ne po pojedinačnom doprinosu.

Sve ove odlike startapa su nastale kao odgovori na izazove menjajućeg tržišta. Na primer, tradicionalni biznisi sjajno proizvode po konkretnim, postojećim specifikacijama. Ali, kakav treba da bude biznis da bi otkrio šta je uopšte potrebno proizvesti? S tim pitanjem, stižemo do načina kako startapi razmišljaju – do odustajanja od izvesnosti i definisanosti, od „donošenja konačnih odluka“ i principa „svako radi svoj deo“.

Važno je razumeti da ovaj pristup biznisu ne znači večno uživanje u neuspesima ili traganju za savršenstvom. Prvo, savršenstvo nije korisna reč na tržištu koje se tako brzo menja. Drugo, ipak je to biznis, koji svakako teži uspehu. Ali, kako s tim pristupom? Ključ je u opisanom „validiranom učenju“ („validated learning“) s mnogo merenja i procena, ali ne profita i tržišnog udela, već pre indikatora kao što su angažovanost i zadovoljstvo kupaca, konverzija, ponovna kupovina… U skladu s tim, razvoj ide u nizu malih koraka koji se lako mogu testirati, a tome je prilagođeno i finansiranje („metered funding“, umesto godišnjih budžeta korporacija).

Sve opisano služi da održava ravnotežu rizika i inovacija, u kojoj je ključ. Nema inovacije bez slobode, a uz slobodu ide rizik. Razmišljajmo onda tako da ostanemo inovativni, bez stega jasne strukture i podele i neopterećeni konačnim rešenjem, ali u najbližoj mogućoj vezi sa stvarnim potrebama kupaca i u malim, merljivim koracima, za svaki slučaj. U još manje reči: razmišljajmo na startap način.

Autor: Kosta Andrić, ICT Hub
Tekst je preuzet iz “Digital Business Review” koji izlazi u okviru “Nedeljnika“.