Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Postoji bezbroj načina da budete produktivni, a da pritom svoje vreme ne trošite na nevažne stvari. Primer tako nečeg može biti svakodnevno pisanje “to-do” liste.

Erika Kesvin, koja je stručnjak za karijeru, navodi da je ključ dobre organizacije vremena u tome da budemo pažljiviji prilikom odabira onoga na šta želimo više da obraćamo pažnju.

Stručnjaci za karijeru navode šest saveta kako biti produktivan i bolje organizovati vreme.

Planirajte veče pre

Pre odlaska na spavanje uvek uzmite nekoliko minuta vremena kako biste donekle organizovali sutrašnji dan. Proverite još jednom svoj raspored i šta vas sutra očekuje ili ponekad napravite “to-do” listu, kako neku od obaveza ne biste preskočili. Malo planiranja može biti od velike koristi.

Probudite se ranije

Kada ustanete ranije imate i više vremena da isplanirate i organizujete dan pred sobom. Rešite li neke obaveze pre, tada vam ostaje više vremena u ostatku dana za neke druge stvari.

Ograničite svoje distrakcije

Da biste ostali fokusirani na obaveze koje morate obaviti u jednom danu ograničite sve distrakcije koje vas u tome sputavaju. Ovo ne znači samo da ograničite svoje korišćenje društvenih mreža, već i na poslu skratite razgovor sa kolegama koji su vam uglavnom služili odugovlačenju povratka na posao.

Odaberite tri do pet obaveza koje morate obaviti u jednom danu

Pojednostavite svoju “to-do” listu i postavite sebi manji broj dnevnih obaveza koje morate izvršiti do kraja dana. Tako ćete ostati produktivni, a nećete biti pretrpani obvezama.

Odredite vaš glavni cilj

Odlučite šta je vaš dugoročni cilj. Glavni razlog zbog kojeg ljudi slabo koriste svoje vreme je što nemaju jasan cilj. Zato, ako vam se pojavi nešto što vam neće biti od koristi u postizanju cilja, već će samo biti smetnja, pravo je vreme da to ne prihvatite raditi u datom trenutku.

Svoj glavni cilj podelite u više manjih koraka

Svoj cilj podelite u nekoliko manjih, dnevnih obaveza. Ako je, na primer, vaš cilj povećati prodaju do određenog iznosa u ovoj godini, tada taj iznos podelite na mesece, nedelje, čak i dane. Kada jednom to učinite znaćete tačno koliko posla trebate dnevno da odradite i prema tome planirate svoje dane.

Što se više penjemo na korporativnoj lestvici, obaveze i odgovornosti su nam veće. Ista stvar se događa s novim menadžerima.

Nakon upornog i marljivog rada napokon dobiju napredovanje na poziciju menadžera, koja uključuje brojne odgovornosti.

"Manager.ba" donosi osam saveta za njih:

Novi menadžeri ne postavljaju granice

Mnogi novi menadžeri, kada dođu na novu poziciju, pokušavaju da "opravdaju" svoje napredovanje tako da rade više nego što je potrebno, odnosno, često rade svoj posao i posao svog tima. Takav način rada dovodi do toga da novi menadžeri provode 12 i više sati na poslu, rade vikendima i još ne ostvaruju zadovoljavajuće rezultate.

Drugim rečima, najveća greška koju rade je ta što ne postavljaju granice i zbog toga vrlo brzo "izgore" na poslu.

Šta bi onda novi menadžeri trebalo da naprave kada dođu na novu poziciju?

Definišite svoje dužnosti

Prvo što biste trebali da uradite je da sednete sa šefom i definišete koje su vaše dužnosti i koji su prioriteti. Vrlo česta greška koju novi menadžeri rade je ta što misle da moraju sve da naprave, odnosno da je baš svaki zadatak prioritet.

Možda ćete jedan ili dva dana stići da napravite sve zadatke, ali češće će se događati da ćete imati toliko posla da nećete sve stići, što će opet rezultirati 12-satnim radnim danom. Sednite sa šefom i odredite šta se tačno od vas očekuje kao od novog menadžera.

Nemojte raditi tuđi posao

Možda su vaše veštine rukovođenja, multitaskinga i organizacije odlični, ali to ne znači da je isti slučaj sa svim ljudima u vašem timu. Vi ste zbog takvih veština i dobili napredovanje. Verovatno će vam se činiti da je mnogo lakše uraditi tuđi posao, umesto da trošite vreme na edukaciju svog tima kako bi oni mogli bolje da rade svoj posao.

Ali će vas obavljanje tuđih zadataka dovesti do toga da ćete provoditi cele dane na poslu, raditi vikendima, nositi posao kući i na kraju opet nećete napraviti ništa kako treba.

Vi imate svoj posao i vaš tim ima svoj posao. Radije uložite neko vreme u treninge i edukacije ako su potrebni, umesto da vi sve radite.

Obavezno članovima svog tima dajte pravovremeni feedback, kako bi znali na čemu bi još trebalo da prorade. Naučite ih kako da budu samostalni, šta će na kraju rezultirati vrhunskim rezultatima vašeg sektora. Ako ćete raditi tuđi posao, nećete nikome napraviti nikakvu uslugu.

Zanemarite priče i upoznajte ljude

Došli ste na novu poziciju i dobili novi tim ljudi. Svakako je moguće da ćete čuti svakojake priče o tome kako neko zabušava na poslu, kako neko pripisuje zasluge za tuđi rad ili kako je neko dežurni kancelarijski ulizica. Zanemarite te priče.

Sednite sa svakim članom tima posebno, upoznajte ih i doznajte koji su njihovi profesionalni ciljevi.

Dajte im do znanja da niste osoba koja će se obazirati na priče i da svako ima priliku da se dokaže i najvažnije, da ste tu ako vas zatrebaju.

Shvatite da fokus više nije na vama

Budući da ste uspeli da dođete na menadžersku poziciju verovatno ste veoma dobri u svom poslu.

Dok je na staroj poziciji najvažnija stvar bila obavljanje zadataka, sada je vama glavni zadatak da pomognete drugima da što bolje, brže i kvalitetnije naprave svoj posao.

Ovu promenu morate shvatiti jer će vas kao menadžera ocenjivati po uspešnosti vašeg tima. Ako je tim uspešan i vi ćete biti. Oni su vam sada prioritet.

Takođe, možda će vas hvaliti ako vaše odeljenje postigne neki cilj, ali nemojte zaboraviti da podelite zasluge sa svojim timom.

Sarađujte s drugima menadžerima

Kako bi vaše odjeljenje bio uspešno, potrebna vam je i dobra i pravovremena saradnja s ostalim delovima u firmi, odnosno, drugim menadžerima.

Kada dođete na novu poziciju, sastanite se s tim menadžerima i definišite načine saradnje.

Tako ćete biti sigurni kada će vama biti potrebne neke informacije iz sektora finansija ili prodaje, da će biti pravovremene. Ipak, svaki vaš kolega menadžer radi za istu kompaniju tako da svi radite s istim konačnim ciljem razvoja kompanije.

Razvijte vlastiti stil upravljanja

Mnogi novi menadžeri upadaju u zamku kopiranja tuđeg stila upravljanja.

Možda u kompaniji u kojoj radite imate neki uzor ili vas je vaš mentor učio svom stilu vođstva, ali najbolje bi ipak bilo da ne kopirate druge i da razvijete svoj vlastiti stil upravljanja.

Svačiji stil je jedinstven i vi nećete biti toliko uspešan vođa kao, na primer, vaš mentor, ako ćete ga oponašati. Budite svoji. Na kraju, ipak ste vi zaslužni što ste uopšte došli na menadžersku poziciju.

Nemojte se plašiti donošenja odluka

Bez ikakvog prethodnog menadžerskog iskustva novi menadžeri lako upadaju u zamku odlaganja donošenja odluka. Ipak, vaša će odluka uticati na vas, ali i na vaš ceo tim. Zato često novi menadžeri odbijaju da donesu odluku i samo je odlažu u nedogled.

Nemojte to raditi. Verujete svojim znanjima, veštinama i instinktu. Čak i ako pogrešite, nemojte da vas to obeshrabri. Svako greši, a ako su vas vaše veštine i sposobnosti donošenja odluka dovele tu gde jeste, verovatno vrede nešto.

Godine 1909, letelica tipa Parseval je sletela i započela eru vojne avijacije. Kasnije te godine, stigli su i prvi avioni. Mladići sa vizijom su trčali po polju, a po obodu dela za vežbu su nicale male radionice, kao pečurke posle kiše. Među novopridošlima su bili Gustav Otto i Karl Rapp. Tu počinje BMW priča, na ivici piste Oberwiesenfeld, koja se danas zove Olimpik park, nasuprot puta koji vodi od sadašnjeg sedišta zgrade BMW-a “Četiri cilindra”. Agvusta 1915. godine, Gustav se razboleo i primljen je u bolnicu za mentalno obolele. Do sledećeg proleća, kompanija je bila pred bankrotom. Sedmog marta 1916. godine, uz pomoć svoje banke, druge manje kompanije, koje je Gustav Otto osnovao, su spojene u jedno javno preduzeće sa ograničenom odgovornošću - Bayarische Flugzeug-Werk. Otto je napustio kompaniju skoro odmah potom, a zatim, deset godina kasnije, 26. februara 1926. godine je izvršio samoubistvo.

Karl Rapp (rođen 24.septembra 1882 u Ehingenu, umro 26.maja 1962 u Locarnu) je bio inženjer, koji je nezavisno razvijao i gradio motore za avione. Njegova kompanija se zvalaKarl Rapp Motorenwerke Munchen i postala je prilično uspešna tokom rane faze I svetskog rata. Godine 1916, Rapp-ova kompanija je spojena sa Bayarische Flugzueg-Werk koja je pripadala Gustavu. Ubrzo potom, Rapp se takođe ozbiljno razboleo i povukao.

Godine 1917, 20. jula, posle dodatnih konsolidacija i spajanja, nova kompanija je dobila novo ime - Bavarische Moteren Werke, GmbH, ili jednostavno: BMW.

Kompaniju je vodio Franz Josef Popp

Popp je odmah registrovao okrugli logo, okružen slovima “BMW”. Logo je u sebi sadržavao dva bela i dva plava kvadranta, u čast njegove domovine, Bavarske. Suprotno popularnom verovanju, logo nije predstavljao stilizovanu elisu. Popularni oglas, nekoliko godina kasnije, prikazivao je elisu koja se okreće, a koja je podsećala na logo kompanije.

Nakon puta u SAD, Popp je počeo da traži način da uđe u posao u auto industriji. To su bila vremena divljanja inflacije u Nemačkoj. Posledice rata od 1914. do 1918. su se i dalje osećale, i svaki pokušaj prodaje luksuznih automobila je bio osuđen na propast. Popp je počeo da razmatra revolucionarni prototip ekonomičnog automobila, po nacrtu profesora Vunibalda Kama (Wunibald Kamm). Ovaj automobil je bio neverovatno napredan za svoje vreme, sa konstrukcijom od legure aluminijuma, pogonom na prednjim točkovima, all-around nezavisnom suspenzijom i flat-twin motorom. Međutim, konstrukcijski je bio suviše komplikovan i ne jeftin. Popp je zato nastavio da traži na drugom mestu.

Ne dugo zatim, 1927, novi ekonomični automobil se pojavio na nemačkom tržištu. Poznat kao Dixi 3/15, bio je zapravo britanski Austin Seven, izrađen pod licencom fabrike Eisenach Vehicle. Popp je znao vlasnika industrijske grupacije koja je posedovala kompaniju i nije gubio vreme i predložio je da kompanija i njene licence za proizvodnju pređu na BMW. Novembra 1928, BMW je kupio kompaniju, a u januaru 1929, čuveni plavo-beli znak, slavnih avio motora i motorcikala je počeo da se pojavljuje na automobilima, koji su se vozili nemačkim putevima.

Ne zaboravimo da su u senci ovog uspeha nelegitimni naslednici „vrhunskih mašina“ iz 1890-ih: zaboravljeni mali trkački Eisenach automobili.

Počeci BMW-a

Da bismo ispratili početke BMW-a kao proizvođača automobila, moramo se vratiti na prelaz između dva veka i pratiti sudbinu dva nemačka preduzeća: Eisenach fabriku motora iz Eisenach-a i „Bavarian Motor Works“ iz Minhena. Ovim dvema kompanijama je spajanje bilo suđeno, kao i proizvodnja najboljih svetskih automobila.

Godine superiornosti

Počevši od avgusta 1927, Eisenach fabrika, koja je bila predodređena da bude preuzeta od strane BMW-a sledeće godine, započela je proizvodnju automobila Austin Seven, na potpuno novoj proizvodnoj liniji. Auto je nazvan 3/15 DA1 po Deutsche Ausfuhrung (nemačka Verzija 1). 6162 DA1 su napravljeni do kraja decembra 1928. Ovi primerci su imali Dixi amblem napred i kentaura na poklopcu hladnjaka.

BMW je završio kupovinu 14. novembra 1928. Kada je proizvodnja počela posle novogodišnjih praznika 1929, automobili su nosili BMW amblem po prvi put.

Početkom januara 1932, Popp je putovao u Englesku i dogovorio završetak licence za Austin, navodeći teškoće globalne depresije. U martu je BMW predstavio svoj prvi BMW dizajn, 3/20 AM 1 (Auto Munchen 1). Ovaj auto je imao nezavisnu zadnju suspenziju i točkove od 17’’. Potpuno nov motor je uveden sa gornjim ventilima, pumpom za vodu i drugim savremenim karakteristikama. Automobil je predstavljen u Berlinu 1. aprila 1932, u jedinom BMW salonu, blizu berlinskog zoo vrta.

Godine 1933, došao je AM2, sa četvoro-brzinskim prenosom, a 1934. ovaj automobil je nazvan AM4. Ukupan broj proizvedenih automobila iz ove serije je bio 7 215. Dobar odabir stilova karoserije je bio ponuđen, od kojih je većina napravljena po ugovoru od strane Daimler Benz, u njihovom postrojenju Sindelfingen u Štutgartu.

Tokom ovih godina, razvile su se bliske veze između Daimler Benz-a i BMW-a. BMW-ovi automobili su se prodavali pored Mercedesove ponude vozila, u istom salonu i od strane istih dilera. BMW je imao donji deo tržišta, a Mercedes gornji. Dosta se pričalo o spajanju, od koga su obe kompanije mogle imati koristi i potpisan je ugovor o zajedničkom razvoju.

Iako su BMW automobili AM serije imali dosta unapređen motor, suspenzija i rukovanje su bili marginalni.

Novi automobil je nazvan BMW 303. Karoseriju je dizajnirao Fiedler i momci u Sindlefingen fabrici Daimler Benz-a. BMW kaže da je ovo bio prvi dizajn sa čuvenom rešetkom „dupli bubreg“, koji se i danas koristi na većini BMW-ovih modela.

Automobil sa šest cilindara je unapređen na 1,5 l godine 1934. i nazvan je BMW 315. Godine 1935, pomeren je na 1,9 l i postao je BMW 319. Zajedno sa ovim većim motorima, došla je divna, ograničena serija roadster-a, nazvanih BMW 315/1 i BMW 319/1.

Ohrabreni uspehom novog šesto-cilindričnog automobila, konstruktorski tim BMW-a je počeo da radi na sledećem koraku u evoluciji „najboljih mašina za vožnju“: BMW 326.

Fritz Fiedler je napravio potpuno novi okvir i nacrt suspenzije za ovu sledeću generaciju porodičnog automobila, velikog, udobnog, sa četvoro vrata.

U avgustu 1935, Popp je pokazao novi dizajn svojim partnerima u Daimler Benz-u i naišao je na hladan prijem. Novi automobil je bio direktna konkurencija Mercedesu. Dvogodišnji ugovor sa Daimler Benz-om je počeo da se raspada i Popp je potražio Ambi-Budd u Berlinu za pravljenje novih karoserija.

Rad na većoj, skupljoj verziji, nazvanoj BMW 335 je odmah počeo. Potpuno razvijeni prototip je napredovao kasnije tokom godine, sa potpuno novim motorom od 3,5 l i 90 ks. Zbog nedostatka materijala i nedostatka kapaciteta u Eisenach-u, dve godine će proći pre nego što 335 uđe u ograničenu proizvodnju.

Nije bilo dovoljno vremena ili novca da se dizajnira novi motor visokih performansi, ali Schliecher je imao HEMI dizajn motora za letelice, kao i drugi proizvođači automobila, kao što su Talbot-Lago, Vulcan i Riley. Izašao je sa idejom dizajniranja zamene cilindra glave, koji bi bio stavljan na BMW 326 blok i koji bi imao nagib od 90 stepeni ventila jednih prema drugima i na taj način stvarao hemisfernu komoru za sagorevanje. Dizajn takve glave nije bio trivijalni zadatak, ali su ga na kraju postigli Rudolf Elemming radeći kao tim.

BMW nije imao stazu za testiranje, tako da su tri bela prototipa testirana na brojnim stazama uskih puteva, između Minhena i Eisenaha. Kako je razvoj napredovao, nisu vršene studije tržišta, a nije bilo ni planirano predstavljanje na prestižnim sajmovima.

Ubrzo nakon Hitlerove invazije na Poljsku, 3. septembra 1939, došlo je naređenje da se obustavi kompletna domaća proizvodnja automobila. Ovo naređenje je kasnije promenjeno, ali je BMW-ova proizvodnja drastično smanjena.

U maju 1941, kompletna proizvodnja je završena, kao i BMW-ova zlatna era. Januara 1942, Popp je bio prisiljen da se povuče sa mesta predsednika upravnog odbora.

Dvadeset devetog aprila 1946, kopnene snage američke vojske su se pojavile u BMW-ovoj fabrici, na obodu Obervisenfelda. Josef Krauter, jedan od malobrojnih preostalih zaposlenih, im je otvorio vrata. Proći će više od sedam godina pre nego što novi BMW automobil ponovo prođe kroz kapiju.

Nakon rata, BMW nije mogao da se brzo oporavi, jer je morao da obnovi fabriku u Minhenu. Posle toga, kada su primenjene restrikcije Saveznika, BMW je tri godine imaozabranu, tokom kojih kompaniji nije bilo dozvoljeno da proizvodi motocikle do 1948, a automobile do 1952. Godine 1951, bavarska kompanija je mogla da ponovo dobije sve trgovinske marke i činilo se da je konačno mogla da se oporavi i započne od onog što je preostalo.

Godine 1959, Herbert Quant je postao “točak” koji pokreće BMW, jer je odbio dogovor sa Daimler Benz-om i ubrzo posle toga je uvećao svoj udeo u kompaniji BMW do 50%.

Godine 1963, BMW je ponudio dividendu deoničarima kompanije, a 1966. fabrika u Minhenu je dostigla maksimum svog kapaciteta i BMW je kupio Hans Glas BmbH. Ovaj posao je omogućio BMW-u da koristi fabrike u Landšutu i Dingolfingu. Sa nešto novijim stilom, obezbeđenim od strane Bertonea, 1972. godine BMW počinje proizvodnju 5 novih serija, a tokom sledećih godina, kompanija je zabeležila veliki napredak na tržištu.

Tokom 6 godina pod vođstvom Bernarda Pišecridera, BMW je mogao da se razvije na tržištu kupovinom Rover grupe od British Aerospace. Istorija Rover grupe počinje 1986. godine, a do trenutka kada je BMW dobio vlasništvo nad ovom kompanijom, bila je u stanju da ostvari mnogo stvari, kao što je na primer Rover 400 iz 1990. Međutim, Rover je prodat Phoenix Venture Holdings-u Ford Motor kompaniji, zbog nekoliko godina gubitaka u BMW-u. Podsmešljivo, štampa je Rover nazvala „engleskim pacijentom“ nakon puštanja istoimenog filma. To, međutim, nije teško palo BMW-u, tako da su bili pošteđeni sramote. Čini se čak da ni britanska štampa nije bila entuzijastična po pitanju Rovera. BMW je započeo proizvodnju van Nemačke 1994. Nove fabrike su napravljene u Južnoj Karolini, a čak i danas se proizvodnja automobila BMW X5 i Z4 tamo odvija.

Postoje fabrike i u drugim mestima, kao što je Oksford, Gudvud i drugi. Nakon nekog vremena, BMW je otpočeo proizvodnju i u Južnoafričkoj Republici.

Autor teksta je dizajn direktor interaktivne agencije Saturized iz Novog Sada. Prethodnih 12 godina vodio je dizajn timove i radio na projektima za klijente kao što su Google, Toshiba, 20th Century Fox, Coca-Cola, Yahoo, AMC i mnogi drugi.

Ako nemate portfolio, minimalno iskustvo, znanje, uredno napisan CV i ambiciju da napišete pismen mejl, šanse da dobijete posao su vam skoro ravne nuli. Tačka.

Ali, znate šta? I ja sam nekad bio na vašem mestu. Bez iskustva, bez portfolija. Naivan, sluđen i nesiguran. 

Na sreću, imao sam priliku da čujem jedan super-koristan savet koji mi je pomogao da postanem bolji dizajner, osnujem svoju kompaniju i da, generalno, brže i pametnije prolazim kroz život, a možda će biti koristan i vama.

Evo ga:

Ako ne znaš kako se nešto radi, gledaj kako to rade najbolji.

Vrlo jednostavno, zar ne?

Ako ste na samom početku svoje karijere i tragate za svojim prvim poslom, ovo su ključna pitanja na koja treba da odgovorite:

1. Gde ste sada i šta tačno želite da postignete?
2. Koliko ste ambiciozni?
3. Imate li portfolio koji odgovara poslu za koji aplicirate?
4. Koju vrednost donosite kompaniji?

Pa, da krenemo redom.

1. Definišite šta je to što stvarno želite

Jako je važno da znate šta želite. Želite li da radite u velikom ili malom timu? Da se razvijate kao UX dizajner ili UI dizajner? Da radite dizajn za veb i mobilne aplikacije ili da dizajnirate veb-sajtove? Kakve veb-sajtove? Za koju industriju? Sportske portale ili experiential sajtove za muzičku industriju? Bilo bi dobro da su vam te stvari što jasnije. 

Zašto? 

Pre svega, jasnovidost će vam dati više samopouzdanja. Jer znate šta želite. 

Kada odgovorite na pitanje šta tačno želite da postignete znaćete koliko ne znate i okvirno koja iskustva vam fale. Potom se možete usredsrediti na razvoj baš tih znanja kako biste firmama za koje želite da radite bili zanimljiviji kandidat.

Svakoj firmi je važno šta je to što znate da radite, a ne ono što piše na papiru.

„Išao sam u školu/fakultet, pa nismo imali priliku da naučimo…” jednostavno nije prihvatljiv odgovor. Ako želite da nađete posao morate učiti i raditi na sebi. Stalno.

Zatim, bolje ćete filtrirati firme u kojima želite da radite i nećete traćiti vreme na poslove koji nisu u skladu sa onim što stvarno želite da radite.

Iako sam uveren u to da ne postoji samo jedna istina, jedan način, jedinstven put, nego da puteva ima mnogo, važno je osvestite šta želite i pokušate da nađete najkraći put da to i ostvarite, a da pritom učite, razvijate se i rastete.

2. Pokažite da ste ambiciozni

Tokom 12 godina koliko vodim dizajn agenciju imao sam priliku da pričam sa mnogo ljudi. Uvideo sam da, ako izuzmemo faktor portfolija i iskustva, ono što pravi bitnu razliku među kandidatima jeste ambicija. Sama ambicija je nekada dovoljna da dobijete posao. Morate pokazati goruću želju za poslom za koji aplicirate. I to je teško fejkovati. 

Vaša ambicija zavisi od dosta stvari. Od vaše jasnovidosti, mindset-a, dubokih uverenja, vaspitanja, okruženja, fleksibilnosti…

Kompanije žele vredne ljude koji prave rezultate. Ljude od inicijative. 

Morate naći ambiciju u sebi, koliko god da je ima. A ima je. Jer da je nema, ne biste tražili posao, niti čitali ovaj tekst.

Ambicija se nalazi surovom iskrenošću prema sebi.

3. Prilagodite ili napravite portfolio za posao kom težite

U svom portfoliju pokažite vaše najbolje radove koji su u skladu sa afinitetima kompanije za koju aplicirate.

Šta to znači?

Ako aplicirate za poziciju UI dizajnera u startapu koji razvija mobilnu platformu za automobilsku industriju najviše šanse biste imali kada biste pokazali, naravno, baš dizajnove za mobilne aplikacije iz automobilske industrije.

Šanse da se sadržaj vašeg portfolia u potpunosti poklapa sa afinitetima firme za koju aplicirate su jako male. Zato se potrudite da svoj portfolio približite afinitetima kompanije za koju aplicirate što je više moguće.

Konkretno, u ovom slučaju bi to bili primeri dizajnova za mobilne aplikacije, a ako nemate mobilne aplikacije prikažite veb-aplikacije.

Ono što možete biti velika greška je da pokažete primere radova koji su krajnje irelevantni za firmu u kojoj aplicirate. U ovom slučaju bi to bili logoi, vizit kartice, ilustracije, fotografije i slični radovi. Iz iskustva znam da takvi kandidati nemaju apsolutno nikakvu šansu kod ambicioznih kompanija koje znaju šta rade.

Zadajte sebi temu i napravite nekoliko ekrana dizajna za veb-sajt, mobilnu ili veb-aplikaciju. 

4. Budite korisni kompaniji

Pošto ste na početku svoje karijere, nerealno je očekivati da ćete doprineti razvoju uspešnije kompanije, povećati prodaju, značajno unaprediti proizvod ili uslugu, jer znanja i iskustva za to još uvek nemate.

Šta je onda to što vi možete u početku da date kompaniji? Obećanje svog vremena, posvećenosti, zalaganja i stalno usavršavanje. Obećanje da neće protraćiti svoje vreme radeći sa vama i investirajući u vas.

Razmislite o tome šta je to zbog čega će neko da vas plati i u vas investira svoje vreme, energiju, fokus i druge resurse. Dajte sve od sebe da to iskomunicirate vašom aplikacijom za posao. U CV-u, porfoliju, propratnom pismu, na intervjuu.

Evo kako sve ovo izgleda u praksi

Kada uzmete sve gore navedeno u obzir, evo primera kako to pratično izgleda. (Primer koji koristim je iz domena UI/UX dizajna, ali je primenjiv i na 3D, motion design, grafički dizajn, branding…)

Završili ste, primera radi, smer grafičko inženjerstvo i dizajn, i na fakultetu niste mnogo dizajnirali, a van njega uopšte, pa praktično vaš portfolio ne postoji.

Ustanovili ste da, bar za početak, želite da dizajnirate mobilne aplikacije. Još specifičnije, čini vam se kul da radite za industrije kao što su sportska i automobilska industrija.

Uviđate da o dizajnu mobilnih aplikacija ne znate mnogo, malo ste kliktaki po Photoshop-u, a Adobe XD i Sketch vam nisu baš poznati. 

Šta da radite? 

Gledajte kako to rade najbolji. Kada kažem najbolji, ne mislim najbolji u vašem gradu ili državi. Mislim na najbolje na svetu. 

Nađite dobre primere mobilnih aplikacija za sportsku i automobilsku industriju i sakupljajte primere dizajnova koji vas inspirišu. Upoznajte se sa radom dizajnera koji su kreirali te aplikacije. Saznajte koje alate koriste, kako izgleda njihov dizajn proces i pokušajte da ih oponašate.

Ne dopustite da vam prepreka bude to što nemate klijente. Sami sebi kreirajte klijente. Postavite sebi hipotetički problem i pokušajte da ga rešite dizajnom. Ili nađite primere nekih aplikacija za koje smatrate da mogu biti bolje dizajnirane i unapređene sa aspekta korisničkog iskustva, pa uradite svoju verziju. 

Kompanijama za koje aplicirate najčešće nije bitan klijent za kog ste radili, već vaša veština.

U svom portfoliju se fokusirajte na maksimalno pet do šest projekata. Za svaki projekat je dovoljno tri do pet ekrana. Ako je dizajn dobar, to će biti dovoljno da neko proceni okvirno kakvi ste.

Idelano, objasnite proces kreiranja interefejsa na kom ste radili. Šta je bila polazna tačka i kako ste došli do rešenja. To će pokazati vaš način razmišljanja.

Pet dana za kreiranje tri do pet ekrana mobilne aplikacije uz kratak opis procesa bi trebalo da bude sasvim dovoljno za početnika. Dakle, za manje od mesec dana možete kreirati svoj portfolio sa kojim ćete aplicirati.

Potrudite se da te radove okačite onalajn. Postoji više platformi na kojima to možete uraditi veoma jednostavno i elegantno, potpuno besplatno. Recimo Behance, Dribbble, Adobe Portfolio. Dodatno, napravite i PDF verziju svog portfolija i okačite ga na Dropbox, za nedajbože. Nikako nemojte slati zip-ovan PDF mejlom, osim ako se to od vas izričito ne traži.

Prilikom aplikacije pročitajte šta se od vas traži. Potom pročitajte još jednom. Pratite instrukcije. Poštujte formu. Postoji razlog zašto je to tako.

Budite kratki i precizni, poslovni, ali prijateljski.

Sve ovo je izvodljivo. Verujte u sebe. Ja znam da možete. Jer čitate ovaj tekst.

Autor teksta je dizajn direktor interaktivne agencije Saturized iz Novog Sada. Prethodnih 12 godina vodio je dizajn timove i radio na projektima za klijente kao što su Google, Toshiba, 20th Century Fox, Coca-Cola, Yahoo, AMC i mnogi drugi.