Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Inovacije neprestano menjaju tržište, a ICT Hub je svedok i učesnik tog procesa još od svog osnivanja 2014. godine. Dosadašnje iskustvo u radu sa kompanijama nam govori da se korporacije i ovde suočavaju sa istim globalnim izazovom – kako veliki sistemi da opstanu u tržišnoj igri u kojoj sve više dominiraju manji igrači sa digitalnim poslovnim modelom?

Tačnih odgovora je mnogo, jer korporacije rešavanje ovog problema posmatraju iz drugačijeg (svog) ugla. Grubo sumirajući, može se reći da je jedan put uvek posvećen razvoju internih kapaciteta, dok drugi predstavlja potragu za izvorima inovacija van kompanije. Upravo tu saradnju „velikih“ i „malih“ za koju se sve više korporacija odlučuje, nazivamo „Corporate Venturing“ (CV).

Danas, CV više nije samo investicija velike kompanije u malu, već je to postala strateška aktivnost koja može da poprimi različite oblike. CV predstavlja niz eksternih aktivnosti koje korporacija vrši da bi došla do inovacija, usput rešavajući pitanja kao što su kako postati brži i agilniji, kako razviti drugačiji ili širi pogled na tržište ili kako pokrenuti novi biznis u velikom sistemu (gde ideje nastale interno ne žive dugo, jer „mi se time ne bavimo“).

Međutim, na koji način možemo da identifikujemo eksternog partnera koji treba da unapredi naše inovacione napore? Kako da odaberemo način saradnje? Da li startap koji može da nam pomogne uopšte postoji? CV nudi niz modela uz koje korporacije mogu da dođu do inovacija, bilo da se radi o finansijskim ulaganjima ili formiranju strateških saveza i pružanju podrške razvoju konkretnih proizvoda ili usluga.

Predstaviću deset načina na koje korporacije pronalaze eksterne izvore inovacija:

1. Deljenje resursa

Velika korporacija može startapima da obezbedi pristup resursima koji su im potrebni za razvoj, a o kojima su mogli samo da sanjaju. Zauzvrat, korporacija postaje bliža preduzetničkom ekosistemu i njegov značajni igrač, za šta je dobar primer telekomunikacioni operater M:tel i njegov hub Digitalna fabrika koja se nalazi u Podgorici. To je ujedno i prvi TelCo korporativni hub u regionu.

2. Nagradni izazov

Poziv na takmičenje u kom startapi traže rešenja za jasno formulisane probleme je dobar način da ispitate šta sve talentovani timovi mogu da urade. Takmičenje je već samo po sebi odličan motiv, jer izazov pokreće preduzetnike i inovatore – kada se na to doda i nagrada, možete očekivati neočekivano. Odličan primer je MarTech Challenge, regionalno takmičenje startapa u oblasti inovacija u marketingu koji je sprovela Direct Media.

3. Hakaton

Hakatoni su mesta intenzivne razmene znanja, iskustva i ideja i služe tome da spoje talentovane pojedince koji kretivno pristupaju rešavanju problema sa konkretnim zadacima na kojima tu veštinu mogu i da primene. Ako korporacija postavi izazov, pozove zainteresovane developere i organizuje radionicu na kojima oni mogu zajedno da rade – tehnološko rešenje, interesantan prototip ili pravac u kome može dalje da se razvija neki proizvod ili usluga, nastaju za samo nekoliko dana. Jedan od takvih primera je Hacktivate koji je lansirao Philip Morris International.

4. Skautovanje

Velika i moćna kompanija, koju zanimaju novosti i događaji iz sveta tehnološkog preduzetništva, može da pošalje stručnjaka da se „infiltrira“ u startap zajednicu i sazna šta se novo na neku određenu temu dešava. Nije na nama da otkrivamo imena, ali iz našeg iskustva, profesionalnih skauta tog tipa je sve više!

5. Strateška partnerstva

Ako „infiltrirani“ pojedinac iz prethodnog modela u pravo vreme pronađe startap koji se na pravi način bavi pravim izazovom (sve to u odnosu na potrebe korporacije), sledeći korak je često strateško partnerstvo. Savez velike kompanije i startapa može da bude veoma koristan za obe strane i da uzme različite oblike, a najčešći je zajednički razvoj proizvoda. Sjajni domaći primeri su saradnja OTP banke i nekada staratpa Paušal iz koje je nastala Paušal aplikacija i saradnja Vip Mobile (A1) i Thing Solvers tima. Obe saradnje sa značajnim poslovnim rezultatima.

6. Korporativni inkubator

Korporativni inkubatori nude mentorstvo i resurse kao podršku preduzetnicima, jer stavljaju fokus na ranu fazu u kojoj pomažu u procesu razvoja njihovih ideja u realne biznis modele. Kompanija kao investitor može da dobije mnogo, a posebno je značajan pristup novim tržištima. Tako Delta Biznis Inkubator poziva preduzetnike da razviju svoje startape kroz tromesečni program, uz pomoć i podršku ove kompanije, koja se posebno ogleda u poslovnim kontaktima i drugim resursima.

7. Korporativni akcelerator

Korporativni akceleratori su prilika za postojeće startape da kroz partnerstvo sa kompanijom usavrše svoj proizvod, validiraju se i rastu. Podrška uključuje mentorstvo, obuku, prostor za rad i druge resurse, kao što je velika baza korisnika. Primer je nedavni OTP Startup Partner Program, u kom OTP grupa već treću godinu za redom sklapa partnerstva sa startapima iz celog sveta i podržava njihov rast, u isto vreme unapređujući svoj način poslovanja.

8. Ekskubator

Ekskubator je kombinacija inkubatora i akceleratora, koja velikoj kompaniji može da posluži kao poligon za razvoj spoljnih prilika za razvoj inovacija. Za sada u okruženju nema konkretnih primera, ali ne sumnjamo da je pitanje vremena kada će se situacija i na tom polju promeniti.

9. CV kapital

Ovaj princip rada podrazumeva da korporacija kupuje udeo u startapu koji je identifikovala kao svoj strateški interes. Mnogo je načina na koje ovo može da bude važna strateška odluka za obe strane, a među brojnim primerima, izdvajamo nedavnu investiciju kompanije AIGO u startap YoloBook.

10. Akvizicija

Po starom i oprobanom receptu, moćna kompanija može da kupi startap i tako postane vlasnik njegovog proizvoda ili usluge. Takođe, ovo je često i logični sledeći korak i odlična prilika za obe strane, kao što je slučaj sa Infostudom i aplikacijom Poslonaut.

Koji će put u potrazi za eksternim izvorima inovacija biti najefikasniji, zavisi od ciljeva kompanije koji moraju biti dobro definisani. Ukoliko ispitate opcije koje su vam na raspolaganju i odredite budžet, sve što vam preostaje je da obezbedite saglasnost svih donosioca odluka i budete spremni za dozu neizvesnosti. Bez nje, nema ni inovacija.

Autor: Kosta Andrić, Managing partner, ICT Hub

„Žene su najfascinantnije između 35. i 40. godine, nakon što pobede u nekoliko trka i znaju kako da se usmere. Budući da većina žena „nikada ne pređe 40-tu“, maksimum fascinacije može da se nastavi u nedogled...“

Christian Dior Kristijan Dior je vladao francuskom modnom scenom 40ih i 50ih godina. Ne samo da je smislio New Look koji je promovisao figuru peščani sat, nego je i uveo poslovnu strategiju, koja ga je za samo 10 godina na globalnoj skali postavila kao brend luksuzne robe, uključujući i parfeme.

Christian Dior je rođen 1905. godine u Granville-u, na normandijskoj obali Francuske. Njegova porodica, čija je sudbina zavisila od proizvodnje đubriva, nadala se da će postati diplomata, ali je Dior samo želeo da se bavi modom i crtanjem. Da bi zarađivao, prodavao je svoje modne crteže za po 10 centi po crtežu.

Diorova najveća ljubav bila je umetnost, pa je 1928. godine otvorio malu galeriju u Parizu, gde je prodavao slike Pabla Pikasa, a porodica se tu doselila nekoliko godina ranije.

Međutim, tragedija je zadesila porodicu smrću Diorovog starijeg brata i majke, pa je porodični biznis opadao. Kristijan je narednih nekoliko godina proveo prodajući svoje crteže modnim kućama.

Posle finansijske katastrofe njegove porodice, koja je rezultirala gubljenjem biznisa njegovog oca, Dior je bio primoran da zatvori galeriju.

Od 1930ih do 1940ih godina radio je sa Robertom Piguet-om, sve dok ga nisu pozvali na služenje vojske. Godine 1942, nakon što je napustio vojsku, Dior se priključio modnoj kući Lucien Lelong, gde su on i Pierre Balmain bili prvi dizajneri. Za vreme II svetskog rata, Dior je oblačio žene nacističkih oficira i francuskih kolaboracionista.

Godine 1946, 8. oktobra, Dior je osnovao svoju modnu kuću, podržanu tekstilom King Marcel Boussac, magnata u proizvodnji pamuka.

Pravo ime linije njegove prve kolekcije, predstavljene početkom 1947. godine bilo je Corolle (botanički izraz corolla ili kruna cveta), ali izraz New Look (Novi Izgled) je smislila Carmel Snow, glavni urednik Harper΄s Bazaar. Diorovi dizajni su bili čulniji, za razliku od „upakovanih“, pravilnih oblika skorašnjih stilova II svetskog rata.

Osnovne osobine su bile meka, zaobljena ramena, opasan struk i pune, graciozne suknje. To je bilo ono što je bilo potrebno ženama, nakon jednostavnosti i oskudice ratnog doba. Dior je verovao da žene žele nešto novo, nešto tradicionalno žensko što bi povratilo ravnotežu, pošto su, tokom rata, često imale muške uloge.

Citirali su Diorovu rečenicu: „ja sam stvorio ženu cvet“.

Bio je majstor u stvaranju oblika i silueta

New Look je odmah postigao uspeh. Narudžbine su stizale od Rite Hejvort, balerine Margot Fontey, a Dior je bio pozvan da napravi privatnu prezentaciju britanskoj kraljevskoj porodici u Londonu. Tokom 50ih godina, usledili su poznati klijenti, a među njima Ava Gardner, Marlen Ditrih, princeza Margaret i Vojvotkinja od Vindzora.

Žene širom sveta su prihvatale ovaj izvanredan novi izgled haljina Kristijana Diora. Ipak, iz nekog razloga, čak i sa toliko ljudi kojima se dopadao taj novi izgled, mnogi su bili protiv njega.

Neki modeli koji su bili na fotografijama ekstremno su prikazani, sa svučenom odećom, pa su vlade mnogih zemalja širom sveta zabranile liniju, nazivajući kolekciju nečuvenom i raskalašnom. Pitam se da li bi i danas rekli tako nešto.

I pored toliko ljudi kojima se dopadao stil Kristijana Diora, neki bi ga dočekivali, kada je dolazio u SAD, protestujući protiv njegove modne linije. Kristijan Dior nije dozvoljavao da ga negativnost nekih ljudi zaustavi, pa je svakih šest meseci izbacivao novu liniju, što je ubrzo bilo 22 linije za kratko vreme.

Dior je gotovo sam obnovio Pariz, kao modni glavni grad sveta. Zatim je krenuo u revoluciju u modnoj industriji. Sa svojim partnerom, Dior je prvi sa licencnim ugovorima u modnoj industriji.

Shvatili suda budućnost leži u internacionalnom tržištu i različitim proizvodima, pa su otvorili ćerku kompaniju u poslu sa krznom, spremnu za „outlet“ kolekciju i prvi Diorov parfem, Miss Dior.

Diorovi čuveni mirisi za žene uključuju Dune, Dolce Vita, Diorella, Dioressence, Diorissimo, Eau Fraiche, Forever and Ever, Hypnotic, Poison, J΄adore, Miss Dior, Tendre Poison je laskav katalog parfema za žene. Diorove ponude idu i dalje od ovoga, uključujući stvari od kože, cipele, dodatke i fin nakit.

Kada je jedna američka kompanija ponudila da kupi prava za proizvodnju Diorovih čarapa, Dior i njegov partner su odbili isplatu i pregovarali o isplati procenta, baziranu na količini prodaje, uvodeći tako kraljevski sistem plaćanja u modnu industriju.

Kristijan Dior je iznenada umro 1957. godine, od srčanog udara, za vreme tretmana u spa centru u Italiji.

Nova generacija dizajnerskih lidera nakon Diorove smrti

Osnivačeva smrt ostavila je Kuću u haosu. Jacques Rouët je razmatrao opciju prekidanje poslova širom sveta, ali ni Diorovi korisnici licenci, niti francuska modna industrija, koja je posedovala 50 procenata izvoza kuće Dior, nije htela to da uzme u obzir.

Umesto toga, Rouët, koji je hteo da nastavi svakodnevno vođenje poslova kompanije u 1980im godinama, predstavio je dvadesetdvogodišnjeg Yves Saint Laurent-a, koga je Dior zaposlio dve godine pre toga, kao glavnog dizajnera. Sledećih godina, nekoliko renomiranih dizajnera preuzelo je posao u House of Dior sve do 1990. godine, kada je proizvođač luksuzne robe LMVH (Möet Hennessey Luis Viutton) kupio i od tada je John Galliano glavni dizajner.

U ekonomskog uraganu, John Galliano, zadržavajući duh učitelja,iz 1947. godine, ušao je u samu suštinu Kuće Dior.

„Proveo sam sate u arhivi, ispitujući Diorove dizajne, podvrgavajući ih gotovo forenzičkom ispitivanju. To je bilo kao otkrivanje davno izgubljenog ljubavnog pisma, koje je objavljivalo strast za odećom koja je predivna i elegantna. To je umetnost, koju stvaraoci i žene izvode sa ljubavlju i ponosom“.– John Galliano

Skener digitalne privrede, tačnije izveštaj koji pokazuje prve rezultate istraživanja o uticaju pandemije COVID-19 na domaću digitalnu privredu, predstavljen je danas od strane Inicijative 'Digitalna Srbija'.

U okviru pomenutog istraživanja, iz DSI kažu da su digitalnu privredu posmatrali sa šire strane, te su u anketu uključili veliki broj aktera – od domaćih i stranih digitalnih kompanija koje posluju u Srbiji, preko startapa i frilensera do tradicionalnih kompanija.

Jedan od njihovih glavnih zaključaka je sledeći:

Kriza izazvana pandemijom COVID-19 drugačije je pogodila različite segmente digitalne privrede, a većina startapa i digitalnih kompanija već sada oseća negativne posledice  COVID-19 pandemije.

Kako su istraživači primetili, taj podatak svedoči u prilog činjenici da ovaj sektor domaće ekonomije nije zaštićen, uprkos tome što određeni digitalni proizvodi sada beleže rast ili činjenici da su ove kompanije možda i najpripremljenije za rad na daljinu.

Dve trećine tehnoloških kompanija misli da će se situacija pogoršavati

Kako je istraživanje pokazalo, tri od pet domaćih IT kompanija osetilo je negativne efekte COVID-19 pandemije – 10% pozitivne, a oko 30% njih još nije osetilo efekte ili još uvek ne može da ih proceni.

Podaci su takođe pokazali i da su domaće kompanije trenutno više pogođene od stranih privrednih lica, a deo razloga DSI pronalazi u tome što su strane kompanije uglavnom veće, te imaju i zalihe novca kojim mogu da umanje posledice.

Ipak, kada je reč o daljim predviđanjima, rezultati su pokazali i da je najveći broj kompanija pesimističan: samo 15% njih očekuje okret na bolje, dok čak dve trećine misli da će se situacija još pogoršavati. Inače, polovina kompanija veruje da će efekti na njihov sektor u Srbiji biti isti kao i u drugim delovima sveta, dok jedna četvrtina misli da će negativne posledice u našoj zemlji biti veće u odnosu na svetski prosek.

Imajući ovo u vidu, svaka deseta kompanija nastupa sa stavovima da će zbog negativnih efekata izazvanih SARS-CoV-2 virusom morati da zatvori svoje poslovanje, ističu istraživači.

Sa druge strane, opao je i otvoreni broj pozicija u IT-ju, ali manje nego u drugim sektorima. Za ovaj ispod prosečni pad zaslužne su pre svega kompanije iz drugih sektora, koje su povećale broj traženih IT pozicija – još jedna potvrda da kompanije iz svih oblasti vide svoj opstanak u trenutnoj pandemiji kroz digitalizaciju i digitalnu transformaciju.

30% manje prihoda za kompanije i frilensere

Domaći startapi beleže veći pad prodaje (čak dve trećine u procentu većem od 60%), a polovina digitalnih kompanija i frilensera beleži pad prihoda veći od 30%. Takođe, kako pokazuju rezultati, većina nije otpuštala radnike, niti planira, ali 40% digitalnih kompanija i 25 odsto startapa planira smanjenje plata.

Međutim, kako podvlače kreatori istraživanja, sve ove brojeve treba uzeti sa rezervom jer polovina ovih kompanija još uvek ne može da proceni uticaj, što znači da situacija može da se preokrene.

Ista situacija, ističu oni, važi i za frilensere: kada je reč o onima koji su doživeli negativne efekte zbog ove situacije, 85% njih misli da će zbog posledica COVID-19 morati da traži alternativne načine prihoda.

Ovo je, dodaju oni, posebno zabrinjavajuće imajući u vidu da zaposlenost opada širom sveta, a da je Srbija među prvim zemljama u svetu po udelu stanovništva koji zarađuju na Internetu, sa čak 4 frilensera na 1.000 stanovnika. Ipak, stručnjaci predviđaju ciklično negativan uticaj na frilensere uz strukturalno pozitivan uticaj koji se može očekivati na duži rok.

Šta domaću digitalnu privredu čeka u budućnosti?

Iako istraživanje ukazuje na to da će digitalna privreda imati vrlo važnu ulogu u budućem ekonomskom poretku, i sam digitalni sektor će proći kroz ozbiljne posledice i kroz sopstvenu transformaciju.

Kako bi to lakše prebrodili, predstavnici digitalnih kompanija su istakli da bi im ubedljivo najvažnija mera pomoći bila smanjenje poreza i doprinosa za zaposlene, a isto važi i za startape i frilensere koji predlažu i veću podršku države finansiranju startapa, dok 70% frilensera traži momentalno odlaganje Testa samostalnosti usled novonastale situacije.

Inače, podaci koji su predstavljeni u ovom izveštaju su u najvećoj meri zasnovani na odgovorima na upitnike, posebno kreirane za ovo istraživanje, na koje je do sada odgovorilo više od 300 pojedinaca. Prikupljanje podataka se vrši i dalje, a organizatori najavljuju da će rezultate ažurirati na redovnom nivou.

Kompletno istraživanje uticaja korona virusa na digitalnu privredu Srbije koji je sprovela Inicijativa „Digitalna Srbija“ sa svojom kompanijom članicom PwC možete preuzeti sa zvaničnog sajta.

Ovaj članak je prevod originalnog teksta Ostina Henlija, profesora na Univerzitetu u Tenesiju gde predaje na departmanu za elektrotehnički inženjering i računarstvo. 

Moji studenti povremeno zatraže savet šta da čitaju. Uvek preporučujem iste naslove i zbog toga sam odlučio da napravim ovu listu. Primetićete da nekolicina nije direktno povezana sa softverskim inženjeringom, niti sa računarskim naukama! 

Rekao bih da su studenti do sada dovoljno izloženi stručnoj literaturi (i biće izloženi), pa im zbog toga preporučujem korisne naslove koji ne deluju kao da su povezani sa strukom, na prvi pogled. Za one koji traže stručne knjige pobrojao sam nekoliko naslova na kraju članka (ne zamerite što nisam uvrstio i SICP) Knjige koje preporučujem su:

• The Design of Everyday Things
• Predictably Irrational
• Outliers
• Creativity, Inc
• Coders at Work
• The Mythical Man-Month

The Design of Everyday Things (Don Norman)

Ova knjiga je na mene imala najveći uticaj, The Design of Everyday Things. Bila je prva knjiga koju mi je preporučio moj mentor na doktorskoj disertaciji. Predstavlja važnu lekciju iako nije u direktnoj vezi sa razvojem softvera: softver mora biti koristan, a ukoliko nije nije mnogo važno koliko je brz ili koje pogodnosti pruža. Čitanjem sam počeo ozbiljnije da promišljam o problemu korisnosti i kako mu pristupati. Kad sledeći put ne možete da rukujete mikro-talasnom shvatićete o čemu pričam – niste vi krivi.

Poenta: Ne kriviti korisnike, nego učiti od njih – u svemu postoji dizajn.

Predictably Irrational (Den Arijeli)

Prvi korak ka bihevioralnoj ekonomiji i teoriji donošenja odluka napravio sam uz ovu knjigu. Knjiga navodi više studija koje su pokušale da analiziraju i objasne kako ljudi donose odluke i koje su to kognitivne prepostavke od kojih često polazimo. Veliki broj primera u knjizi posmatran je iz aspekta psihologije cena, ali se često spominje i socijalni kontekst. Uzmimo za primer čokoladu – zbog čega uzimamo manje čokolade kada nas neko ponudi nego kada bi nas nudili čokoladom koja košta jedan peni? Ako vas ovakve teme interesuju predlažem i Misbehaving (Ričard Taler). 

Poenta: Doneti odluku je teško, ali možemo da izbegnemo mnogo prepreka koje nas svakodnevno koče.

Outliers (Malkolm Gladvel)

Outliers pruža više istraživanja koje uporedo proučavaju slučajeve poraza i uspeha. Iza svakog uspeha, bilo da je reč o profesionalnom igraču hokeja, učeniku osnovne škole ili izvršnom direktoru, postoji mnogo kompleksnija priča nego što pretpostavljamo. Neki izuzetno nadareni ljudi provedu sasvim običan život, dok drugi postanu milijarderi. Neophodno je biti pametan, ali tu se priča ne završava jer su važni i šarm, sreća i podrška. Mala napomena: Knjiga znatno generalizuje i pojednostavljuje zamršene okolnosti, ali i dalje pruža odlične zaključke.

Poenta: Iza uspeha i poraza krije se mnogo toga što se na prvu loptu ne vidi.

Creativity, Inc (Ed Ketmul)

Knjiga prati Ketmulovo putovanje od doktorske disertacije u računarstvu, preko rada u Lucasfilm-u, sve do pozicije tehničkog direktora u Pixar-u, sa Stiv Džobsom. Pored svog zabavnog karaktera obogaćena je i lekcijama iz menadžmenta.  Kada sledeći put intervjuišete kandidata za radno mesto zapitajte se može li vam on u budućnosti biti šef? Setimo se da je Ed samo hteo da pravi animirane filmove…

Poenta: Potrebne su neistinktivne strategije za menadžment inženjera i kreativnog sektora.

Coders at Work (Piter Sibel)

Coders at Work je zbirka intervjua značajnih imena iz sveta programiranja. Kao da slušate podcast ili čitate objave na blogu. Imaćete priliku da saznate o iskustvima Peter Norvig-a prilikom rada za Google i NASA-u. Za one čije su sfere interesovanja startapi i preduzetništvo, preporučujem iz iste serije Founders at Work.

Poenta: Mnogo može da se nauči dok se čita o iskustvima drugih.

The Mythical Man-Month (Frederik Bruks)

The Mythical Man-Month zamišljena je kao kolekcija eseja koji objašnjavaju probleme u menadžmentu programerskih projekata. Pojedini aspekti softverskog inženjeringa nisu doživeli promenu još od 70-ih. Na primer, ako projekat kasni dodavanjem novih programera kasniće još više. Nisam je čitao dok sam studirao, niti moji studenti, i zbog toga mislim da je dobro da je na listi.

Poenta: Čak i kad je pročitate, neki od navedenih problema vas neće zaobići.

Ako ste razočarani jer niste pronašli knjige o programiranju, predlažem da posetite Vikipediju i potražite među člancima o data strukturama naslove koji su u vezi sa kompilatorima, funkcionalnim programiranjem i AI-jem. Moji predlozi:

• Writing an Interpreter in Go

• Learn you a Haskell

• Programming Game AI by Example

Napomena: autor je u originalnom članku stavio linkove sa Amazonom uz svoj affiliate kod, ostavili smo ih takve i u ovom prenosu.