Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Ako ste odlučili da pročitate više, niste sami. Prema Statisti 2018. godine, 23% ispitanika je odlučilo da pročita više u novoj godini. Ipak, čitanje je poraslo u prvim danima pandemije, na 41% ispitanika koji su prijavili da čitaju više knjiga.

Jedan od izazova sa knjigama je vreme potrebno da ih sve pročitate. U svom klasičnom vodiču Kako čitati knjigu (How to Read a Book), Mortimer J. Adler i Charles Van Doren predlažu rešenje: Ne pokušavajte da ih pročitate sve, jer većina njih nije vredna toga. Oni kažu: „Svaku knjigu ne treba čitati sporije nego što zaslužuje i brže nego što je možete pročitati sa zadovoljstvom i razumevanjem.“

Najbolje ideje iz većine knjiga možete dobiti jednostavnim prelistavanjem. Ono vas takođe priprema da naučite više kada pročitate knjigu. Howard Yale McClusky je objavio eksperiment u Journal of Educational Psichology kojim je zaključio da bi preliminarno prelistavanje moglo poboljšati naknadni proces čitanja za studente.

Postoje dva nivoa metode prelistavanja Adlera i Van Dorena. Jedno uključuje prelistavanje (sifting) sadržaja, indeksa i zaključaka svakog poglavlja i beleženje onoga što već znate ili da li knjiga sadrži informacije koje želite da naučite.

Drugo je poznato kao površno čitanje, koje u osnovi veoma brzo čitanje knjige, samo da bi se osnovno razumela. Površno čitanje možda znate i kao „brzo čitanje“, termin koji su 1950-ih popularizovali Evelyn Wood i njen suprug. Otada je postao ključni deo samopomoći.

Iako je brzo čitanje korisna tehnika, naša opsesija bržim čitanjem i učenjem je pogrešna. Čitanje dve knjige ne čini osobu dvostruko obrazovanijom od one koja dva puta (ili čak jednom pažljivo) pročita jednu knjigu. Evo kako zaista možete koristiti prelistavanje u svoju korist.

PROČITAJTE 10% KNJIGE I PRIMENITE JEDNU LEKCIJU IZ NJE

Jednostavno dobijanje jedne ideje iz knjige ima veliku vrednost. Joss Whedon nije završio knjigu Getting Things Done, ali je dobio ideju da iz nje preduzme „naredne korake“.

Slično tome, Curtis Jackson piše u časopisu Hustle Harder, Hustle Smarter, nakon što je pročitao 48 zakona moći (The 48 Laws of Power), sve što je mogao da se seti je: „Učenik nikada ne nadmaši učitelja“. On razmišlja,

„U toj knjizi je bilo još 47 zakona, ali to je onaj koji mi je ostao zaglavljen u mozgu. I zato što me nikada nije napustio, toliko sam puta mogao da ga primenim tokom godina. Bukvalno sam zaradio milione sećajući se da sledim taj princip.“

Ne osećajte se loše zbog prelistavanja umesto čitanja. Autor bi verovatno voleo da ste bar prelistali knjigu, umesto da je uopšte ne pročitate. A ako je knjiga bila dobra, verovatno ćete kada je prelistate shvatiti koliko je važno da je pročitate celu. Generalno volim da čitam 50 stranica, ali ne moraju biti prvih 50.

PRELISTAVANJE NEINTERESANTNE KNJIGE

„Čitala sam iz mnogo razloga, zadovoljstvo mi je bilo najmanje“, piše autor i glavni koreograf Twyla Tharp u The Creative Habit. Tharp je u potrazi za inspiracijom ili uvidima koje može primeniti na svoj rad. Ako možete da se povežete sa Tharpom - i trebate da pročitate dokumente za posao ili da biste poboljšali svoje veštine - onda će tehnika prelistavanja biti neverovatno korisna. To ne znači da ne treba čitati iz zabave; vredi napomenuti da čitanje iz zadovoljstva ima i svoje zdravstvene prednosti.

OSTAVITE KNJIGU ZA KOJU OSEĆATE OBAVEZU DA JE ZAVRŠITE

Francis Bacon je rekao,

„Neke knjige treba probati, druge progutati, a neke sažvakati i svariti; to jest, neke knjige se čitaju samo u delovima; druge se čitaju cele, ali ne radoznalo; a neke treba čitati u potpunosti, sa marljivošću i pažnjom“.

Mogli bismo da primenimo Beconovo poređenje čitanja na hranu. Kada god sam uzeo knjigu u ruke, osećao sam potrebu da je dovršim, impuls sličan da pojedem svu hranu na mom tanjiru.

ČITAJTE SPORIJE

Kada pronađete knjigu koja vam se sviđa, ne pokušavajte da projurite kroz nju. Usporite i pravite beleške. Ponovo pročitajte određene delove koje ne razumete. Povežite ideje knjige sa drugim idejama ili iskustvima koja imate.

Prelistavanje ili brzo čitanje je jednostavan alat koji daje podršku celokupnom iskustvu čitanja, ali nije alternativa čitanju. Pomaže vam da odaberete pravu stvar za čitanje. Učenje se ne odnosi na to koliko knjiga čitate, niti čak ni na brzinu. Radi se o tome šta dobijate od svake od tih knjiga i pažljivo odabirete uz koje knjige ćete provesti sate, dane, nedelje, mesece i godine.

Dobri preduzetnici moraju da imaju hrabrosti da bi uspeli, ali deluje da je tu hrabrost sve teže posedovati. Između globalne recesije i pandemije koja se ubrzava, tržište može izgledati mnogo više neprijateljski nastrojeno prema vama nego ikada.

Ne postoji lak način za prevazilaženje preduzetničkih strahova, ali čitanje korisnog štiva je jedna od najboljih opcija, barem za početak. Pre nego što se suočite sa sopstvenim izazovima, najbolje je poslušati priče, iskustva i razmišljanja preduzetnika koji su to sve već prošli i koji su se, baš kao i vi,  nalazili u istoj poziciji.

Za vas smo izdvojili 7 knjiga uspešnih preduzetnika koje će vam pomoći da prevaziđete svoje strahove i načinite prvi korak:

Preduzetnici koji su spremni da naprave velike skokove u karijeri moraju se u potpunosti pripremiti pre nego što to učine. Priprema je ključni deo hrabrosti. Čitanje nekih od ovih knjiga možda ne garantuje uspeh, ali će vam sigurno pokazati kako uspeh izgleda.

Ukoliko želite da nabavite neku od ovih knjiga pošaljite upit putem sajta www.ilearn.rs.

Klasično i standardno finansijsko korporativno izveštavanje i revizija tamo gde je revizija statutarna - obavezna ili dobrovoljna predstavlja u skoro svim jurisdikcijama širom svetu zakonsku - statutarnu obavezu. Takvo izveštavanje je standardizovano i regulisano kroz Međunarodne računovodstvene standarde i Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, u promulgaciji Odbora za međunarodne računovodstvene standarde – IASB, London, UK. Međunarodne standarde revizija i sa njom srodnih usluga uveravanja i neuveravanja reguliše sfera Međunarodnih standarda revizija – ISA koja je u nadležnosti Međunarodne federacije računovođa – IFAC, New York, USA. Serija finansijskih kriza tokom 20. veka i u prvoj dekadi 21. veka, strukturalni problemi i slabljenje finansijskih institucija na nacionalnom i globalnom planu uz prve obrise velike ekonomske i socijalne krize globalnih razmera koja će nastupiti nakon Pandemije COVID-19m ukazuju da nastaje potreba za nečim novim. Berzanski investitori, vanberzanski investitori i sve više i investicioni fondovi posredstvom berze ali i direktno tragaju za ciljanim firmama čija će vrednost rasti, što se ne reflektuje u finansijskim iskazima, planovima i projekcijama, zbog toga što navedene metodologije poseduje inherentne ograničenja u pogledu obuhvata izvora podataka koji su visoko standardizovani, ali sve uži jer se potrebe poslovanja firmi i privrede/a kao i poslovne informacije dinamički menjaju.

Integrisano izveštavanje – najnoviji inovativni pristup korporativnom izveštavanju

Integrisano izveštavanje je po svim svojim karakteristikama šire i obuhvatnije od Izveštaja menadžmenta. Glavni rezultat integrisanog izveštavanja je da predstavi put kreiranja vrednosti firme. Početak tog puta je integrisano razmišljanje i na toj osnovi integrisani menadžment. Takav pristup pruža poslovnoj organizaciji mogućnost da shvati i utiče na međusobne povezanosti između različitih operativnih funkcija i jedinica. Sagledavaju su višestruki kapitali koje koristi organizacija i njihovi efekti. Uvođenje integrisanog razmišljanja ja osnov i vodi ka integrisanim odlukama i akcijama koje razmatraju proces kreiranja vrednosti firme na kratak, srednji i dugi rok.
Uvođenjem integrisanog izveštavanja firma menja svoj strateški fokus. Sagledava bitna materijalna pitanja koja utiči na održivost poslovanja firme tokom vremena. U EU i širom sveta raste značaj i uloga obelodanjivanja nefinansijskih informacija u okruženju kada će na berzama biti sve manje mogućnosti uspešnih emisija akcija kroz inicijalne javne ponude akcija i to primarno za krupne korporacije. Firme srednje veličine će se rastuće suočavati pored praktično enomogućenog pristupa berzama (gde su razvijene berze u okviru grupacije OECD je takva situacija. Srednje uspešne firme u snažnoj ekspanziji će se suočavati sa kontrakcijom bankarskih zajmova, koja će biti sigurno znatno veća negu u razvijenim ekonomijama, tako da će afirmacija informacione vrednosti firme u pogledu kreiranja vrednosti postajati jedina validna ulaznica i spoj sa direktnim eksternim investitorima. Ovakvih investitora nema previše i tokom razvoja krize biće ih sve manje, ali će to u suštini po našoj oceni biti i jedini pravi i kvalitetni investitori.

Principi i standardi integrisanog izveštavanja

Principe i standarde integrisanog izveštavanja koji su dobrovoljni donosi Međunarodni savet za integrisano izveštavanje – IIRC, kao bazičnu referentnu tačku za one entitete koji žele da primenjuju integrisano izveštavanje. U procesu usvajanja integrisanog izveštavanja u srednim uspešnim preduzećima usmerenim na ekspanziju ključnu ulogu igraju stručnjaci koji imaju značajno iskustvo u ovoj oblasti u uvođenju metodologije integrisanog izveštavanja i pripremi prvog izveštaja.

Koristi za uspešno srednje preduzeća koje uvodi integrisano izveštavanje:

• Uvodi integrisano razmišljanje i integrisani menadžment
• Odgovara vlasničkoj strukturi firme srednje veličine koja se ne kotira na berzi
• Efikasno povezuje poslovne strategije srednje firme sa usmerenjem na višestruke kapitale
• Unapređuje dugoročne perspektive i objedinjeni pristupa vašoj firmi
• Unapređuje svest, značaj i rezultate procesa kreiranja vrednosti – što je jedina suština vaše firme
• Jača poverenje ključnih vlasnika i ostalih zainteresovanih u sadašnjost i budućnost firme
• Olakšava proces repozicioniranja na tržištu, kao ključni sa ulaskom i produbljujuću ekonomsku krizu
• Olakšava proces traganja za novom strateškom orijentacijom
• Osnažuje kvalitet korporativnog upravljanja i društvene odgovornosti
• Pojednostavljuje proces transformacije vaše firme od kratkoročnog kreiranja profita kao dugoročnom kreiranju vrednosti – kako opstati u krizi
• 1- Struktura integrisanog izveštaja:
    o Pregled (Izveštaj Predsednika; O vašoj firmi; Šest kapitala; Izvori vašeg prihoda; Kako poslujete; Gde poslujete; Vrednost koju kreirate, Strateški plan 2021-2023.
• 2- Strateški pregled:
    o Poruka Predsednika vaše firme
    o Vaše performanse
    o Šta vaša firma isporučuje
• 3 – Korporativno upravljanje:
    o Izjava o regulatornoj usaglašenosti
    o Okvir vašeg sistema korporativnog upravljanja
    o Odbori-komisije odnosno tela upravljanja u vašoj firmi
    o Odbor direktora
    o Pravna struktura i vlasništvo
    o Menadžment tim
    o Interna revizija odnosno interna kontrola
    o Korporativna društvena odgovornost
    o Donacije
    o Etika i poslovno ponašanje
    o Zdravlje, bezbednost i prirodno okruženje
    o Nagrade revizorima
    o Značajni ugovori
• Performanse:
    o Pregled glavnog izvršnog rukovodioca za finansije-finansijskog direktora
    o Finansijski ključni indikatori poslovnih performansi
• Finansijske informacije:
    o Sertifikat sekretara firme
    o Izjava o odgovornosti direktora
    o Izveštaj nezavisnog revizora vlasnicima vaše firme
    o Iskaz finansijske pozicije
    o Iskaz o obuhvatnom dohotku
    o Iskaz o promenama na kapitalu
    o Iskaz novčanih tokova
    o Napomene uz finansijske izveštaje

Autor: Profesor dr Branko Ž. Ljutić, ovlašćeni revizor. Santa Fe Business School

Vinstonu Čerčilu se pripisuje rečenica da se ne sme dopustiti da propadne dobra kriza, a u proteklih nekoliko meseci je svima nama postalo jasno zbog čega je upravo kriza okidač za inovacije. Svi su relativno brzo organizovali zaposlene za efikasan rad od kuće, aktivno se reagovalo na promene ponašanja korisnikâ, koji su se okrenuli onlajn kanalima komunikacije i korišćenja usluga, reprogramirani su organizacioni resursi za proizvodnju proizvoda za kojima je vladala najveća potražnja – odjednom je gotovo sve moglo da se ubrza, bude dostupno i da se obavlja na daljinu bez ikakvih problema.

Međutim, ništa od toga nije došlo planski, ili ako i jeste bilo planirano, o tome se razmišljalo kao o promenama za koje će tek doći vreme. Isto tako, ni inovacija u doba krize se nije dešavala kroz uobičajen proces, poštujući ustaljene procedure, vođena od strane menadžmenta kompanije i lidera koji su zaduženi za inovacije. Ona se dešavala svuda gde je problem uočen, gde je rešenje isprva bilo nepoznato, gde je postojala potreba da se proizvod oblikuje u čestoj i direktnoj komunikaciji sa korisnicima. Kompanije su se, iz izrazite potrebe za preživljavanjem i opstankom na tržištu, ponašale istinski agilno, jer drugih opcija nije ni bilo.

Agilan način rada suštinski i donosi inovativni pristup poslovanju, jer „zahteva” određene uslove, koji su ispunjeni u situaciji u kojoj se nalazimo danas, ali i u onoj koja nas tek čeka, a obe karakteriše neizvesnost. Tržišno okruženje je nestabilno i promenljivo, a zahtevi korisnika i njihovi prioriteti se često menjaju, pa je zato važno uključiti ih u proces oblikovanja proizvoda, uz brzo integrisanje povratne informacije koju od njih dobijamo. Upravo iz tog razloga je inovacija usmerena na rešavanje kompleksnih problema, gde su rešenja nepoznata, a samim tim i obim rada kojim se do njih dolazi. Bitno je da vreme od kreativne ideje do proizvoda ili usluge na tržištu bude kratko, timovi treba da budu međusobno funkcionalni, a njihov rad kolaborativan, sproveden kroz iterativne cikluse kreiranja vrednosti, gde je pravljenje greške sastavni deo učenja.

Ipak, inovaciona agilnost koju smo stekli tokom ove krize je i krhka, jer nas izlaskom iz nje napušta onaj osećaj hitnosti, na kome se zasnivala. Dok analiziramo šta je kriza promenila, koja je bolna organizaciona mesta otkrila ili koje su eventualne prednosti koje je donela kada je u pitanju brzina reagovanja, svesni smo da se ne vraćamo u normalnost koju smo imali, ali da nam preti opasnost organizacione inertnosti i vraćanja u model rada i razmišljanja koji više nema budućnost.

Lično, novu normalnost ne vidim samo kao svet u kome su se neka ponašanja i potrebe korisnika trajno promenili, u kom ćemo manje poslovno putovati, a više vremena provoditi u virtuelnom svetu. Po mom mišljenju, nova normalnost pripada „crnim labudovima” – privrednim, političkim, ekološkim, društvenim i, svakako, poslovnim. Na koji način onda i vi možete da doprinesete stvaranju agilnijih poslovnih sistema koji će iznedriti inovaciju potrebnu za preživljavanje i opstanak na tržištu?

1. Otkrijte šta je agilnost za vašu kompaniju i na koji način ona funkcioniše. Agilnost sigurno nije vid organizacione anarhije, niti je samo svedena na brže obavljanje istog posla. Šta jeste? Da li je to veća transparentnost načina rada, odgovornost timova za sprovođenje projekata od početka do kraja, liderstvo koje usmerava zaposlene i stvara uslove za njihovo delovanje, veća prilagodljivost promenljivom okruženju? Sigurni smo da je u pitanju sve navedeno. Važno je odupreti se porivu da primer dobre agilne prakse druge kompanije preselite u svoju. Naprotiv, agilnim putem treba da dizajnirate svoj agilni sistem. Na kraju dana, sistem je taj koji uvek ima veći uticaj na dugoročne performanse od pojedinca koji sâm deluje u okviru sistema.

2. Izgradite inovacioni ekosistem. Inovacija zahteva disciplinovano upravljanje. Efektivnost i efikasnost, koje su potrebne kako bi se došlo do inovacije, postižemo samo uz jasnija određenja toga šta nam je važno kad je budućnost u pitanju, formulisanje inovacione strategije koja će to da podrži, uspostavljanje inovacione prakse, ali i upravljačke strukture koja nadgleda portfolio svih proizvoda i usluga na kojima radimo kako bismo došli tamo gde nas poslovna strategija vodi.

3. Uvek istražujte dok izvršavate zadatke. Ne sporimo važnost efikasnog poslovanja danas, ali smatramo da je još važnija efektivnost poslovanja u danu posle. Najuspešnije kompanije današnjice imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je da nastoje da balansiraju operativnost i efikasnost postojećeg poslovnog modela, dok neumorno tragaju za novim modelima koji obezbeđuju opstanak i rast.

4. Birajte način na koji igrate. U svojoj najnovijoj knjizi „The Infinite Game”, Sajmon Sinek kaže da u uslovima u kojima nam nije dozvoljeno da biramo igru niti njena pravila – jedina stvar koju možemo jeste da biramo način na koji je igramo. Da bismo se uključili u igru u kojoj treba što duže istrajati, bitno je da ne igramo na brzu pobedu. Cilj je da doprinesemo unapređenju sveta u kom poslujemo, vođeni vizijom, svrhom i stalnim preispitivanjem svog postojanja dok koračamo ka budućnosti, koja još uvek ne postoji, ali čija slika nam svakim danom postaje sve jasnija.

Kompanije koje uspeju da stvore agilan sistem rada imaće veću stopu uspešnih inovacija i dobre izglede da traju i opstanu duže kako bi postigle viziju kojoj teže, a to je i najvažnije kada je poslovni uspeh u pitanju.

Autor: Sandra Nešić, Lead Business Designer & Innovation Manager, ICT Hub