Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Sastanci u Amazonu, jednoj od najvećih kompanija na svetu, počinju tišinom. Tačnije, počinju tako što svi okupljeni čitaju beleške napisane na šest strana, kao priča, na temu zbog koje su se i sastali.

“Za nove zaposlene, to je veoma čudno početno iskustvo”, rekao je osnivač kompanije, Džef Bezos, jer nisu navikli da sede u tišini sa grupom rukovodilaca.

Kako je istakao, čitanjem na početku sastanka, svi počinju istim informacijama, a rezultat je da se ljudi unutar kompanije naviknu na donošenje odluka pisanjem priče.

On objašnjava da je pune rečenice teže napisati jer one imaju glagole, dok pasusi imaju teme. Kako kaže, ne postoji način da se napiše priča na šest strana ukoliko se ne razmišlja jasno.

U internoj imejl poruci svom timu 2004. godine, Bezos je objasnio zašto će “Power Point” prezentacije biti zamenjene narativnim beleškama.

“Narativna struktura dobrog memoranduma doprinosi boljem razmišljanju, boljem shvatanju najvažnijih stavki, ali i načinu na koji su stvari povezane”, napisao je Bezos.

Prema njegovim rečima, “Power Point” prezentacije izbacuju bilo kakav smisao povezivanja ideja.

Osigurao se da zaposleni shvate da je bitan način komunikacije, a ne pisanje.

Bezos je objasnio da te beleške nije lako napisati, da se najbolje beleške pišu uz saradnju kolega čak i po nekoliko dana.

Takođe smatra da se na taj način “štedi” vreme.

“Rukovodioci često prekidaju prezentacije postavljanjem pitanja. Kada neko drži prezentaciju oni postave pitanje i prekidaju govornika, a odgovor se možda nalazi na nekom od narednih slajdova. Kada čita beleške, ako na drugoj strani ima pitanje, zapiše ga, ali možda, na primer, već na četvrtoj dobije odgovor”, istakao je Bezos.

Ako imate računar, verovatno je u pitanju lagan i lako prenosiv laptop, a ne veliki i nezgrapni stoni računar. Ove pravougaone kutije koje su vezane za vaš sto su u opadanju u popularnosti, a laptopovi ih sada daleko prevazilaze kada je u pitanju prodaja.

Zahvaljujući gotovo stalnom prilivu inovacija, laptopovi su se iz skromnih uređaja promenili u elegantne, tanke, lagane i moćne mašine sa izdržljivim baterijama. Evo ključnih trenutaka u njihovom razvoju:

1981. - Osborne 1, prvi prenosni računar na svetu

Osborne 1 kompanije Osborne Computer smatra se prvim pravim laptopom. Predstavljen 1981. godine, imao je ekran dijagonale pet inča (12,7 centimetara, manji nego što većina pametnih telefona ima danas), priključak za dve floppy diskete, modem, bateriju i tastaturu ugrađenu u poklopac. Koštao je 1.795 američkih dolara (što je ekvivalent današnjih 5.000 dolara).

Iako velik i nezgrapan (imao je težinu od 11 kilograma, kao pet-šest današnjih prenosnih računara zajedno), ovaj pionir među laptopovima je ponudio opcije po kojima danas prepoznajemo tu kategoriju računara. Na žalost, nije bio hit, ali je pokazao mogućnosti i dao naznaku kakav bi mogao biti svet u kojima će laptopovi imati dominaciju.

Creative Commons / Autor: Adam.Jenkins

1983. - Grid Compass 1101, prvi laptop - školjka

Prvi prenosni računar koji je zaista izgledao poput današnjih bio je Grid Compass 1101, predstavljen 1983. godine. Dizajnom nalik na školjku, sa ekranom koji je bilo moguće preklopiti na tastaturu, ovaj uređaj je bilo znatno lakše nositi kojekuda, a da pritom ne morate brinuti hoćete li oštetiti ekran ili tastaturu. Rešenje je bilo toliko dobro da do dan-danas nije značajnije menjano. Usprkos tome, Grid Compass 1101 nije postigao komercijalni uspeh. Verovato i zato što je koštao 10 hiljada američkih dolara (oko 25 hiljada današnjih dolara). Međutim, zato su patenti matičnoj kompaniji doneli hrpu novca.

Russian Vintage Laptop Museum

1989. - Compaq LTE i Compaq LTE 286, prvi svetski notebookovi

Sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka laptopovi su se smatrali prenosivijim od stonih računara, ali još su još uvek bili prilično nepraktični da bi se stalno nosili sa sobom. To se promenilo 1989. godine, kad je kompanija Compaq izbacila modele LTE i LTE 286, koji se smatraju prvim notebookovima na svetu. Bili su veličine papirne beležnice, dovoljno mali da bi se lakše nosili, zbog čega su bili popularni među ljudima koji su puno putovali.

Takođe su bili prvi laptopovi sa ugrađenim i hard i floppy diskom. Hard disk na modelu LTE nudio je 20 megabajta memorije, dok ste na modelu LTE 286 mogli naći dvostruko više.

Source Centre for Computing History

1989. - Macintosh Portable, prvi Appleov laptop

Apple je svoj prvi laptop ponudio iste godine kada i Compaq. Njihov prenosivi računar nije bio tako mali kao Compaqov, ali je imao izdržljivu bateriju i pristojan ekran. Podstakao je Appleovu konkurenciju na osmišljavanje i proizvodnju laptopova kompatibilnih s Macom.

CC BY-SA 2.0 FR

1991. - serija Apple PowerBook 100

Dve godine nakon svog prvog prenosnog računara Apple je ponudio seriju PowerBook (s modelima 100, 140 i 170) s nizom revolucionarnih opcija koje su i danas ključni delovi laptopa. Primera radi, tastatura je pomerena ka gornjoj polovini laptopa kako bi bilo više mesta za dlanove i trackpad, koji je sam po sebi bio vrlo koristan dodatak za lakše upravljanje uređajem. To je bilo od velikog značaja u trenutku kada su se operativni sistemi odmakli od teksutalnih ka grafičkim interfejsovima. Serija PowerBook 500, predstavljena tri godine kasnije, bila je prva s pravim touchpadom, kao i sa ugrađenim adapterom za mreže Ethernet.

CC BY-SA 3.0

1992. - IBM ThinkPad 700

IBM je 1992. godine na tržište izbacio jedno od najprepoznatljivijih prenosnih računara svih vremena. Uz Appleovu seriju PowerBook 100, IBM-ova inicijalna serija ThinkPadova može se smatrati pionirima modernih laptopova, uređaji koji su oblikovali scenu prenosnih računara narednih 25 godina. Imali su crveni TrackPoint u okviru tastature pomoću kojeg je bilo moguće upravljati kursorom. ThinkPad 700 bio je ogledni primerak šta sve laptop može. Imao je ekran u boji dijagonale 10,4 inča (26,4 centimetra), veći nego bilo koji do tada, hard disk kapaciteta 120 megabajta i procesor IBM 486 SLC. Primerak modela ThinkPad 750c američka svemirska agencija NASA ponela je u svemir.

Wikimedia Commons

Ako ste ikada bili iznenađeni koliko se brzo svet menja, Scrum je jedan od razloga zašto je tako. Zabeležene produktivnosti poslovanja su i do 1200%, a ne postoji uverljivije obrazloženje i objašnjenje od onoga koje je dao Džef Saterland, čovek koji je pre više od 20 godina sastavio prvi Scrum tim.

U BUDUĆNOSTI, ISTORIČARI ĆE SE OSVRNUTI NA LJUDSKI NAPREDAK I NAPRAVIĆE PODELU NA "PRE SCRUM-A" "POSLE SCRUM-A"!

Scrum je već pustio svoje korene u većini svetskih vrhunskih tehnoloških kompanija kao što su Google, Amazon, Apple i Valve i sada počinje da se širi na svaku oblast u kojoj se lideri bore sa zahtevnim projektima.


Zašto treba da pročitate ovu knjigu?

Daće vam pregršt rešenja kako da ubrzate svoje timove i projekte, pronađete svrhu i dostignete transcedentnost u svom radu. Poželećete da primenite ovaj model na apsolutno sve oblasti svog života! Bez obzira u kojoj industriji radite, da li razvijate novu tehnologiju koja će promeniti svet ili novi sistem obrazovanja, tražite novi način za hranjenje gladnih, želite da izgradite stabilne temelje u svojoj porodici ili vam je jednostavno potrebna bolja organizacija rada, ova knjiga će vam pomoći da postignete ono što drugi ljudi smatraju nemogućim.

{{{midas2}}}

„Odlično napisana knjiga koja će vas uvesti u Scrum metodologiju i objasniti ono najvažnije, a to je odgovor na pitanje: Zašto primenjivati Scrum? Takođe, navešće vas da razmišljate kako da primenite Scrum u svom poslu, dok autor, osnivač Scrum-a, daje i te savete. Verujem da će svaku osobu ova knjiga navesti da ponovo razmisli o ustaljenim praksama koje po običaju koristimo tokom raznih projekta.”
— Marko Jevtić, Executive Producer, Nordeus

„Ova izvanredna knjiga treba da bude deo arsenala svakog uspešnog Scrum tima. Ako ste se ikad dvoumili da li je Scrum pravi izbor za vaš biznis, ova knjiga će vas definitivno nadahnuti i inspirisati da nastavite ka ostvarenju vaših ciljeva uz primenu ovog frameworka.”
— Zoran Vujkov, Agile Coach, Puzzle Software

„Ovo nije knjiga namenjena isključivo ljudima koji rade sa development timovima, ovo je štivo i za sve one koji žele da poboljšaju način na koji rade, čak i ako pod radom mislimo na organizaciju sopstvenog venčanja ili renoviranje kuće.”
— Predrag Rajković, Lean UX coach & experienced Scrum professional

„Ova izvanredna knjiga predstavlja novi način da uprostite svoj život i posao, bolje se fokusirate i uradite više toga za manje vremena nego što ste mislili da je moguće.”
— Brajan Trejsi, autor bestselera Pojedi tu žabu i Ciljevi

„Džef Saterlend je za šire narodne mase napisao esenciju Scrum-a. Ova knjiga uzdiže Scrum, alat za popravke, na nivo načina života.”
— Hirotaka Takeuči, profesor menadžmenta, Harvard Business School

„Džef Saterlend je upotrebio očigledne, ali retko primenjivane principe kvalitetnog napredovanja, dizajna fokusiranog na korisnika i lean razvoja da bi izgradio proces koji dramatično poboljšava produktivnost i u isto vreme umanjuje frustracije zaposlenih uobičajenim korporativnim besmislicama. Ova knjiga najbolje opisuje kako taj proces može da funkcioniše u mnogim granama privrede.”
— Džefri Pfefer, profesor, Stanford Business School i koautor knjige The Knowing-Doing Gap


Kratak sadržaj

Uvod

Prvo poglavlje: Način na koji svet funkcioniše je neispravan
Drugo poglavlje: Poreklo Scruma
Treće poglavlje: Timovi
Četvrto poglavlje: Vreme
Peto poglavlje: Pravljenje škarta je zločin
Šesto poglavlje: Planirajte realno, ne nemoguće
Sedmo poglavlje: Sreća
Osmo poglavlje: Prioriteti
Deveto poglavlje: Promenite svet

Zahvalnice
Dodatak: Primenjivanje Scrum-a – Kako početi
Izvori


DŽEF SATERLAND je ko-kreator Scrum-a i vodeći svetski ekspert na polju razvoja ovog modela i njegove implementacije u sve oblasti poslovanja. Metodologija koju je 1993. razvio a 1995. godine uveo zajedno sa Ken Švaberom, usvojio je veliki broj softverskih kompanija širom sveta.

Džef insistira na tome da se Scrum model rada može primenjivati i u kompanijama koje nisu samo softverske, zbog čega ga je ovom knjigom prilagodio i ostalim industrijama, kao što su ekonomija, zdravstvena nega, telekomunikacije, obrazovanje...

Kao direktor Scrum Inc. kompanije i viši savetnik kapitalnog, investicionog fonda OpenView Venture Partners-a, Džef postavlja viziju za uspeh sa Scrum-om.

Sa dubokim razumevanjem poslovnih procesa koji potiču iz njegovog višedecenijskog iskustva na pozicijama generalnog i tehničkog direktora u čak 11 kompanija, Džef je zaista genije da opiše ogromnu organizacionu prednost Scrum-a i ono što je potrebno za stvaranje visoko produktivnih timova.

Autor: Džef Saterland
ISBN: 978-86-6303-036-7
Izdavač: Finesa
Godina: 2018.
Opšte informacije: Meki povez, 248 str., 14,5 cm x 20,5 cm
Jezik: Srpski jezik
Link: iLearn.rs

Guverner Kalifornije, Džeri Braun, potpisao je zakon o sajber sigurnosti koji obuhvata „pametne“ uređaje, što je učinilo Kaliforniju prvom državom sa takvim zakonom. Predlog zakona, SB-327, predstavljen je prošle godine a prošao je državni senat krajem avgusta.

Počevši od 1. januara 2020. godine, svaki proizvođač „pametnih“ uređaja ili onih koji se „direktno ili indirektno“ povezuju na Internet moraju da osiguraju da gedžeti imaju „razumne“ sigurnosne funkcije koje „štite uređaje i sve informacije sadržane u njima od neovlašćenog pristupa, uništenja, korištenja, izmene ili otkrivanje informacija.“ U slučaju da se uređajima može pristupiti izvan lokalne mreže sa lozinkom, oni moraju ili da dođu sa jedinstvenom lozinkom za svaki uređaj ili treba primorati korisnike da podese sopstvenu lozinku prilikom prvog povezivanja. To znači da nema više generičkih lozinki koje haker može da pogodi.

Predlog zakona je pohvaljen kao dobar prvi korak od strane nekih i kritikovan od strane drugih zbog nejasnosti. Specijalista za sajber bezbednost, Robert Graham, je jedan od najstrožih kritičara, koji tvrdi da problemi bezbednosti idu unazad fokusiranjem na dodavanje „dobrih“ funkcija umesto uklanjanja loših koje čine uređaje ranjivim na napade. Pohvalio je zahtev za lozinke, ali je rekao da ne pokriva čitav spektar sistema za potvrdu identiteta koji se „možda a možda i ne nazivaju lozinkama“, što bi i dalje omogućilo proizvođačima da ostavljaju razne vrste sigurnosnih rupa koje bi omogućile širenje razarajuće botnet mreže poput Mirai iz 2016.

Međutim, drugi, uključujući i univerzitet Bruce Schneier, rekli su da je to dobar početak. „Zakon verovatno ne doseže dovoljno daleko – ali to nije razlog da ga ne implementiramo“, rekli su za The Washington Post. Iako ovo pravilo važi samo u Kaliforniji, svi proizvođači uređaja koji prodaju proizvode u Kaliforniji će preneti utiske korisnicima u drugim mestima.

U Kongresu je predstavljeno nekoliko predloga zakona o IoT-u, ali nijedan nije stigao do glasanja. Zakon IoT Cybersecurity Improvement Act of 2017 postavio bi minimalne sigurnosne standarde za povezane uređaje koje je kupila vlada, ali ne bi važio za elektroniku uopšteno. Zauzimajući drugi smer, Zakon IoT Consumer TIPS Act of 2017 usmerio bi Federalnu komisiju za trgovinu da razvija obrazovane resurse za potrošače u vezi sa povezanim uređajima, a SMART IoT zakon bi zahtevao od Ministarstva trgovine da vodi studiju o stanju industrije.