Michael Dell
Majkl Del (Michael Dell) je osnivač kompjuterske kompanije Dell, Inc. Stvorio je jednu od najprofitabilnijih kompjuterskih kompanija na svetu sa godišnjom prodajom od $50 milijardi američkih dolara. Dell je, takođe, postao jedan od najbogatijih ljudi na svetu i 4. je na Forbsovoj listi Amerikanaca sa bogatstvom procenjenim na $18 milijardi. Sa samo hiljadu dolara u džepu, Del je 1984. Godine osnovao „PC’s Limited“. Del je iz svoje spavaonice na univerzitetu započeo izgradnju i prodaju personalnih računara od rezervnih delova. Ideja koja je mladog preduzetnika odvajala od ostalih je bila prodaja direktno kupcu, umesto prodaje preko posrednika.
Michael Saul Dell je rođen 23.02.1965. u Hjustonu. Otac mu je bio ortodont, a majka menadžer. Del je bio zainteresovan za računare još kao mali, a već sa 15 ih je rastavljao. Pohađao je Univerzitet Teksas, sa nadom da će postati lekar, ali je napustio studije kako bi započeo sopstveni biznis kada je imao samo 19 godina.
PC’s Limited je klijentima omogućavao da prilagode svoje računare, pre nego što budu sastavljeni po njihovoj specifikaciji. Cene su, takođe, bile mnogo niže od konkurencije, jer nisu imali zalihe niti posrednike kojima bi plaćali provizije. Svi računari su prodavani direktno kupcu preko porudžbenica, telefonskih porudžbina i internet porudžbina.
Godine 1988, PC’s Limited je promenio ime u „Dell Computer Corporation“ i imao početnu javnu ponudu (IPO) vrednosti kompanije od oko $80 miliona. Do 1992. godine, Dell Computer Corporation je bila na Fortune listi među 500 najvećih kompanija na svetu, a time je Majk Del postao i najmlađi CEO u istoriji Fortune 500 kompanija.
Kompanija je nastavila da raste i dramatično se razvija iz godine u godinu, prodajući, na kraju, više računara u SAD-u od bilo koje računarske kompanije (uključujući Compaq). Kompanija “Dell Computer Corporation” je postala “Dell Inc.” kada se proširila i na druge poslovne oblasti. Dell Inc sada ima široki asortiman proizvoda, koji obuhvataju home sisteme za zabavu i personalne uređaje.
Del je napustio CEO poziciju u Dell Inc. 2004. godine, ali ostaje predsednik odbora. Majkl Del koristi nešto od svog bogatstva u filantropskim akcijama i sa svojom suprugom je osnovao fondaciju „Michael and Susan Dell Foundation“. Organizacija je posvećena unapređivanju života dece u SAD-u i svetu.
Porodica Del živi u jednoj od najvećih kuća u Ostinu, Teksas, i 15. je kuća po veličini u svetu.
Istorija kompanije Dell
Majkl Del je 1984. godine osnovao Dell da bi direktno opsluživala kupce računarima koji ispunjavaju njihove potrebe. Kompanija je nazvana PC’s Limited, a on je u to vreme još uvek bio student na Univerzitetu Teksas. Sledeće godine, Dell je izašao sa prvim računarom pod nazivom Turbo, koji je imao procesor od 8 MHz. Osnovni cilj je bio da se proizvedu sistemi personalnih računara koji su bili kompatibilni sa IBM-om.
Ono što je kompaniju odvajalo nije bila samo orijentisanost prema kupcima, već i mogućnost da ljudi prilagode računare sebi tokom procesa poručivanja. Ovo je bilo moguće, pošto se svaki računar pojedinačno sastavljao.
Kompanija je prve godina imala bruto zaradu od 73 miliona dolara, a javno je ponudila akcije 1988. godine, po ceni od $8.50 po akciji.
Prvi Dell laptop je imao svoj debi 1991. godine, a do 1993. postali su jedna od top pet kompjuterskih kompanija u svetu. Do 1995, onih 8.50 dolara po akciji su porasli na $100. Napredak poslovanja je bio rapidan i 1997. godine, Dell je prodao svoj desetomilioniti sistem.
Godine 1996, Dell je počeo da prodaje svoje proizvode preko svog veb sajta i tri godine kasnije, preuzeli su Compaq.
Međutim, Dell ima dugačku evidenciju spiska zadovoljnih kupaca, u najmanju ruku u pogledu svojih proizvoda.
Pozadina i poreklo
Godine 1985, kompanija je proizvela svoj prvi računar po sopstvenom projektu – „Turbo PC“, prodat za USD 795- koji je imao Intel 8088 kompatibilni procesor brzine 8 MHz. PC’s Limited je reklamirao svoje sisteme u nacionalnim kompjuterskim časopisima za prodaju direktno kupcima, i svaka jedinica je bila sklapana po narudžbini prema odabranim opcijama. Kupcima je bila ponuđena cena niža od one za maloprodajne brendove, ali sa većom prikladnošću nego da sami sklapate komponente. Iako nisu bili prva kompanija koja je koristila ovaj model, PC’s Limited je prva koja je u tome uspela. Kompanija je zaradila više od USD 73 miliona prve godine poslovanja.
Godine 1989, Dell Computer kompanija je napravila svoje prve servisne programe, kako bi kompenzovali nedostatak lokalnih maloprodavaca koji bi radili kao servisni centri. Takođe i 1987. godine, kompanija je počela da radi u Irskoj; sledilo je još 11 međunarodnih firmi, u sledeće četiri godine. Juna 1988. godine, kapitalizacija Dell-ovog tržišta je narasla od USD 30 miliona do USD 80 miliona od svoje početne javne ponude 22. juna od 3.5 miliona akcija po USD 8.50 po akciji. Godine 1990, Dell Computer Corporation je pokušala da proda svoje proizvode indirektno preko skladišta i veleprodaja, ali su imali malo uspeha i kompanija se ponovo fokusirala na svoj uspešniji prodajni model direktno-za-kupca.
Godine 1996, Dell je počeo da prodaje računare preko svog veb sajta.
Godine 2002, Dell je pokušao da se proširi ulaskom na tržišta multimedija i kućne zabave, uvođenjem televizora, Dell Aximručnih i Dell DJ digitalnih audio plejera. Dell je, takođe, proizveo, štampače Dell brenda za kućnu i upotrebu u malim kancelarijama.
Napravivši mali skok, godine 2003, Dell je predstavio svoje prve štampače za javnost, uključujući one koji su bili namenjeni prosečnom potrošaču i preduzećima. Dell štampači su poznati kao univerzalni i jednostavni za upotrebu, ali nedavni razvoj je doneo skepticizam kompaniji kada je Lexmark počeo da radi sa njima, a koji su modifikovali kertridže, tako da ne rade sa Dell štampačima.
Godine 2004, kompanija je objavila da će graditi novo postrojenje za sklapanje blizu mesta Winston-Salem, Severna Karolina; grad i država su za Dell obezbedili paket povlastica vredan USD 37.2 miliona; država je obezbedila oko USD 250 miliona u olakšicama i poreskom oslobađanju. Jula meseca, Majkl Dell je napustio CEO poziciju, ali je zadržao poziciju predsednika odbora. Kevin Rolins, koji je imao nekoliko rukovodećih pozicija, došao je na mesto prvog čoveka.
Godine 2005, udeo od prodaje na međunarodnim tržištima se povećao, kako je objavljeno u saopštenju za javnost kompanije, za prva dva kvartala fiskalne 2005. godine. Februara 2005, Dell se pojavio na prvom mestu liste „Kompanije kojima se najviše dive“, koju je objavio Fortune magazin. Novembra 2005, magazin Business Week je objavio članak pod naslovom „Sa zlog na gore u kompaniji Dell“ o manjku kod projektovanih zarada i prodaje, sa gorim od očekivanog finansijskog učinka za treći kvartal – loš znak za kompaniju koja je rutinski potcenjivala svoje zarade. Dell je shvatio da su loši kondenzatori na matičnim pločama Optiplex GX270 i GC280 već koštali kompaniju USD 300 miliona. Kevin Rolins, CEO, pripisao je loš učinak delimično Dell-ovom fokusiranju na jeftine računare.
Sedište kompanije Dell u mestu Round Rock, Teksas
Godine 2006, Dell je kupio proizvođača hardvera za računare Alienware. Dell Inc je imao plan da Alienware nastavi da radi nezavisno pod postojećom upravom. Alienware je očekivao da profitira od Dell-ovog efikasnog sistema proizvodnje.
Godine 2007, 31. januara, Kevin B. Rolins, CEO kompanije od 2004. godine, podneo je ostavku i na CEO i direktorsku poziciju, a Majkl Del je ponovo zauzeo svoje mesto kao CEO. Investitori i mnogi deoničari su tražili Rolinsovu ostavku zbog lošeg rezultata kompanije. U isto vreme, kompanija je objavila da, četvrti put za pet kvartala, zarada neće ispuniti očekivanja analitičara.
Godine 2007, 1. marta, kompanija je izdala preliminarni izveštaj o kvartalnoj zaradi, prikazujući bruto prodaju od USD 14.4 milijarde, 5% manje za godinu dana, i neto prihod od USD 687 milion (30 centi po akciji), 33% manje. Neto zarada bi i više pala da nije bilo ukidanja bonusa za zaposlene, što se računalo šest centi po akciji. Dell Inc. danas je multinacionalna korporacija na polju informacionih tehnologija koja razvija, prodaje i podržava personalne računare i ostale proizvode u vezi sa računarima, kao prodavac. Dell je 2009. godine zapošljavao više od 76.500 ljudi u celom svetu.
Social Shopping i Social Commerce - Omogućite ljudima da vas promovišu
Social shopping nije samo još jedan moderan izraz ili trend koji će uskoro proći. Social shopping postao je nov način za online prodaju na osnovu kog kompanije efikasnije prodaju svoje proizvode. Sada sa sigurnošću možemo da kažemo da social shopping koristi društvene mreže na najbolji način – deljenje proizvoda i uticaj potrošača stvaraju posebno iskustvo kupovine koje je napravljeno samo za korisnika.
Oko 60% modernih potrošača rado će prihvatiti preporuke porodice i prijatelja kada kupuju – i onda nije iznenađujuće što ljudi koriste društvene mreže da traže nove proizvode, čitaju recenzije o njima i kupuju te proizvode u aplikacijama.
Ali, ne samo da nas društvene mreže poput Facebook-a i Instagram-a navode na kupovinu, nego i trgovci u prodavnicama nastoje da kreiraju svoje načine i mreže koje će imati uticaj na nas, potencijalne potrošače, da kupujemo.
Zbog toga ćemo u ovom poglavlju da istražimo različite mogućnosti koje vašem biznisu nudi social commerce – koje aplikacije treba da koristite i na taj način razvijate uspešnu social shopping strategiju.
Kako social shopping može povećati vašu prodaju?
Social shopping je postao prioritet broj jedan za brendove koji žele da se približe svojim potrošačima. Bilo da već rukovodite profitabilnim biznisom online prodaje ili tek ulazite u online svet, kupovina bez društvenih mreža nije opcija. 60% ljudi otkrije proizvod na Instagram-u i 78% Amerikanaca koriste Facebook samo da bi pronašli nove proizvode – samo ove statistike trebale bi da vas uvere da je vreme da ulažete u iskustvo social shopping-a.
Sve ovo znači da su vaši potrošači spremni da koriste svoje društvene mreže kako bi kupovali u aplikacijama i da je sada idealno vreme da omogućite svoju prodaju na društvenim mrežama. Po poslednjim izveštajima, u 2019. godini ljudi su potrošili 1.786 biliona dolara kupujući online robu široke potrošnje što je povećanje za 14% u odnosu na 2018. godinu.
I sa sve većim brojem mobilnih korisnika koji provode svoje vreme na društvenim mrežama, nije ni čudno što su platforme poput Instagram-a i Pinterest-a postale destinacije za otkrivanje novih trendova i proizvoda.
Ljudi više ne moraju da posete web sajt ili prodavnicu kako bi kupili vaš proizvod. Umesto toga, oni mogu da „skroluju” na društvenim mrežama povezujući se sa prijateljima i samo na osnovu nekoliko klikova kupuju. Kada im skratite put kupovine, kupci praktično mogu da obave kupovinu u tri koraka i da se vrate svojim aktivnostima koje su obavljali pre kupovine.
Drugim rečima, social shopping je lako ispratiti – tagovi proizvoda reći će vam koliko ljudi je kliknulo, sačuvalo i kupilo proizvod sa određene objave.
Social shopping je takođe koristan i za content marketing – možete da inspirišete korisnike sa fotografijama sjajnog kvaliteta i copy-jima, ostavljajući tagovima proizvoda da dovedu do prodaje.
Naravno, da biste uradili sve ovo, neophodna vam je marketinška strategija za društvene mreže na osnovu koje ćete izgraditi povezanost sa potrošačima, kreirajući vredan i visoko kvalitetan sadržaj, angažovanje korisnika, i još mnogo toga.
Koje social commerce dodatke i aplikacije treba da koristite?
U vremenu kada je social shopping veoma aktuelan, pored društvenih mreža koje su i dalje najbolji način za realizovanje social commerce-a za brendove, postoje i određeni dodaci i aplikacije koji promovišu social shopping. Neki brendovi su čak takve stvari počeli da rešavaju samostalno (ili sopstvenim aplikacijama).
Odličan primer aplikacije koju možete da koristite za social shopping na vašem web sajtu je Soldsie, ovu aplikaciju možete koristiti na najpopularnijim društvenim mrežama – Facebook-u i Instagram-u. Ona omogućava pratiocima da kupuju tako što na objavu napišu komentar „sold”. Nakon što potrošači objave komentar, aplikacija je zadužena za sve ostalo, kupci mejlom dobijaju mogućnost da potvrde porudžbinu i račun na osnovu čega će platiti željeni proizvod.
Postoji još više primera social shopping sajtova koji kombinuju najbolje što social commerce nudi – zajednicu i kupovinu. Izdvojićemo London strart-up Shopa koji uspešno pretvara kupovinu u regularnu aktivnost na društvenim mrežama. Kako? Pa, Shopa radi na poprilično jednostavan način kao i sve ostale društvene mreže – imate profil, alate pomoću kojih birate omiljene proizvode i kolekcije, ali korisnici Shopa-a bivaju nagrađeni za svoje preporuke.
Deluje nestvarno, zar ne? Ali, možda i nije toliko ako uzmemo u obzir činjenicu da ljudi traže preporuke na društvenim mrežama. A korisnici Shopa-e budu nagrađeni popustima ukoliko je neko od ljudi sa kojima su povezani ili njihovih prijatelja kupio nešto što su im oni preporučili.
Pošto je ovo put na koji nas vodi budućnost društvenih mreža, kompanije bi trebale da probaju ove opcije. Ali, sada se sigurno pitate, kako početi ako želite da uspete u social commerce-u. Srećom, mi imamo listu najboljih aplikacija i alata koje možete da koristite za prodaju na društvenim mrežama:
Pinterest Buyable Pins
93% aktivnih korisnika Pinterest-a tvrde da koriste Pinterest kako bi isplanirali svoju kupovinu, a 87% njih kaže da su kupili nešto zbog Pinterest-a. Pinterest je platforma za inspiraciju mnogim industrijama poput onih koje se bave modom, uređenjem doma i beauty indsutrijom, pa nije ni čudno što je Pinterest dobra platforma za početak social commerce-a.
Pinterest’s Shop the Look Pins omogućavaju korisnicima da kliknu na bele tačkice na različitim proizvodima unutar objave, i da kupe taj proizvod pomoću aplikacije ili da pregledaju slične proizvode. Kupovinu možete da obavite i pomoću računara i mobilnog telefona.
Izgled Pinterest shoppable pin-a
Instagram je već, bez sumnje, jedna od najpopularnijih platformi za social shopping u Sjedinjenim Američkim Državama. Ima mogućnosti za checkout i shoppable alate. Mnogi korisnici Instagram-a već koriste aplikaciju za otkrivanje i kupovinu novih proizvoda – a 80% njih koristi Instagram kako bi doneli odluku o kupovini proizvoda ili usluge.
Izgled Instagram product tag-a
Kao što je poznato, Facebook je sjajno mesto za početak vašeg social commerce putovanja. Sa Facebook biznis stranicom, možete lako podesiti Facebook shop da prodaje vaše proizvode i usluge direktno na platformi. Takođe, možete da koristite i druge platforme koje se bave online prodajom poput BigCommerce kako biste postavili sav inventar ili samostalno upravljali njim.
Za više informacija, pokušajte da istražite popularne prodavnice i da proverite kako su one namestile svoj Facebook shop. Na primer, pogledajte New Balance’s Facebook shop.
Izgled Facebook shop-a
Pored gore navedenih društvenih mreža, postoje još neke aplikacije i platforme koje možete koristiti za social shopping:
StoreYa
Sa StoreYa platformom možete da uvedete postojeću web prodavnicu na Facebook. Nije važno koji tip sajta trenutno koristite zato što će StoreYa uvesti sve vaše proizvode na Facebook. Štaviše, omogućene su kampanje i promocije, i možete videti različite izveštaje o postojećim trendovima i onome šta vas očekuje u budućnosti.
StoreYa nudi različite mogućnosti plaćanja od 9 do 69 dolara mesečno.
Shop Social
Shop Social je alat pomoću koga možete svoje Instagram fotografije učiniti shoppable za online prodaju. Umesto da dodate link na jednu fotografiju, označite više proizvoda na vašoj objavi. Cena Shop Social alata je 49 dolara mesečno.
Izdvojili smo samo neke aplikacije i platforme, a postoji još mnogo kompanija, aplikacija i platformi koje su specijalizovane za social shopping. Treba da imate na umu da sve one zahtevaju vreme i novac, ali sigurno donose dobar ROI. Učite od velikih kompanija poput kompanije Nike koja koristi prednosti kupovine pomoću aplikacija. Na primer, kompanija Nike je optimizovala svoju Facebook stranicu za kupovinu pomoću aplikacije – imaju Facebook shop i uvek taguju proizvode na fotografijama.
Kada pratioci kliknu na tagovanu fotografiju, dobiju naziv proizvoda, opis i cenu. Na taj način njihovi pratioci otkrivaju proizvode i kupuju ih, ne napuštajući ovu društvenu mrežu.
Social Commerce kroz ugrađene alate
Pre nego što započnete vaš novi projekat na društvenim mrežama i kupovinu mesečne pretplate za social shopping aplikaciju, neophodno je da što bolje sagledate vašu platformu za online prodaju. Platforma koju trenutno koristite možda već ima neke alate koji vam mogu omogućiti prodaju na društvenim mrežama. Ovakva opcija mogla bi da skrati sav neophodni proces i novac koji biste uložili u alate koje smo pominjali.
Na primer, BigCommerce je ugradio alate za prodaju na Facebook-u, Instagram-u i Twitter-u, a Shopify ima mogućnost izbora nekoliko aplikacija za objavljivanje vaših proizvoda na svim platformama. Ako koristite WooCommerce i WordPress možete otići na WordPress plugin library.
Za šta god da se odlučite, odluka o online prodaji mora biti mudra i zasnovana na tome koje platforme će najviše odgovarati objavljivanju vaših proizvoda.
Social commerce – još nekoliko zaključaka
Pošto kupci najviše svog online vremena provode na društvenim mrežama, one polako postaju centralno mesto online prodaje.
Uz nove platforme i nove informacije o njima, možemo da očekujemo da će social commerce postati sasvim normalna stvar za brendove. Kada se to desi, kupci će bezbrižnije koristiti kupovinu pomoću aplikacija.
Ne postoji razlog zbog koga brendovi i kompanije ne bi trebali da iskoriste prednosti društvenih mreža poput Pinterest-a, Facebook-a i Instagram-a za prodaju svojih proizvoda.
Ako imate sajt za online prodaju i provajder koji vrlo lako ostvaruje integraciju sa društvenim mrežama, ne treba mnogo da razmišljate. Ove platforme će odraditi većinu posla umesto vas. A ako nemate ništa od toga, onda morate da izdvojite vreme kako biste sve to napravili. Facebook i Instagram dozvoljavaju kreiranje ručnih kataloga na platformi i na vama je samo da budete kreativni da iskoristite sve njihove karakteristike na najbolji način, kako su to uradili neki brendovi.
U svakom slučaju, zaključak je da je neophodno da ulažete u vašu strategiju društvenih mreža i njihove integracije sa prodajnim sajtom. Uložite vreme kako biste formirali dobru marketing strategiju u kojoj bi social commerce bio u prvom planu, ali i novac koji vam je potreban da biste započeli taj projekat.
Objavljen Startap skener - sveobuhvatna analiza srpskog startap ekosistema
Inicijativa „Digitalna Srbija” (DSI) danas je objavila izveštaj o stanju domaćeg startap ekosistema koji su kreirali sa saradnicima iz EY-a i PwC-a. Izveštaj, nazvan „Startap skener”, za cilj ima da pruži detaljniju, sveobuhvatniju sliku srpskog startap ekosistema od one koju je stvorio Startup Genome po prvi put ove godine. Inače, DSI je i inicirao uključivanje beogradsko-novosadskog ekosistema na ovu čuvenu svetsku startap mapu.
Autori izveštaja, u čijem centru se nalaze inovativni tehnološki biznisi, su Zoja Kukić iz Inicijative „Digitalna Srbija“, Tanja Kuzman iz PwC-a i Adam Kovač iz EY-a, a uključuje i druge aktere kao što su korporacije, univerziteti, organizacije za podršku startapima i investicioni fondovi. Ključno je da se daje osvrt na to gde se naš startap ekosistem nalazi i koje su njegove prednosti u odnosu na druge zemlje, a definiše i prostor gde može doći do unapređenja.
Kao što smo već pisali, procena Startup Genome-a je da se srpski startap ekosistem nalazi u ranoj fazi razvoja. Broj startapa u ekosistemu kreće se između 200 i 400, što je u skladu sa prosekom za ovu fazu razvoja. Ovaj broj je sličan onome koji imaju Varšava i Bukurešt, a imamo duplo više startapa od Budimpešte.
Najperskpektivnije grane u domaćem ekosistemu su blockchain i razvoj video-igara, a pored toga, domaći startapi se značajno bave i kreiranjem rešenja za velike kompanije, proizvodima koji koriste veštačku inteligenciju i rad sa velikom količinom podataka (Big Data), kao i pametnim gradovima.
Primarni klijenti srpskih startapa su preduzeća, 57 odsto, dok 41 odsto njih prodaje direktno potrošačima. Među B2B (Business-to-business) startapima, 33 odsto je orijentisano na mala i srednja preduzeća, 24 odsto na velika preduzeća, a dva odsto razvija proizvode za vlade i nevladine organizacije.
Domaći startapi su mnogo više orijentisani na tržišta SAD, 37 odsto i Evrope, 26 odsto, nego ukupno na Srbiju i države bivše Jugoslavije, 22 odsto (po 11 odsto na oba tržišta), a samo šest odsto startapa definiše svoje tržište kao „globalno”. Azija, na primer, još uvek nije primamljiva za srpske startape, iako se sve više globalnih interesuje za to tržište, a sa Kinom, Rusijom i Turskom održavamo dobre ekonomske odnose.
Kada pričamo o dosegu globalnog tržišta, više od polovine startapa u Beogradu i Novom Sadu kao većinu svojih kupaca imaju one koji su izvan Srbije. Međutim, autori skreću pažnju na to da postoji prostor za unapređenje u pogledu globalnih ambicija.
Najbolje rangirani globalni ekosistemimi predstavljaju izvor iskustva i znanja za kreiranje poslovnih modela i startapa koji imaju potencijal da postanu globalni lideri. Povezanost osnivača startapa u Srbiji sa globalnim liderima je jača od proseka, ali i se napominje da i tu postoji prostor za poboljšanje u pogledu integracije tih osnivača u naš ekosistem.
Domaći osnivači startapa su dobro povezani sa globalnim predstavnicima najviše zahvaljujući poslovnim vezama koje su lokalni preduzetnici razvili sa preduzetnicima iz Londona i Silicijumske doline.
Domaći startapi su u poslednjih deset godina prikupili više od 143 miliona evra investicija, s tim da je više od 80 odsto sredstava otišlo u samo dve kompanije. Ono što je i Startup Genome izveštaj pokazao, jeste sledeći problem — više od 50 odsto domaćih startapa se u potpunosti finansira iz sopstvenih sredstava. Startapi beogradsko-novosadskog ekosistema u seed fazi dobijaju oko 90 odsto manje sredstava nego što je globalni prosek za istu fazu razvoja — srednja vrednost seed runde kod nas je 20.000 evra.
Globalni startapi su i dosta ambiciozniji od domaćih. To se najbolje primećuje kroz podatak da duplo više globalnih startapa cilja tržište od preko 30 milijardi dolara — 30 odsto naspram naših 15 odsto.
Domaći osnivači startapa imaju u proseku 33 godine, a 67 odsto njih ima više od trideset godina, što je nezanemarljivo manje od globalnog proseka koji iznosi 37 godina starosti. Slično globalnom proseku, tek svaki osmi, ili oko 12 odsto, osnivača startapa u Beogradu i Novom Sadu su žene. Većina osnivača srpskih startapa su se po prvi put iskušali kao preduzetnici, a iskustvo u ekosistemu nedostaje i na drugim poljima, pre svega među investitorima i zaposlenima.
„Startap skener” je objavio da u Beogradu trenutno radi tri startap haba i više od 10 coworking prostora, dok Novi Sad ima samo jedan startap hab i dva coworking prostora. Ipak, decentralizacija u ovoj oblasti se dešava, pošto više od 10 gradova u Srbiji ima svoje tehnološke i preduzetničke prostore, koji takođe nude i programe namenjene startapima.
Za kraj, u izveštaju je skrenuta pažnja na neke od velikih prepreka koje tek treba da budu preskočene. Naime, skoro jedini izvor finansiranja srpske privrede su banke, s tim da kapitalni crowdfunding nije regulisan, a da je rizični kapital (VC — venture capital) uveden tek nedavno.
Takođe, mogućnosti digitalizacije finansijskih transakcija u Srbiji su prilično ograničene, pre svega zbog Zakona o deviznom poslovanju (ZDP), što predstavlja dodatni problem za lokalne startape. Kompanije registrovane u Srbiji, pre svega zbog ZDP-a, ne mogu da pristupe većini svetski poznatih platformi za plaćanje i trgovanje na mreži, što smanjuje konkurentnost domaćih kompanija, posebno onih koje žele da prodaju svoje proizvode i usluge u inostranstvu.
Celokupan izveštaj „Startap skener” možete pročitati na sledećem linku.
Najveće razlike između 4G i 5G mreže
Mobilne mreže pete generacije (5G) postale su stvarnost i ono što mnoge zanima jeste kada će biti moguće u njihovom području, a potom i koje sve prednosti nose pred prethodnom generacijom. Odgovor je - mnoge i značajne. Ali, krenimo redom stavku po stavku kako bismo bolje prikazali ključne razlike, piše ictbusiness.
1. Brzina
Poznato je da će 5G biti i do stotinu puta brži no 4G, ali da bi se to poklopilo ipak su potrebne neke ne tako jednostavne postavke. Recimo, tornjevi moraju biti blizu korisnika jer 5G signal ne može da putuje daleko i teško se "probija" kroz prepreke. Upravo zato, češće će prvih godina brzine biti oko 20 odsto iznad maksimalnih za 4G. Što nije loše. Ali, i daleko je od potencijala koji ima 5G.
2. Kapacitet
Možda ipak najbitnija stavka jeste kapacitet koji podnosi 5G. Jer, više se neće događati situacije s gubitkom signala na mestima s više hiljada ljudi. Recimo, utakmice, koncerti i slični skupovi. Ili, kad su dočeci Nove godine pa svi šalju poruke u isto vreme, naručuju taksije... a signala nema! Dosad je upravo u takvim situacijama dolazilo do "pucanja" i ljudi bi do signala dolazili prekasno. S 5G se to više neće događati i moći će da podnesu sve što se postavlja pred nju.
3. Latencija
Iako većina korisnika neće osetiti ovaj segment, značajan je za razvoj pametnih gradova, gdj se interakcija između uređaja mora odvijati doslovno u realnom vremenu. Takođe, s nestankom latencije na svoje će doći i gejmeri. Njima je problem koji se veže uz nju često noćna mora.
4. Pouzdanost
Kao što se spominje u delu vezanom za brzinu, 5G nije još uvek dovoljno pouzdan zbog mane koju predstavlja potreba za povećim brojem tornjeva i odašiljača svih vrsta kako bi se osigurala stabilnost veze. Samim tim, korisnici ne mogu pouzdano znati da će u svakom trenutku i na svakom mestu dobiti 5G signal na adekvatan način. Stoga, u ovom segmentu 4G pobeđuje jer je još uvijek pouzdaniji, a i biće još neko vreme dok infrastruktura ne dostigne sve što 5G može da pruži.
