Naše najnovije priče, uvidi i saveti

U pokušaju otkrivanja tajni za zapošljavanje u jednoj od naboljih startup kompanija, LinkedIn je proučavao preko 3000 oglasa za posao. Kroz svoje istraživanje pomoću dobijenih podataka otkrili su strategiju kako doći do radnog mesta u najpoželjniji startupovima.

1. Učite da pišete jezikom budućnosti

Većina dostupnih poslova, njih 1/3, bazirana je na inženjerstvu. Ako znate da programirate ili gradite, povećani su vam izgledi da posao pronađete u nekom od startupova. Iako svaka kompanija ima jedinstveni pristup, najčešći jezici koji bi trebalo da se uče su JavaScript/Java, Python, C++/C#, HTML, SQL i Perl. Najpopularniji i najbolje plaćen posao je softverski inženjer.

2. Razmislite o preseljenju

Iako svuda postoji ogroman broj startupova, u nekim mestima postoji veći broj prilika za rad i napredovanje. Primera radi, američki gradovi sa najviše ponuda za posao u startup kompanijama su San Francisco, New York, Seattle i Austin.

3. Budite intelektualno znatiželjni

Kreativnost je osnova startup kulture. Ne samo da je razmišljanje van granica važna startup veština, već je i deo stvaranja radnih mesta. Postoji mnogo jedinstvenih radnih mesta za koje se možete prijaviti i u njima pronaći svoju strast.

4. Ne znate da programirate? Razmotrite druge opcije

Osim inženjerstva, drugi najveći broj ponuđenih poslova možete pronaći i u operativnim poslovima. Oni uglavnom podrazumevaju rad sa kupcima poput službi za korisnike i slično, što u potpunosti ima smisla. Naime, ako postoji veliki broj inženjera potrebnih za razvoj proizvoda i rešenja, tada je sigurno potrebno imati i stručnjake koji će iste prodavati.

Kako ne biste propustili dobru poslovnu priliku potrebno je stalno da pratite omiljene startupove i njihove web stranice, a posebno kategoriju nudimo posao. Prema tome, ako pokušavate da se probijete u svet startupa, razmotrite ove četiri strategije i jednostavnije dođite do željenog posla.

Osmočasovni radni dan je zastareo i neefikasan pristup poslu. Nastao je tokom Industrijske revolucije kada se gledalo da se smanji broj sati koje su radnici morali da odrade u fabrikama. Mada je pre 200 godina predstavljao humaniji pristup radu, za današnjeg čoveka je od male koristi.

Poput naših predaka, provodimo osam sati dnevno radeći, sa malo ili bez prekida. Većina ljudi čak radi i u svojoj pauzi za ručak.

Koliko je osmočasovni radni dan zaista efikasan? Da li je reč o reliktu iz prošlosti koji bi trebalo biti zamenjen novim modelom?

Vaš mozak želi da 1 sat radi i 15 minuta da odmara

Studija koju je nedavno sprovela Draugiem grupa koristila je računarsku aplikaciju kako bi pratila radne navike zaposlenih. Aplikacija je pratila koliko su vremena zaposleni trošili na različite zadatke i upoređivala ih sa njihovom produktivnošću.

Usledilo je zanimljivo otkriće – dužina radnog vremena nije igrala veliku ulogu, već način na koji su ispitanici strukturisali svoj dan! Zaposleni koji su uzimali kratke predahe od posla bili su daleko efikasniji od onih koji su radili duže vreme.

Idealan odnos rada i odmora iznosi 52 minuta rada, koje prati 17 minuta odmora. Ljudi koji su primenjivali ovaj model imali su jedinstveni nivo fokusiranosti na rad. U tih sat vremena bili su 100% posvećeni izvršenju zadatka. Nisu proveravali Facebook ni e-mailove. Nakon sat vremena, kada su već počeli da osećaju umor, uzimali su kratke pauze tokom kojih su se u potpunosti odvajali od posla. To im je pomoglo da osveženi prionu na još jednu jednočasovnu rundu rada.

Šta kaže nauka?

Veruje se da ovaj model odgovara fundamentalnoj potrebi ljudskog uma: mozak prirodno funkcioniše u naletima visoke energije (koji traju otprilike sat vremena), nakon čega sledi nalet niske energije (koji traje 15-20 minuta). Za većinu, ovaj protok energije znači da imamo razdoblja visoke fokusiranosti, nakon koga slede periodi umora tokom koga podležemo distrakcijama.

Osmočasovni radni dan može da funkcioniše ako ga podelite u strateške intervale. Kada uskladite prirodnu energiju s naporima koje ulažete, stvari počinju da teku glatko.

Donosimo vam četiri saveta koja bi trebalo da vas uvedu u savršeni ritam:

1. Podelite dan u intervale

Obično planiramo ono što bismo trebali da ostvarimo do kraja dana, nedelje ili meseca, ali daleko smo efikasniji ako se fokusiramo na ono što možemo učiniti u ovom trenutku. Planiranje vašeg dana u intervalima od sat vremena pojednostavljuje zastrašujuće zadatke tako što ih razbija u delove. Ako želite biti precizni, možete planirati radni dan podelom na 52-minutne intervale, iako sat vremena funkcioniše podjednako dobro.

2. Poštujte dogovor

Intervalna strategija funkcioniše samo zato što koristi vrhunce naše energije za postizanje visoke fokusiranosti koja traje relativno kratak period. Ako ne poštujete tih sat vremena namenjenih za rad, šaljete SMS-ove, proveravate e-mailove ili Facebook u okviru tog vremena, ovaj pristup gubi svoju svrhu.

3. Uzmite pravi odmor

Istraživanje je pokazalo da su zaposleni koji su uzimali češće pauze bili mnogo produktivniji od onih koji nisu uopšte odmarali. Osim toga, oni koji su se potpuno „udaljavali“ od posla bili su bolji od onih koji su tokom odmora imali problema da se odvoje od rada. Odvajanje od računara, mobilnih uređaja i liste zaduženja je od ključne važnosti za podsticanje vaše efikasnosti. Pauze u obliku hodanja, čitanja ili razgovora se smatraju najefikasnijim metodama „punjenja baterija“ jer vas u mislima odvajaju od posla. Možda će vam delovati primamljivo da se rasteretite od dela zaduženja tako što odgovarate na e-mailove ili propuštene pozive tokom pauze, ali nemojte pokleknuti pred tim iskušenjima.

4. Nemojte čekati da vam telo signalizuje da se odmorite

Ako čekate dok ne počnete da se osećate umornim, već je prekasno – propustili ste vrhunac produktivnosti. Pridržavanje rasporeda omogućava vam da radite kada ste najproduktivniji i da se odmarate u vreme kada biste inače bili neproduktivni. Zapamtite, daleko je produktivnije odmarati se kratko vreme nego nastaviti raditi dok se osećate umorno i dekoncentrisano.

Jeff Bezos je najbogatija osoba na svetu, CEO Amazona, vlasnik Washington Posta i osnivač 2 milijarde dolara vrednog fonda za pomoć porodicama bez doma i formiranje nove mreže predškolskih ustanova u oblastima sa niskim prihodima.

Pomislili ste kako Bezos sa radom počinje pre zore, dnevno obavi više od 10 sastanaka i svake sedmice donosi važne odluke. Istina je zapravo drugačija. Bezos je to objasnio na prošlonedeljnom događaju koji je održao Economic Club of Washington, D.C. On koristi protuintuitivni pristup upravljanja sopstvenim vremenom.

Ovo su njegove tri ključne strategije za produktivnost:

1. Dovoljno sna

Studije The National Sleep Foundation-a su pokazale kako nam dobar san pomaže u jasnijem razmišljanju, boljem pamćenju informacija i donošenju odluka. Kada ne dobijemo dovoljno kvalitetnog sna to ugrožava našu, nazovimo „izvršnu funkciju“ – skup sposobnosti potrebnih za dobro obavljanje zadataka u školi, na poslu i u ostalim oblastima svakodnevnog života. Bezos tako odlazi ranije na spavanje kako bi osigurao osam sati sna, jer kako kaže, tada razmišlja bolje, ima više energije i bolje je raspoložen.

2. Ne dogovara sastanke pre 10 sati ujutro

Za razliku od menadžera koji svoj dan započinju u zoru, Bezos svoje jutro voli da započne uz šolju kafe, novine i doručkom sa svojom porodicom. Nekima to izgleda kao potpuno gubljenje vremena, ali Bezos se tako priprema za dan koji sledi. Ono što je još zanimljivo je da on svoje sastanke uglavnom završava do ručka.

3. Donosi samo nekoliko odluka dnevno

Kao izvršni direktor, Bezos navodi da je njegov primarni posao da donosi mali broj kvalitetnih odluka. „Ako imam tri dobre odluke dnevno, dovoljno je“, rekao je. To ne znači da on odluke donosi sporo, već smatra da za održavanje energije i dinamike u kompaniji morate donositi odluke visokog kvaliteta relativno brzo, što je dosta jednostavno za startupove, a vrlo izazovno za velike kompanije. Zato Bezos radi na tome da donosi nekoliko ključnih odluka koje će Amazon gurati napred, a jednom je izjavio: „Iako je Amazon velika kompanija, želim da ima srce i dušu male.“

Idealno je ako vam je sve potaman čim dođete na novu poziciju, međutim stvari zapravo ne funkcionišu na taj način. Da biste nastavili na svojoj putanji ka postizanju izvanrednih rezultata na radnom mestu, često ćete morati da razmišljate van okvira. Ovo se čak odnosi i na pronalaženje mentora koji vam mogu pomoći u daljem razvoju karijere sve dok ne dođete do posla iz snova.

Mnogi od nas se obraćaju menadžeru ili šefu za mentorstvo, ali to nije jedino rešenje u poslovnom okruženju. Verovatno ste okruženi velikim brojem profesionalnih ljudi svakog dana. Stvaranje odnosa sa širokim spektrom profesionalaca koji odgovaraju profilu mentora, često će u karijeri doneti bolje rezultate nego oslanjati se isključivo na jednog mentora. Bili biste iznenađeni da samo znate koliko mentora – za različite segmente života – radi na istom spratu ili čak kancelariju do vaše.

Zašto šefovi nisu uvek najbolji mentori?

Šef ili menadžer je prirodno prva osoba kojoj se obraćamo za mentorstvo. Međutim, oni nisu uvek najbolja opcija. Postoji mnogo razloga zašto šefovi nisu nužno dobar izbor za mentora, a neki od njih su:

• Nisu svi šefovi dobri komunikatori, što je neophodno za mentorstvo.
• Neki šefovi nemaju vremena za mentorstvo ili im to nije u fokusu.
• Postoje šefovi koji se plaše da ih njihovi zaposleni prevaziđu na radnom mestu, a taj mentalitet nije pogodan za mentorstvo.
• Vaš šef možda nema karijeru koju želite, pogotovo ako je vaš idealan posao u drugoj industriji.
• Možda nemate jak lični odnos sa šefom ili sa druge strane, možda ne želi da ljudi misle da vas favorizuje.
• Biti šef i mentor u isto vreme može da zakomplikuje stvari na poslu.

Čak i ako je vaš šef dobar kandidat za mentora, možda neće imati sve kvalitete i potrebnu stručnost kako bi vam pomogao da dođete do željenog cilja u karijeri.

Identifikovanje različitih tipova mentora koji su vam potrebni

Pronalaženje svega što vam treba u jednom mentoru predstavlja neverovatan podvig koji je teško postići. Efikasnije rešenje bi moglo da bude pronalaženje više mentora koji vam mogu pomoći u određenim aspektima vaše karijere. To zahteva da prvo znate koji su vaši krajnji ciljevi i koja vrsta pomoći vam je potrebna kako biste postigli te ciljeve. Zatim ćete želeti da identifikujete specifične karakteristike mentora koje tražite, što može biti uopšteno ili specifično za određenu potrebu, i tu imamo:

Mentor vršnjak

Ovo je osoba sa kojom možete da se identifikujete, jer oboje imate isti profesionalni nivo. Ne samo da su dobri kao sistem podrške, već je mentor vršnjak posebno važan kada pokušavate da uđete u novo polje ili poslovnu ulogu na kojoj oni trenutno rade. Dok napredujete u karijeri, postoji velika šansa da će se vaš mentor vršnjak promeniti.

Mentor za obrazovanje

Šta treba da naučite, ili kakvu vrstu obrazovanja treba da dobijete, da biste došli do svog idealnog posla? Mentor za obrazovanje je onaj koji može da pruži smernice za sticanje razumevanja u određenoj oblasti. Saradnici koji su ranije radili kao profesori ili učitelji su izvanredni za ovu ulogu, ali i ljudi koji aktivno učestvuju u seminarima, konferencijama i obukama za posao mogu biti još korisniji.

Mentor za širenje mreže kontakata

Umrežavanje je deo profesionalnog života koji nekima dolazi prirodno, a nekima predstavlja izvor anksioznosti. Do mesta gde želite da budete profesionalno ne možete doći sami. Mentor za širenje mreže kontakata je osoba koja je sjajna u stvaranju i negovanju odnosa. Oni imaju ogromnu sopstvenu mrežu u koju možete da se uključite, i pomoćiće vam da napravite ličnu listu kontakata. Takozvani “društveni leptir” iz vaše kancelarije koji izgleda da uvek ima neku vezu obično je dobar kandidat za ovu mentorsku ulogu, posebno ako su uspešni u vašem polju rada. Međutim, trebalo bi da imaju dobru reputaciju, u smislu da ne ogovaranja, pokreću drame ili iskorišćavaju ljude koje poznaju.

Mentor za ravnotežu poslovnog i privatnog života

Vaš posao je važan, ali nikada ne bi trebalo da zaseni vaš život. Ljudi koji mogu da pruže smernice o tome kako se žonglira privatni i poslovni život se obično lako prepoznaju. Nisu onaj tip radnika koji nikad ne napušta kancelariju. Obično imaju uspomene od porodice i prijatelja na svom stolu. Idu na odmore i imaju zdrav društveni život a u isto vreme su izuzetni radnici. Mentor za ravnotežu poslovnog i privatnog života pomoćiće vam da pronađete načine da odredite prioritete i fokusirate se na primarni zadatak u kancelariji, tako da ne nosite svoj posao kući sa sobom.

Mentor stručnjak

Da li poznajete nekoga ko ima ili je imao posao koji želite? Ne postoji bolja osoba kojoj možete da se obratite nego nekome ko je zapravo radio posao koji želite da radite. Mentor stručnjak može da da insajderske savete o tome kako su stigli do mesta gde se nalaze, šta možete očekivati kada stignete tamo i veštine koje su potrebne da usavršite kako biste uspeli. Najbolje je da se uverite da ovaj mentor nije neko ko je u direktnoj konkurenciji za posao koji želite ili koji već drži poziciju koju biste voleli da imate. Umesto toga, potražite nekoga na sličnom položaju u drugom odeljenju ili potražite nekoga ko je držao taj položaj u prošlosti i ko je unapređen.

Imajući više od jednog mentora ne samo da osiguravate da ćete pokriti sva polja, već vam daje više različitih gledišta i ne stavlja sav mentorski posao na ramena jedne osobe. Razdvajanjem odgovornosti mentora,grupa kandidata za ove uloge će se povećati i bićete u boljoj poziciji da pronađete ljude koji vam mogu pomoći da dostignete svoje kratkoročne i dugoročne ciljeve u karijeri.