Naše najnovije priče, uvidi i saveti

KORISTITE GOOGLE I FACEBOOK NA VIŠEM NIVOU ZA RAZVOJ SVOG BRENDA!

Kompanije su se nekada oslanjale na oglase i reklame u novinama i na radiju da bi došle do kupaca. Danas kompanije moraju da koriste pretraživače i društvene mreže: Google, Facebook, YouTube... da bi stekle kupce i komunicirale s njima. Ova knjiga, napisana za stručnjake za marketing i vlasnike preduzeća, obezbediće vam neophodnu prednost nad konkurencijom.

U knjizi:

• Generišite besplatan saobraćaj
• Steknite nove redovne kupce
• Dizajnirajte pristupne strane koje dovode kupce
• Izgradite listu za slanje e­-pošte i zarađujte
• Povežite se sa svojim kupcima preko društvenih mreža
• Reklamirajte se na internetu kao profesionalac
• Ovladajte marketingom putem pretraživača
• Pratite statističke pokazatelje razvoja vašeg posla

Kratak sadržaj

Uvod

DEO 1: POČETAK U DIGITALNOM MARKETINGU
POGLAVLJE 1: Razumevanje puta kupca
POGLAVLJE 2: Biranje odgovarajuće marketinške kampanje
POGLAVLJE 3: Smišljanje dobitnih ponuda

DEO 2: STICANJE LJUBITELJA, PRATILACA I KUPACA POMOĆU SADRŽAJA
POGLAVLJE 4: Potraga za savršenstvom u marketingu sadržaja
POGLAVLJE 5: Poslovno blogovanje
POGLAVLJE 6: Zaliha od 57 ideja za blog

DEO 3: GENERISANJE SAOBRAĆAJA NA VEB LOKACIJI
POGLAVLJE 7: Izgradnja pristupnih strana sa velikom konverzijom
POGLAVLJE 8: Privlačenje saobraćaja putem pretraživača
POGLAVLJE 9: Korišćenje društvenih mreža
POGLAVLJE 10: Korišćenje plaćenog saobraćaja
POGLAVLJE 11: Nastavak kontakta kroz marketing putem e-pošte

DEO 4: MERENJE, ANALIZIRANJE I OPTIMIZOVANJE KAMPANJA
POGLAVLJE 12: Računanje: poslovanje vođeno podacima
POGLAVLJE 13: Optimizovanje kampanja za maksimalan povrat na investiciju

DEO 5: SVE SAME DESETKE
POGLAVLJE 14: Deset najčešćih digitalnih marketinških grešaka
POGLAVLJE 15: Deset popularnih digitalno-marketinških veština za vaš rezime
POGLAVLJE 16: Deset osnovnih alata za uspeh u digitalnom marketingu

Indeks

RYAN DEISS je osnivač i direktor DigitalMarketer.com. Njegove pionirske strategije digitalnog marketinga direktno su odgo­vorne za internet prodaju vrednu stotine miliona dolara.

RUSS HENNEBERRY je glavni urednik DigitalMarketer.com. Njegov tim mesečno generiše hiljade budućih kupaca izvršavanjem strategije „punog levka“ prikazane u ovoj knjizi.

Autori: Ryan Deiss, Russ Henneberry
ISBN: 978-86-7555-437-0
Izdavač: Mikro knjiga
Godina: 2019.
Opšte informacije: Meki povez, 328 str., 16,8 cm x 23,5 cm
Jezik: Srpski jezik
Link: iLearn.rs

„Gospodine Watson, dođite. Želim da vas vidim!“ - Alexander Graham Bell Alexander Graham Bell je bio veoma zadovoljan uspehom svog telefonskog izuma. Njegove brojne laboratorijske beležnice pokazuju da je bio vođen pravom i izvanrednom intelektualnom radoznalošću koja ga je terala da često istražuje, da teži ka nečemu novom, da uvek želi da uči i da stvara. Kada je Bell počeo da eksperimentiše sa električnim signalima, telegraf je bio ustanovljeno sredstvo komunikacije već nekih 30 godina. Iako je bio veoma uspešan sistem, telegraf je, sa svojim Morzeovim kodom koji je koristio tačke i crtice, bio ograničen na primanje i slanje jedne poruke u isto vreme.

Belovo opsežno znanje o prirodi zvuka i njegovo razumevanje muzike mu je omogućilo da nasluti mogućnost prenošenja mnogostrukih poruka preko istog telegrafa. Iako je ideja o višestrukim telegrafskim porukama postojala neko vreme, Bell je ponudio svoj muzički ili harmonijski pristup kao moguće praktično rešenje.

Kako je sve počelo

Jednog dana, dok su radili Bell je slučajno čuo zvuk pokidanog kalema koji je dopirao preko telegrafske žice. Votson je podešavao metalne kalema u susednoj sobi. Bel je napravio nacrt za telefon i nastavili su sa eksperimentima.

Sledećeg dana su preneli čuvene reči: „Gospodine Wotson, dođite. Želim da vas vidim!“

Nekoliko meseci kasnije, 14. februara 1876, prijavio je patent za svoj telefon. Bell je najveći uspeh doživeo 10. marta 1876. godine koji je označavao, ne samo rođenje telefona nego i izumiranje višestrukog telegrafa.

Istovremeno, dva pronalazača Elisha Gray and Alexander Graham Bell su nezavisno projektovali aparate koji mogu preneti govor električnim putem (telefon). Oba čoveka su brzo donela svoje projekte u agenciju za patente sa razlikom od nekoliko časova. Alexander Graham Bell je prvi patentirao svoj telefon. Elisha Gray and Alexander Graham Bell su ušli u poznatu pravnu bitku oko izuma telefona iz koje je Bell izašao kao pobednik. Zbog toga što je Bell imao patent, imao je i pravo da bude jedini koji može da proizvodi telefone u Sjedinjenim Državama u narednih 19 godina.

Rađanje kompanije

Iako su njegove genijalne ideje usadile u mnoge poslovne ljude razmišljanja o bogatstvu i prosperitetu, Alexander Graham Bell je postao jednostavno siromašan akcionar čiji su primarni interesi bili u polju nauke i humanosti.

Dana 27. februara 1875. godine, prvi poslovni poduhvat je započet pre pronalaska, kao dogovor izmedju Thomas Sandersa, Gardiner G. Hubbarda i Bella. Zamišljen kao fond za finansiranje Bellovih eksperimenata, sporazum je nazvan Asocijacija za Bellove patente.

Thomas Watson je postao Bellov saradnik. Pravio je delove i gradio modele Bellovih izuma.

Telegraf i telefon su električni sistemi koji za osnovu imaju prenos preko žice, a uspeh Alexandera Grahama Bella  sa telefonom je došao kao direktan rezultat njegovih pokušaja da poboljša telegraf. Jedina vredna aktiva ovog udruženja su bile rani Belovi patenti: „Unapređenje prenosnika i prijemnika električnog telegrafa“, „Unapređenje u telegrafiji“ (njegov osnovni patent telefona) i dva druga patenta koja su usledila.

U julu 1877. godine tri člana udruženja za patente su osnovala Bellovu Telefonsku Kompaniju, u Masačusetsu.

Do 1917. godine su skoro cele Sjedinjene Države koristile telefonske usluge.

Bell je pokazao pronalazak engleskoj Kraljici Viktoriji i ona je poželela da telefonske linije povezuju njene zamkove.

Prva franšiza

Godine 1878. prvo posredovanje za kupovinu telefona u Sjedinjenim Državama otvoreno je u Nju Hejvenu u Konektikatu pod licencom Bell Telefona. U periodu od nekoliko godina, licencirana prodajna mesta su počela da se otvaraju u svakom većem gradu u zemlji.

Ove franšize su postale, zajedno sa matičnom kompanijom, poznate kao Bell Sistem. Zbog velike potražnje 1882. godine, američka Bell Telefonska Kompanija je postala jedini snabdevač telefonske opreme, snabdevajući brzo razvijajuću kompaniju za komunikacije, Western Electric.

Prva velika relacija i kraj Belovih patenata

Nekoliko godina kasnije, Američka telefonska i telegrafska kompanija je oformljena kao kćerka kompanija tada matične Američke Bel Telefonske Kompanije, sa sporazumom da sagrade i posluju sa izvornom mrežom duge relacije. Do kraja godine 1885, kompanija je završila svoju prvu liniju - između Njujorka i Filadelfije.

Drugi telefonski patent Aleksandra Grejema Bela je istekao 1894. godine, što je otvorilo vrata telefonske industrije za više od 6.000 srodnih telefonskih kompanija širom zemlje.

Do 1899. godine počela je da se dešava reorganizacija kompanije uvođenjem i razvojem kalema koje je kompanija izumela. Američki telefon i telegraf su pribavili za sebe aktivu matične kompanije, tako da je Američki Bell Telefon postao matična kompanija Bell Sistemu.

Finansijsku uspeh

Sa  ogromnim tehničkim i kasnije finansijskim uspehom njegovog telefonskog izuma, budućnost Alexandera Grahama Bella je bila sigurna, tako da se mogao posvetiti svojim naučnim interesovanjima.

On je u tu svrhu, tokom 1881. godine, iskoristio 10.000 dolara dobijenih od Voltine nagrade u Francuskoj za izgradnju Laboratorije Volta u Vašingtonu. Pobornik naučnog timskog rada, Bel je radio sa dva saradnika, svojim rođakom Chichester Bellom i Charles Sumner Tainterom  u Labaratoriji Volta.

„Fotofon“

Jedan među njegovim privim  izumima nakon telefona je bio „fotofon“, uređaj koji je omogućavao da se zvuk prenosi preko snopa svetlosti. Bel i njegov pomoćnik, Charles Sumner Tainter, razvili su fotofon korišćenjem osetljivih kristala selena i vibrirajućeg ogledala osetljivog na zvuk. Tokom 1881. godine, oni su uspešno poslali fotofon poruku preko 180 metara od jedne do druge zgrade.

Bell je za  fotofon rekao da je to „najveći izumom koji sam ikada napravio većim od telefona“. Izum Alexander Grahama Bella otkriva osnovne principe današnjih lasera i fiber optičkih komunikacionih sistema, ali daljim razvojem više modernih tehnologija moglo bi se u potpunosti realizovati.

Druga otkrića

Istraživao je oblasti komunikacija ali se uključio i u širok dijapazon naučnih aktivnosti kao što su zmajevi, avioni, tetraedarske strukture, uzgajanje ovaca, veštačko disanje, desalinizacija i destilovanje vode.

Tokom godina, znatiželja će Alexandera Grahama Bella dovesti do razmišljanja o prirodi nasleđa, prvo među gluvima i kasnije sa ovcama rođenim sa genetskim nepravilnostima. Njegovi eksperimenti sa uzgajanjem ovaca u Bein Bregu imali su za cilj da se poveća broj rođenih dvojki i trojki.

Bell je bio spreman da pokuša da pronalazi pod pritiskom dnevnih događaja, a 1881. godine je naprasito konstruisao jedan elektromagnetski uređaj nazvan „indukcija ravnoteže“ i pokušao je da pronađe metak u predsedniku Garfildu nakon pokušaja ubistva. On je kasnije proizveo uređaj nazvan telefonska sonda, čija bi telefonska slušalica kliknula kada bi dotakla metal.

Izazov letenja

Međutim, ova interesovanja se mogu smatrati manjim poduhvatima u poređenju sa vremenom i naporom koji su uloženi u izazov letenja. Bell je do 1890-ih godina počeo da eksperimentiše sa propelerima i zmajevima.

Njegov rad ga je vodio da primenjuje koncepte tetraedra (geometrijskog tela sa četiri trougla kao stranice) za dizajn zmaja kao i da stvara nove arhitektonske oblike.

Belova grupa pronalazača je do 1909. godine proizvela četiri letelice na napajanje, od kojih je najbolja, Srebrna strela, načinila prvi uspešan let sa strujnim napajanjem u Kanadi, 23. februara 1909.godine.

Bell je proveo zadnju deceniju svog života unapređujući projekte glisera, a 1919. godine su on i Casey Baldwin napravili gliser koji je postavio svetski rekord u brzini na vodi koji nije bio oboren do 1963. godine.

Nekoliko meseci pre nego što će umreti, Bel je rekao novinaru:

„Mentalno propadanje se ne može desiti ni jednoj osobi koja nastavi da posmatra, da pamti ono što posmatra i da traži odgovore za neprekidna pitanja u vezi sa stvarima: Kako? Zašto?“

Prema poslednjim istraživanjima na 200 poslatih startup pitcheva, investitori provedu u proseku 3 minuta i 44 sekunde čitajući jednu prezentaciju. To i nije puno vremena.

Svaka sekunda se broji, a prezentacija bi trebala biti jednostavna i koncizna i sadržati 10-15 stranica. U ovom članku, objasniti ćemo 10 najbitnijih stranica prezentacije za vaš pitch koji se u industriji smatraju najvažnijima.

1. Svrha kompanije

Na ovoj stranici prezentacije trebala bi biti jedna rečenica koja objašnjava koji je razlog zašto vaša kompanija postoji i zašto je to bitno. Kako je i Simon Sinek objasnio u svom popularnom TED govoru, uspešna kompanija mora da bude čvrsto određena zašto postoji. Primera radi: Asana nije samo alat za menadžment projekata, Airbnb se ne reklamira kao aplikacija za iznajmljivanje smeštaja na kratke periode. Evo kako oni vide svoje misije:

Misija Asane je da pomogne čovečanstvu da ide napred omogućujući svim timovima da rade zajedno bez puno muke.

Airbnb želi da spoji milione ljudi u stvarnom životu iz celog sveta, preko društvenog tržišta, tako da možete pripadati bilo gde.

2. Problem

Najbolji proizvodi su oni koji rešavaju problem. Na ovoj stranici, želite da demonstrirate kako rešavate veliki problem za korisnika. Želite da pokažate, da je problem toliko velik za korisnika da je spreman da da novac da mu vi rešite.

„Što je veći problem, veća je prilika na tržištu. Niko neće da daje novac da reši potrebu koja ne postoji.“ – Vinod Koshla

Dakle, jasno istaknite da je problem koji rešavate značajan i da ga je moguće monetizovati. Pobrinite se da objasnite i kako korisnici trenutno rešavaju taj problem i zašto je vaša opcija bolja.

3. Rešenje

Kada ste naglasili problem, vreme je da predstavite svoje rešenje. Ovde ističete svoje USP-ove (Unique Value Proposition), dakle razloge zašto bi kupac odabrao baš vas i zašto bi vaš proizvod olakšao njegov život.

4. Zašto sada?

Ovo je jedan od najtežih zadataka, a to je odrediti zašto je ovaj tajming baš savršen. Uvek može postojati mogućnost da neka ideja u 2012. neslavno propadne, a u 2019. doživi veliki „boom“. Dobar primer za to su startupovi koji su se bazirali na implementaciji solarne energije u svakodnevni život. Kako je u poslednjoj deceniji cena nafte često bila u naglom padu, tako su ti startupovi, zbog neisplativosti propadali.

Iako je MySpace pa i Friendster postojao pre Facebooka, Facebook je pogodio sa tajmingom i rešenjem i promovisao se u najveću društvenu mrežu otkad je interneta.

5. Tržište

Sledeći korak u vašem pitchu je tržište. Od velike je važnosti da za problem i rešenje koje nudite postoji tržište.

„Tržište je jedan od najvažnijih razloga zašto startupovi propadaju ili uspeju. Zašto? Na dobrom tržištu sa mnogo potencijala, samo tržište će izvući proizvod iz startup faze. Ako na tržištu postoji prostor za dobar proizvod, taj proizvod će doći.“ – Marc Andreessen.

Idealno tržište bi bilo veliko tržište sa kupcima velike platežne moći, ali naravno to neće uvek biti moguće, zato, nastojte da se oslanjate na statistike tog tržišta. Ako investitorima date podatke o tržištu koje rapidno ili konstantno raste, ideja bi im se lako mogla svideti.

6. Konkurencija

Navedite svoje konkurente i vaše prednosti nad njima. Najbolji način bi bio da napravite grafikon koji pokazuje vašu poziciju na tržištu u poređenju sa konkurencijom, kao i poređenje USP-ova.

7. Proizvod

Na ovoj stranici opišite detalje svog proizvoda. Koje su funkcionalnosti, dizajn, intelektualno vlasništvo? U kojoj ste fazi razvoja i koliko ste daleko od beta verzije ili finalne verzije? Istaknite zašto ste odabrali neka rešenja i zašto mislite da su bolja nego kod konkurencije. Da li je vaš proizvod moderan, brz, intuitivan?

8. Model poslovanja

Nemogućnost pronalaska pravog poslovnog modela je razlog zašto velik broj startupa propada. Primera radi, da je Facebook svoju uslugu naplaćivao, možda bi i imao određen broj korisnika ali sigurno ne bi bio unosan biznis kakav je sada. Mark Zuckerberg je izabrao strategiju besplatne usluge za sve te monetizacije korisničkih podataka preko oglasa.

Pitanja na koja bi trebalo da odgovorite su:

• Kako ćete ostavrivati prihod i koja je cena usluge?
• Zašto mislite da možete toliko naplaćivati?
• Koje su vaše metrike do sada?

Dve, možda najvažnije, statistike tu su „Customer Acqusition Cost“ i „Lifetime Value of Customer“, famozni CAC i LTV. Prva se odnosi na trošak dovođenja kupca, a druga na njegovu vrednost od dovođenja do rastanka sa uslugom. Idealna situacija je ona u kojoj je LTV mnogo viši od CAC-a. Ako nemate te statistike, proverite industrijske standarde i prezentujte njih.

9. Tim

Inestitori najčešće investiraju u ljude, ne u ideje. Odličan tim sa prosečnom idejom će verovatnije da dobije investiciju nego loš tim sa odličnom idejom. Zvuči nepošteno, ali nažalost često je tako.

Airbnb se u početku činio kao smešna ideja, ali njihov glavni investitor Paul Graham je rekao:

„Mislili smo da je Airbnb loša ideja. Investirali smo jer su nam se osnovači zaista dopali.“

Na ovoj stranici nemojte navoditi CV i iskustvo vašeg tima, već napišite jednu super stvar ili projekat o njima za koje će investitori reći, to je impresivno. Nikoga ne zanimaju njihovi hobiji ni omiljena hrana.

10. Finansije

Finansije su tu možda najškakljivija tema. Činjenica je da ste došli po investiciju i da vam novac treba. Većina investitora će znati da su vaša predviđanja i zahtevi relativno nerealni, ali su dobra prilika da pokažete koliko ste ambiciozni.

Investitori žele da sebi pronađu novi Facebook ili Airbnb, a ne nekakvu firmu koja će poslovati u blagom plusu. Budite odvažni i ambiciozni, ali ne previše nerealni. Investitori po pravilu dosta vremena provode na ovoj stranici, tako da budite precizni i temeljni u svojim projekcijama, i naravno spremni na sva moguća pitanja.

Dr Laza Paču je do današnjeg dana ostao najčuveniji i najuspešniji srpski ministar finansija. Ostaće upamćen i kao jedan od najstrožih poreznika. Nije bio ekonomista, nego lekar. Ovaj veliki administrator, otporan na korupciju, preporodio je finansije i to u vreme dok je Srbija bila izložena stalnom pritisku.

Porezi i prirezi

Objašnjavajući okolnosti koje su Pačuovom Ministarstvu finansija omogućile da već u prvoj godini delovanja, uprkos porastu budžetskih rashoda, ostvari odmah budžetski suficit veći od 6,3 miliona dinara, dr Milorad Nedeljković ističe gotovo frapantno povećanje poreskih prireza, u proseku za 40%. Tako su 1904. godine poreski obveznici Srbije plaćali 75 % stalnog državnog prireza, 40% vanrednog, 25% školskog, 7% železničkog, 5% za vojne građevine, 5% za remont, 5% ličnog i 4% žandarskog prireza. Sve u svemu, poreski obveznik je na 100 dinara poreza - u 1904. godini plaćao još 166 dinara poreskog prireza. Paču je u Narodnoj skupštini objašnjavao da se ovaj “jednogodišnji prirez od 40%” donosi kao “jedna teška žrtva” kako bi se srpske finansije potpuno dovele u red. Iduće, 1905. godine, prirezi su ukinuti, ali su povećani porezi ili poreske osnovice, pa je ukupan teret ostao nesmanjen. 

Druga Pačuova mera od velikog značaja za uravnoteženje državnog budžeta, bio je zakon po kome se država, dok ne namiri strane poverioce iz prihoda Samostalne monopolske uprave (što je praktično bivalo tek polovinom godine) i ne dođe do viškova njenih prihoda, može zadužiti kod Narodne banke do 10 miliona dinara godišnje. Tako je uklonjen “sezonski” problem nedostatka dovoljnih budžetskih prihoda u prvoj polovini godine, koji je bio tim veći što vlada nije smela izdavati blagajničke zapise na sumu veću od šest miliona dinara (a budžetski troškovi su, u to vreme, iznosili i preko 20 miliona već u prvoj polovini godine).

Treći način na koji je povećavao budžetske prihode bilo je značajno povećanje carinskih prihoda i povećanje trošarinskog pritiska na monopolisane proizvode (i ovde su uvedeni “prirezi na trošarinu” od 40%). Samo od poskupljenja duvana i petroleja, Paču je 1904. godine ostvario 1,5 miliona dinara više državnih prihoda nego prethodne godine.

Osim novina u carinskoj i poreskoj politici, dr Paču je na samom početku ministrovanja lansirao i novu niklovanu petodinarku sa likom Karađorđa i kralja Petra i novi petoparac i dvoparac. Zamenjeno je i prekovano 6.650.000 dinara, a dublja valutna reforma nije sprovođena, što upućuje na zaključak da je novčana masa u opticaju, verovatno, bila značajno povećana.

Pačuova budžetska i monetarna politika omogućila je da se opticaj novčanica u zlatu poveća u Srbiji na preko četiri miliona dinara, što se nikada ranije nije desilo. Tražnja za novčanicama sa zlatnim pokrićem bila je toliko jaka da je privilegovana Narodna banka potpuno iscrpela sve odštampane količine tih banknota - a tako je bilo i narednih godina.

Veresija ni za kralja

Mnoge su anegdote vezane za Dr Lazu Pačua. Jedna od njih je i ona kada je Kralju Petru I Karađorđeviću trebalo hitno 200.000 dinara. Poslao je sekretara kod ministra Pačua da mu unapred ispalti ovu sumu od vladareve plate. Dr Laza sasluša sekretara, kiselo se osmehne i kaže: “Ne može”!

Zgranutom sekretaru svoju odluku objasnio je ovako :
“Umre kralj, ne daj Bože, a smrtan je kao svi mi. Ko će onda da vrati dug državnoj kasi? - Zna se Laza. Ili, političari nateraju kralja da abdicira. Ko će da plati dug? - Opet Laza. Nego brate, da mene ne bi bolela glava, idi ti u Kreditnu zadrugu, oni daju zajam. Znam te pošten si čovek, biću ti žirant na menici, kod njih uzmi tih 200.000 dinara. Ovde ne može! I kvit!

Sekretar se vratio na dvor neobavljenog posla, a i kralj se nije naljutio.

Carinski rat

Tržišna cena srpskih vrednosnih papira tokom 1904. godine kontinuirano raste. Paču je izneo podatak da su, na primer, srpski papiri na zajmove sa 4% interesa između februara i novembra 1904. godine porasli sa 68,73 na 79,55 dinara (za 10 0 dinara nominale), a obveznice na zajam od 5% su skočile sa 79,65 na 89,40 dinara. Bila je to pozitivna posledica porasta prihoda Samostalne monopolske uprave, a posebno sve boljeg poslovanja srpske železnice (na nju su bili oslonjeni najunosniji zajmovi), koja će 1904. godine zabeležiti prihod od 8,5 miliona, naspram ranijeg rashoda od 6,8 miliona dinara.

Carinski rat između Srbije i Austro-Ugarske, koji je počeo 1906. godine pretio je da ugrozi privredu Srbije. Austro-Ugarska je zatvorila svoje granice za srpsku stoku, navodno zbog zaraze. Ova zabrana uključivala je i granicu Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, koja je u tom trenutku u okviru Turske, ali pod Austro - Ugarskim protektoratom.

Međutim, Laza Paču je tada uspešnim pregovorima, pronašao za Srbiju nova tržišta - ostvarivao je dobit privlačeći strani kapital u Beograd, uglavnom francuski. Kao rezultat ovog umeća otvorena je Francusko-srpska a potom i Praška banka. Tržište za našu robu, uglavnom stoku, našao je u Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj pa čak i Egiptu. Obrt spoljne trgovine povećan je 100% (1912. godine iznosio je čitavih 200 miliona dinara u zlatu). Srbiji, odnosno Lazi Pačuu nuđeni su krediti sa svih strana. Finansijskom disciplinom i urođenim tvrdičlukom uspeo je, već 1909. godine da pokrije državni budžet od 103 miliona zlatnih dinara. 

Priznavao je samo novac sa zlatnom podlogom. Čak i u vreme Balkanskih ratova, nije dopustio da ima deficit u budžetu - što je slučaj nezabeležen u istoriji bankarstva i istoriji ratovanja.

Dr Laza Paču je bio neverovatno pošten i štedljiv čovek. Uzeti tuđe, pogotovo zavući ruku u državnu blagajnu, za njega je bio smrtni greh. Ukinuo je sve privilegije za koje je smatrao da štete Srbiji. Svi koji bi nešto pokušavali po tom pitanju, naišli bi na zatvorena vrata - od ministra do kralja!

Laza Paču umro je iznenada 12. oktobra 1915. godine. Jedna uličica u centru Beograda nosi njegovo ime.

Biografija Laze Paču (1855 – 1915)

1880. godine doselio se u Srbiju
1889. - 1897. godine bio je šef Monopolske uprave
1904. - 1905. Prvi mandat na mestu ministar finansija u vladi Save Grujića
1904. godina : u prvoj godini vođenja Ministarstva finansija ostvaren je suficit u budžetu od 6,3 miliona dinara
1904. godina : uvodi novu niklovanu petodinarku sa likom Karađorđa i kralja Petra i novi petoparac i dvoparac. Zamenjeno je i prekovano 6.650.000 dinara. 
1906. -1908. Drugi mandat na mestu ministra finansija
1906. godine počinje takozvani Carinski rat između Austro-ugarske i Srbije. Paču pronalazi nova tržišta (Nemačka, Belgija, Francuska, Egipat) i povećava spoljnu trgovinu
1909. godine potpuno je pokriven državni budžet od 103 miliona zlatnih dinara.
1912. -1915. Treći mandat na mestu Ministra finansija
1912. godina : obrt spoljne trgovine povećan je za 100% (iznosio je 200 miliona dinara u zlatu)
1912 - 1913. godina : Balkanski ratovi iz kojih Srbija izlazi bez finansijskih gubitaka 
1915. godine : Umire pre kraja trećeg mandata