Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Već 15 godina, Ken Kocienda je glavni softverski inženjer na originalnom iPhone, iPad i prvom Safari web pretraživaču. Radeći rame uz rame sa Steve Jobosom, Kocienda je imao direktan uvid u najkreativniji preduzetnički um našeg vremena.

U svojoj knjizi on navodi nekoliko koraka koji su važni svima koji moraju da održe prezentaciju. Steve Jobs, kao najuspešniji prezenter, mu je bio idealna inspiracija i primer.

1. Preradite svaki slajd, svaku rečenicu i svaki pokret

Jobs je metodički analizirao materijal napisan na slajdu.

„Steve je razmatrao kakvo značenje za njega ima svaka rečenica i šta bi one mogle da znače publici. Radio je na brzini, koristeći svoj glas, telo i pokrete kako bi upotpunio reči.“ navodi Kocienda.

Prezentacije Applea nisu bile ni približno kao prezentacije ostalih kompanija. Minimalno koristeći tekst, sa dosta fotografija i fraza od samo nekoliko reči Jobs je odlično prenosio željenu poruku. Za publiku, minimalizam je i više nego poželjan. Dok je za govornika potrebno nekoliko sati vežbe kako bi znao što će i kako reći.

2. Ponavljajte prezentaciju naglas

Jobs je vežbao kao da se prezentacija odvija u tom trenutku. Menjao bi ton glasa u zavisnosti od toga o čemu priča, koristio je značajne pokrete kao da prezentuje pred hiljadu ljudi i ulagao je dosta energije kako bi najbolje preneo misao na publiku. Vežbanje i izgovaranje naglas, čak i kada nema nikoga oko vas, je vrlo efikasna tehnika za što bolje održavanje prezentacije.

3. Tražite povratnu informaciju prilikom svakog koraka

Steve Jobs je uvek tražio povratnu informaciju svog izvršnog tima kako bi svaki slajd i svaku rečenicu učinio još boljom. Nakon saslušanih komentara, Jobs bi nastavio sa svojom vežbom i ponovo se uživeo u trenutak prezentovanja. On je bio kao glumac na filmskom setu, vežbajući iznova i iznova dok nije uvežbao onako kako je to zamislio.

4. Zadržite pozitivno raspoloženje

Jobs je znao kada je potrebno da napetost za vreme prezentacije razbije malom dozom dobrog humora. Kocienda u svojoj knjizi navodi kako se za Jobsa znalo da može biti i živahan i smešan, uvek je bio direktan i znao je šta želi da kaže.

Steve Jobs je jednostavno znao da proceni važnost javnog govora čineći tako svoje prezentacije više pozorišnim izvođenjima, a poslovne prezentacije jednim od oblika umetnosti.

Pre nego što odlučite da prihvatite ulogu lidera, dvaput razmislite da li želite to. Da li imate stvarno stav i emocionalnu inteligenciju da vodite ljude i zajedno sa njima ostvarite fenomenalne stvari? Da li ste toliko samouvereni oko taktičkog rešavanja problema, a da niko ne bude oštećen?

Poslednja stvar koja svetu treba je još jedan loš lider koji stalno pravi greške. Loše je za zaposlene, njihovo zdravlje, potrošače i preduzeće. Da biste dobili bolju ideju o tome da li ste vi jedan od uspešnih lidera navešćemoo 4 greške koje odlični lideri nikada neće više puta ponoviti.

1. Nema povezivanja s članovima tima

Velika greška koju će učiniti svako ko tek postane lider jeste uživanje u svim privilegijama koje dobiju onog trenutka kada to postanu kao i postepeno distanciranje od svih značajnijih povezanosti s timom. Ova vrsta „odsutnog liderstva“ je klasična pojava kod novopečenih lidera koju ipak nikada nećete videti da se pojavljuje kod onih iskusnijih.

2. Prekomerna kontrola

Dobar lider će postati odličan onda kada učini nešto potpuno kontra - intuitivno: smanji kontrolu. Ovo je vođa koji ima poverenja, sklon preuzimanju rizika i visoke kreativnosti jer on je sposoban da deli svoju moć i smanji kontrolu nad ljudima.

3. Ne sluša aktivno druge

Pravi lider ne misli da je on uvek u pravu, on zna biti prisutan kada je to potrebno i bez osuđivanja zna da sasluša druge. Kada je u stanju to da radi, on sluša mišljenja ljudi i njihove strahove, kao i odlične ideje i rešenja koja imaju.

4. Dopuštaju da dođe do nezdravih konflikata

Drevna duhovna mudrost upozorava na to da je rasprava koja naglo eskalira poput pukotine u brani koju je potrebno zaustaviti pre nego što do kraja pukne i napravi veći problem. To je znak i dobrih lidera, onih koji imaju dobru intuiciju i uočavaju nastanak rasprava koje mogu postati toksične pa ih na vreme prekida.

5. Nepoverenje prema drugima

Lideri koji istinski ljude doživljavaju kao pametna i kreativna bića nikada neće napraviti istu grešku da ne veruju sposobnostima i snazi koju ljudi imaju. Ovi lider imaju visoko mišljenje o ljudima i pokazuju im poštovanje od samog početka. Kada se to dogodi, uzajamno poverenje je sigurno, a zaposleni su još više lojalni i predani svom poslu, ali i šefu.

Rizici su sastavni deo svakodnevnog i poslovnog života, ali su u biznisu njima najviše izloženi početnici. Iz tog razloga, veoma je važno da oni koji tek ulaze u svet preduzetništva shvate značaj upravljanja rizicima za uspeh svog poslovnog poduhvata i na vreme se pripreme za sve potencijalne izazove, kroz analizu i planiranje. Ovo pre svega podrazumeva identifikovanje faktora rizika koji mogu imati uticaj na poslovanje, verovatnoću njihovog javljanja i procenu negativnog uticaja koji ovi rizici nose.

Tačan odgovor na pitanje kada treba početi sa analizom rizika je – što pre. Slika koju dobijete analizom omogućiće vam da se koncentrišete na rizike koji imaju najveću verovatnoću da se ostvare i koji mogu imati najveći negativni uticaj na vaš posao. Vaš zadatak je da se od takvih rizika zaštitite, a to ćete postići tako što ćete preduzeti preventivne mere i osmisliti strategije koje ćete primeniti ukoliko takvi rizici nastanu. Trezvenim razmišljanjem o projektnim izazovima pre nego što se dese, predupredićete veliku količinu stresa i nervoze, kao i konflikte u timu koje ova neprijatna iznenađenja neretko nose sa sobom.

Budući da svaki poslovni poduhvat  predstavlja neponovljiv sklop događaja, učesnika i uslova, rizici se mogu javljati u različitim oblicima – kao finansijski rizici, rizici povezani sa proizvodom ili uslugom, rizici koje nose propuštene prilike, rizici po reputaciju... Objektivni rizici, kao što su elementarne vremenske nepogode, od posebnog su značaja za privredu, agro-biznis i proizvodnju lociranu na mestima izloženijim uticajima prirode.

U upravljanju rizicima nema opuštanja

Kada se opustite i kada mislite da sve ide "kao po loju", postajete još ranjiviji na nepredviđene situacije. U ovom smislu, česti su rizici koji dolaze sa tržišta. Može se desiti da konkurencija osmisli proizvod potpuno drugačiji od onoga koji se do sada nudio na tržištu i na taj način ugrozi vaše poslovanje. Dobar primer za to je industrija mobilnih telefona, u kojoj su se pre deset godina pojavili konkurenti koji do tada nisu bili prisutni na tržištu, nudeći potpuno drugačiji proizvod. Posledica toga je ta da su dotadašnji globalni lideri u ovom segmentu u potpunosti izgubili svoju tržišnu poziciju.

Kada je momenat da se odustane?

Ukoliko analiza pokaže da su potencijalni rizici mnogobrojni, a njihov uticaj na poslovanje veliki, treba dobro razmisliti o unapređenju svoje poslovne ideje ili o odustajanju. Zbog toga je analiza rizika ključan korak na samom početku preduzetničkog puta, dok su korekcije biznis plana i odustajanje od realizacije još jeftini.

Recept za upravljanje rizicima:

Sastojci: Objektivni rizici, specifični faktori iz okruženja, konkurencija i njihovi proizvodi, predviđanje, prevencija, reakcija.

Način pripreme: Identifikovati rizike, analizirati ih, koncentrisati se na najveće rizike, predvideti rizik, osmisliti preventivnu meru i upravljati svojim rizicima.

Autor teksta: Vladimir Jovanović, Odeljenje socijalnog bankarstva u Erste banci

Neki ga zovu vizionarom, neki biznismenom oštrog jezika i bez skrupula, ali se svi slažu da svet računara bez njega ne bi bio isti - 5. oktobra obeležavamo sedmu godišnjicu smrti Stevea Jobsa, osnivača Applea i dizajnera iPhonea.

Mladi Steve Jobs

Steven Paul Jobs je rođen 24. februara 1955. u San Franciscu. Njegovi nevenčani biološki roditelji Joanne Schieble i Abdulfattah Jandali dali su ga na usvajanje, a usvojili su ga Paul i Clara Jobs, mladi par niže srednje klase koji se u predgrađe Mountain View doselio svega nekoliko godina ranije.

Steve je detinjstvo proveo inspirisan mašinama i elektronikom. Mountain View se, naime, nalazi u blizini Silicijumske doline - što znači da je komšiluk činilo puno inženjera koji su vikendima u garažama eksperimentisali sa elektronikom.

Jobs je jednog od najbitnijih kolega u svom životu, Stevea Wozniaka, upoznao u srednjoj školi.

Nakon što su ga roditelji upisali na ceoma skup univerzitet Reed, prvu godinu je elegantno pao pa se nakon toga pridružio hipijevskoj komuni u Oregonu, u kojoj se, između ostalog, bavio branjem jabuka. Nakon kasnijeg putovanja u Indiju, Steve se vratio u SAD i pokazao povećan interes za aktivnosti kolege Wozniaka.

Jobs i Wozniak su 1. aprila 1976. osnovali kompaniju koja se bavila izradom elektronskih ploča za personalne računare.

Njeno ime bilo je Apple Computer.

Prvi milioni i prvi problemi

Nakon uspeha Applea I, Wozniak je napravio drugi računar koji se može nadograđivati i koji podržava prikaz u boji. Zahvaljujući finansiranju i nepokolebljivoj viziji, Apple II je postao velik hit, a milioni ljudi širom sveta koristili su novi računar opremljen izuzetnim programom za tabele pod imenom VisiCalc.

Apple je uskoro postao javna kompanija – u decembru 1980., svega četiri godine nakon osnivanja, Jobs i Wozniak postali su milioneri.

Rad u Appleu pokazao se kao veliki izazov za čoveka koji nije sklon tuđim predlozima. Jobs je zbog inženjerskog neiskustva izbačen iz razvoja računara koje je dobilo ime po njegovoj prvoj ćerki Lisi, pa je iz čistog prkosa okupio svoj tim i odlučio da napravi računar koji radi isto što i Lisa, samo za puno nižu cenu. Taj računar će imati miš, grafički interfejs i tastaturu – revolucionarne alate za koje je Jobs prvi put čuo tokom posete Xerox PARC-u.

Lisa se pokazala preskupom i neefikasnom, što je Apple prisililo da Jobsa i njegov Macintosh prihvate kao jedini spas.

Odlazak iz Applea i uspeh s Pixarom

Uprkos prilično dobroj TV reklami i inicijalno dobroj prodaji, Macintosh je bio neuspešan i doveo je do velikih sukoba unutar firme. Jobs je bio uveren da je svojim računarom spasio kompaniju, što ga je dovelo u sukob s odborom direktora koji su izglasali ukidanje ovlašćenja Jobsu i, iako je ostao u upravnom odboru, nije imao pravo glasa.

Jobsu je to bio veoma bolan udarac. Napustio je kompaniju, prodao akcije Applea, osnovao drugu firmu pod imenom NeXT, napravio računar za 10.000 dolara koji podržava programiranje objektima, slabo ga prodavao, proizveo drugo koje košta 3000 dolara i nakon toga zaključio da prodaja hardvera nije stvar kojom se firma treba baviti. Godine 1993. NeXT je bio prošlost, ali Jobs je imao drugi fokus – suprugu Lauren i sina Reeda.

I onda je u prvi plan stigao Pixar.

Jobs je još u eri Apple Computersa flertovao sa kupovinom studija za digitalnu animaciju koji je u osamdesetim godinama bio u vlasništvu Lucasfilma, međutim kako je u to vreme George Lucas prolazio kroz prilično skup razvod, trebalo mu je novca, a Jobs je sedeo na milionima.

Motivacija probuđena Oscarom za kratki animirani film 'Tin Toy' Jobsu je dala ideju da će se pomoću Pixara prodavati i njegova nova platforma za računarsku grafiku i animaciju. Nažalost, ni Pixar ni uređaji nisu pronašli svoju publiku, što je Jobsa, koji je bio veoma tvrdoglav, podstaklo da pokuša da na bolji način unovči potencijal kompanije. Pixar je preživljavao na animiranim reklamama sve dok nije došao presudni dan koji je celu stvar okrenuo naglavačke.

Toy Story

Rezultat vrlo unosnog ugovora je dugometražni animirani film 'Toy Story', koji je nakon dolaska u bioskope u novembru 1995. godine Jobsu, jer je imao osamdeset posto učešća u Pixaru, zaradio puno novca. Jobs je nakon neviđenog uspeha filma vredeo 1,5 milijardi dolara - pet puta više nego što je imao kad je osamdesetih bio na čelu Applea.

Stiže doba iMaca

Apple je u međuvremenu manje-više propadao. Tokom vladavine Windowsa 95, Microsoftove kopije Mac OS-a koja je, za razliku od spomenutog, radila kako treba, situacija nije bila sjajna. Novi izvršni direktor Gill Amello je želeo novi operativni sistem, Jobs ga je ponudio... ali samo u paketu s celom NeXT kompanijom, koju je prodao za 400 miliona dolara.

Steve Jobs se vratio, ali to nije bilo dovoljno da spase kompaniju koja je beležila velike gubitke. Jobs je, uhvativši priliku, u godinu i po dana svrgnuo celi upravni odbor.

Ono što je sledilo bile su velike promene za Apple.

Godine 1996., uvođenjem novog računara iMac, Jobs je uspešno usmerio reflektor javnosti prema kompaniji koju je davno osnovao. Šareno kućište računara i Jobs na čelu kompanije privukli su brojne programere, pa su do 1999. proizveli nekoliko vrhunskih proizvoda – iMac u vedrim bojama i MacBook, njihov prvi laptop.

Koliko god sve ovo dobro zvučalo, pitanje je bilo kako prodavati Mac u svetu u kome postoji hrpa konkurenata? Rešenje koje je izabrao Jobs u to vreme nije bilo popularno, ali ga je svejedno sproveo – kompanija je otvorila sopstvene prodavnice.

A onda je nastupila iPod revolucija

Tek u 2001. Jobs je shvatio da se zarobio u softverskoj industriji i da obrada videa nije jedini način na koji se može zaraditi. Tržište prenosnih mp3 playera bilo je ograničeno, a svi prisutni uređaji bili su ružni. Kako bi doskočio tome, Jobs je napravio mali eksperiment i odlučio da stvori prenosni player iz Applea pod imenom iPod.

Uređaj su, iako je bio ograničen na Appleov softverski sistem, vlasnici PC-ja kupovali i hakovali kako bi radio i na njihovom operativnom sistemu. Da, ovaj proizvod je imao visoki potencijal da postane bestseler.

Sve što je Jobsu trebalo je usluga koja će Appleu doneti još novca. U dogovoru s izdavačkim kućama, 2003. je pokrenuo iTunes Store – prodavnicu za legalno skidanje muzike koja je u prvih nedelju dana prodala milion pesama, pa je svega šest meseci nakon dolaska na Mac stigao i na PC, otvorivši vrata usluzi za daleko veći broj ljudi.

Do 2006. iPod revolucija podstakla je izlazak još četiri iPod uređaja, a to su bili iPod Nano, iPod Mini, iPod Shuffle i iPod Video. Za razliku od Maca, koji je držao pet posto tržišta personalnih računara, iPod je držao 80 posto tržišta mobilnih muzičkih plejera i direktno je uticao na popularizaciju platforme Mac.

Apple i Jobs su znali šta im je činiti.

Nakon dolaska novog šefa Disneyja (odlazak starog, s kojim je Jobs imao problema, delom je sam podstakao) Pixar je prodat Disneyju za 7,4 milijarde dolara u akcijama.

iPhone preokreće svet naglavačke

Podstaknut uspehom iPoda i iTunesa, Jobs je 2003. pokrenuo tajni projekt izrade prvog tablet računara, ali rešenja koja je njegov tim razvio podstakla su ga da ode korak dalje i napravi mobilni uređaj s ekranom osetljivim na dodir. Premijera iPhonea održana je tokom Macworlda 9. januara 2007. i smatra se jednom od najboljih prezentacija koje je Jobs održao.

iPhone je svet mobilne telefonije okrenuo naglavačke. Ne samo da je Jobsov dogovor s pružaocima usluge tražio da plaćaju Appleu procenat mesečnih pretplata u zamenu za ekskluzivnost, već im je bilo zabranjeno da instaliraju sopstveni softver i da lepe svoje brendove na uređaj. Apple iPhone je zaista bio priča za sebe.

Godine 2007. iPhone i iPod bili su toliko popularni da je Jobs promenio ime kompanije iz Apple Computer inc. u Apple inc. isključivo zato što su odnosu prodaja Appleovih prenosnih plejera i telefona uveliko nadmašili prodaju njihovih računara.

Prodaja uređaja postigla je novi novu 2008., kada je Apple doneo jeftiniji iPhone 3G i uveo revolucionarnu prodavnicu Apple App Store. Kao što je pre nekoliko godina to napravio s iPodom, Jobs je pokušao da ograniči ekosistem aplikacija isključivo na one koje dolaze iz samog Applea, ali popularnost i pritisak bili su toliko veliki da je u jednom trenutku popustio i u martu 2008. omogućio spoljnim programerima da razvijaju softver za iPhone, čime je zauvek promenio istoriju mobilnih aplikacija.

Apple je ovu odluku nosio kao orden časti – reklamirajući svoju prodavnicu sa aplikacijama u kampanji koja je trajala skoro dve godine.

Uspeh kompanije koju je vodio podudarao se sa zdravstvenim problemima. Jobsu je 2003. dijagnostifikovan redak tumor gušterače, koji je bilo moguće lečiti hirurškim zahvatom, ali je odbijao da napravi bilo šta još devet meseci, nakon čega se priklonio alternativnoj medicini.

Početkom 2004. ipak je odlučio da se podvrgne operativnom zahvatu pa je tokom čuvenog govora na Stanfordu rekao da više nema rak. Nažalost, četiri godine kasnije bilo je više nego očito da mu se zdravlje ne poboljšava.

Jobs se krajem leta 2009. vratio u Apple nakon uspešne transplantacije jetre. Na osnovu službene biografije, imao je još jedan projekat kojim je hteo da osigura budućnost kompanije i koji mu je bio vrlo važan.

Iako se radilo o uređaju koji je nudio skoro sve što i iPhone, mnogi su ga optuživali da je 'još jedan iPod, samo s većim ekranom'. Radilo se o računaru koji bi, ako slušate Apple, jednog dana trebalo da postane zamena za PC svakog prosečnog korisnika.

Ovo su čak i govorile reklame koje su najavljivale 'veliku revoluciju koja je tek započela'.

Godine 2011. Jobs je najavio svoj drugi odlazak iz Applea zbog zdravstvenih poteškoća, ali ni to ga nije sprečilo da predstavi iPad 2, kao i uslugu stvorenu da korisnike računara Mac dodatno zatvori u Appleov softverski ekosistem – revolucionarni iCloud.

Nasleđe i poslednji trenuci

Jobs je, znajući da ovog puta možda neće moći da pobedi rak, odlučio da osigura budućnost Applea osnivanjem Apple Universityja (Univerzitet Apple) pa je angažovao dekana Univerziteta za menadžment u Yaleu.

Izabrao je svog naslednika, kolegu i zamenika Tima Cooka, i postavio temelje onoga što će kasnije predstavljati Apple – pravila i principe koje kompanija mora da sledi. Takođe je započeo planove za izgradnju ogromnog kampusa u Cupertinu koji je završen prošle godine, a nosi ime Apple Park.

Konačno, dizajnirao je veliku jahtu na kojoj će porodica Jobs moći da putuje svetom.

Prezentaciju novog iPhonea 4S 5. oktobra 2011. pratio je iz bolničkog kreveta, a preminuo je istog dana okružen članovima uže porodice.

Što god mislili o Jobsovoj poslovnoj politici i nasleđu, činjenica je da bez njega svet telefona i računara jednostavno ne bi bili isti. Reč je o tehno vizionaru zbog koga danas imamo mobilne uređaje velikog ekrana, tehnologiju clouda i tablet računare.

Steve Jobs s punim pravom spada među vizionare koji su zauvek promijenili svet potrošačke elektronike.