Naše najnovije priče, uvidi i saveti

U lepoj književnosti važi pravilo da treba čitati što starije autore koji su već potvrđeni u javnosti i na tržištu. Istovremeno se u nauci najčešće preporučuje da treba čitati što novije autore i tekstove. Kao što u medicini nema apsolutnog principa “nikad ili uvek” tako i prethodna pravilo treba uzeti sa izuzetkom.

Doskorašnji Predsednik odbora direktora Sistema federalnih rezervi u SAD (centralna banka) Alan Grinspen je u vreme par najvećih finansijskih i ekonomskih kriza tokom desetogodišnjeg perioda njegovog stabilnog rada dolazio natmuren na jutarnji sastanak. Prvo bi preneo svojim uvaženim kolegama najčešće veoma uglednim profesorima monetarne ekonomije, bankarstva i finansija da cele noći nije mogao da spava zbog brige za stabilnost tržišta. Potom bi im pričao da je u toku noći čitao Irvina Fišera, Džona Keneta Gelbrajta, Anu Švarc i Miltona Fridmana o velikoj ekonomskoj krizi 1929-1933. Poruka je bila jednostavna “ne tresti mnogo brod u vreme oluje”. Bilo mu je bitno da svi shvate da za 35 vekova ljudske istorije ili duže nije nište posebno novo izmišljeno u svetu finansija i bankarstva. Država i vladari ne smeju da troše novac građana što važi i za druge transaktore. Sve van toga vodi u krizu i propast.

Istrajnost poslednjeg univerzalnog ekonomiste XX veka

Mikelanđelo i još više Da Vinči bili su univerzalni umetnici svog vremena. Da li je vreme enciklopedista i univerzalnost do kraja potisnuto „sub-sub-sub“ pristupom u odnosu na „sub“ teško je reći. Savremeni trendovi u nauci upravo ukazuju da se novi prodori upravo ostvaruju u sferama multi-disciplinarnog pristupa. Činjenica da je pred nama „tek“ 18 izdanje dovoljno govori o neprolaznosti ovog udžbenika za vodeće koledže i škole ekonomije i menadžmenta širom sveta. Time se ovo delo svrstava uz radove giganata Adama Smita, Davida Rikarda, Džona Stjuarta Mila i Alfreda Maršala. Od prvog izdanja 1948., do danas je prodato više od milion primeraka. Na ovoj knjizi obrazovano par miliona ekonomista i menadžera. Prosperiteti i krize, ekspanzije i kontrakcije, inflacije i deflacije u SAD i širom sveta su dolazile i prolazile ali je Ekonomija ostajala i opstajala. Toliko o univerzalnosti pristupa, principa i poruka. Vodeći profesori ekonomije (makro i mikro) usmeravaju generacije svojih studenata na najnovija izdanja. Dolazi nova generacija prekrasnih udžbenika (Menkju, Viploš-Burda, Blanšar) ali pedagogija i standardi su oni koje je Samjuelson postavio. To je jasna rečenica, prekrasan ton poruke, dijagrami u funkciji teksta, kejnzijanski pristup koji je tolerantan za druge rakurse.

50 godina ekonomije kao predmeta na univerzitetima

Uvodni kursevi iz ekonomije koriste pristup odmerenog istoričara glavnih tokova savremenih ekonomskih doktrina i škola. To nas uči da shvatimo šta opstaje, šta se menja i šta nestaje.

Nobelova nagrada za ekonomske nauke 1970

Samjuelsonu je u obrazloženju Nobelove nagrade za radove u ekonomiji švedska Riksbanka navela: “Za naučni rad kroz koji je razvijena statička i dinamička ekonomska teorija i koji je aktivno doprineo uzdizanju nivoa analize u ekonomskoj nauci”.

Kroz sedam delova, trideset i četiri glave, pojmovnik, predmetni indeks na 775 stranica velikog formata u tvrdom povezu, višebojne štampe, sa 24 stranice predgovora dobijamo poruku koja nam je odaslana.

• U prvom delu se elaboriraju osnovni pojmovi, principi ekonomije, kako čitati dijagrame, šta je tržište, šta ponuda i tražnja.
• Drugi deo se usko fokusira na mikroekonomiju – ponudu i potražnju i tržišta proizvoda. Geometrijski se analizira ravnoteža potrošača i troškovi, tržište savršene i nesavršene konkurencije, monopol, oligopol, neizvesnost i teorija igara.
• Treći deo se bavi tržištima faktora proizvodnje, rada, zemlje i kapitala. Polazi se od načina na koji tržište određuje dohotke, šta je tržišna a šta ekonomska efikasnost.
• Četvrti deo primenjuje mikroekonomske principe na međunarodnu trgovinu, države i okruženje. Tu su pitanja komparativne prednosti i protekcionizma, državno oporezivanje i rashodi, unapređivanje efikasnijih tržišta, ekološka zaštita, odnos efikasnosti i jednakosti.
• Makroekomija osvetljava pitanja ekonomskog rasta i poslovnih ciklusa u veoma obuhvatnom petom delu. Kroz analizu makroekonomskih statističkih podataka i izvedenih indikatora meri se ekonomska aktivnost, potrošnja i investicije, poslovne fluktuacije i teorija agregatne potražnje. Veoma je interesantan i lako objašnjen model multiplikatora, finansijska tržišta i pitanja novca, centralno bankarstvo i monetarna politika.
• Šesti deo se bavi rastom, razvojem i globalnom ekonomijom. Dominira sam proces ekonomskog rasta, izazovi razvoju ekonomije, devizni kursevi i međunarodni finansijski sistem.
• Sedmi deo tretira pitanja nezaposlenosti, inflacije i ekonomske politike. Objašnjava se fenomen nezaposlenosti i osnove agregatne ponude, načini i pristupi osiguranja stabilnosti cena, u čemu i oko čega ratuju zaraćene škole ekonomske misli, kako se kreiraju i implementiraju ekonomske politike za rast i stabilnost.

Samjuelson uvek za sebe govori da su njegovi interesi pre svega matematička ekonomija i ekonomsko novinarstvo. Ali pravi Samjuelson u duši jesu naučna istraživanja i predavanja. Uspeo je u svemu što je radio ili dotakao. Uspešni ljudi uspevaju u svemu radeći sve jednako dobro, motivisano i posvećeno bez obzira na značaj i koristi u datom trenutku. Rad profesora Samjuelsona se proteže od ekonomske teorije, linearnog programiranja, kejnzijanske ekonomije, ekonomije blagostanja, teorije međunarodne trgovine, teorije logičnog izbora, sve do dinamike ekonomske nauke. Sebe smatra samo “modernim ekonomistom” na desnom krilu demokratskog “Njudila”, koji je i danas ravnopravan pogled na svet ekonomije uz republikanski konzervativni liberalni monetarizam.

Za njegov poslednji rođendan došli su svi profesori koji znače nešto u svetu ekonomije, uglavnom nobelovci - njegovi đaci, i na simpozijumu mu od srca svojim radovima pokazali šta im stvarno znači. Nama znači još i više jer mnogo manje znamo, a više nam treba.

Autori: Pol A. Samjuelson, Villijam D. Nordhaus
ISBN: 978-86-86313-09-6
Izdavač: Mate d.o.o.
Godina: 2009.
Opšte informacije: Tvrdi povez, 800 str., 20,0 cm x 25,0 cm
Jezik: Srpski jezik
Link: iLearn.rs

Kad provedete neko vreme sa liderima, počinjete da prepoznajete ponašanje i navike koje dele svi uspešni ljudi. Ono što je zanimljivo je da su neke od njih vrlo očite, dok su druga obeležja liderstva vrlo suptilna. Zapravo, najbolji lideri čine da umeće vođenja izgleda tako jednostavno da ga i ne primećujete.

Donosimo vam listu osam neizgovorenih navika visoko efikasnih lidera koje možete usvojiti kako biste ostvarili uspeh koji priželjkujete.

1. Teže samousavršavanju

Nikad nećete da doživite da su istinski lideri zadovoljni. Oni su nezasiti učenici, stalno u potrazi za novim veštinama i znanjem koje stiču čitajući, umrežavanjem ili isprobavanjem novih stvari.

Nemojte podcenjivati moć čitanja. Mark Zuckerberg, Bill Gates, Oprah Winfrey, Warren Buffett i drugi izvanredni lideri učinili su čitanje na dnevnom nivou svojim prioritetom.

2. Okružuju se uspešnim ljudima

Čelni ljudi se povezuju sa drugim uspešnim ljudima koji ih inspirišu da žive ispunjenim životom. Zapamtite reči preduzetnika i motivacionog govornika Jim Rohna: „Vi ste prosek od petoro ljudi sa kojima najviše provodite vremen“.

Ako ganjate nešto veliko u životu okružite se ljudima sličnog karaktera i ambicija. U svakom slučaju, izbegavajte da se okružite negativnim ljudima.

3. Prihvataju da je poboljšanje proces

Izuzetne lideri su strpljivi. Ne očekuju da će odjednom postići sjajne rezultate. Umesto toga, oni znaju da koraci koje preduzimaju svaki dan vode rastu tokom vremena. Najbolji lideri ne precenjuju ono što mogu učiniti u kratkom vremenu, niti podcenjuju ono što mogu proizvesti tokom vremena.

4. Otvoreni su za povratne informacije

Uspešni ljudi traže mišljenja i savete na svom poslovnom putu kao sastavni deo svog ličnog razvoja. Preuzimaju odgovornost za svoj rad i dovoljno su samosvesni da razmisle o povratnim informacijama. To mogu biti povratne informacije od ljudi, kupaca i investitora. Takođe, važno je da su vođe spremne da uče iz svojih grešaka.

5. Opiru se dogmi

Jaki lideri imaju dovoljno samopouzdanja da izazovu sopstvene pretpostavke i pristranosti – i one drugih ljudi oko sebe. Oni obično misle za sebe i odupiru se da slede druge (što nije isto kao i uvažavanje drugih). Jaki lideri znaju da su pristranosti i krute definicije danas, kopnene mine u budućnosti.

6. Suočavaju se sa svojim strahovima

Čelni ljudi priznaju da njihove ambicije obično uključuju neki nivo straha ili sumnje u sebe. Premda se ne osećaju uvek sigurno u sebe, svejedno nastavljaju dalje. Kretanje napred usprkos strahu i nesigurnosti je često ono što odvaja najbolje ljude od ostatka.

7. Veruju u svoju viziju

Startup čini grupa ljudi koji veruju u budućnost koja još ne postoji. Veliki lideri ima jasnu viziju i dovoljno čvrsto veruju u nju što motiviše i druge da se pridruže misiji.

8. Razmišljaju dugoročno

Najbolji preduzetnici planiraju dugoročno, konstantno vizualizirajući buduće verzije sebe i svog poslovanja. Znaju da će malim koracima doći do velikih stvari. Oni znaju kako da balansiraju između trenutnih prioriteta dok ujedno postavljaju temelje za budućnost.

Za uspešno poslovanje ne moraju nužno biti dovoljni ideja, mašine, zgrade, zemljište ili neki drugi elementi osnovnog kapitalnog potencijala. Dobar biznis plan, proizvod i izlazak na tržište predstavljaju veoma bitne elemente u procesu pokretanja poslovanja, ali dalji uspeh i napredak ponajviše zavisi od ljudi, njihove organizacije, veština, znanja i timske saradnje koja će preduzetničku ideju dovesti do uspešnog redovnog poslovanja.

Ljudi su najdragoceniji resurs svake organizacije, a njihova komunikacija i dobro funkcionisanje interne organizacione strukture veoma su bitni za ostvarivanje konkretnih poslovnih ciljeva i profitabilan rezultat poslovanja. Način na koji tim funkcioniše zapravo određuje potencijal i uspeh posla.

Kada čujemo da je neki biznis propao, najpre pomislimo da je to zbog nedostatka sredstava, ali najčešći razlog zapravo jeste nedostatak znanja i iskustva onoga koji taj posao vodi. Ulazak u svet preduzetništva je oduvek bio riskantan potez koji zahteva znanje o svim karakteristikama sfere poslovanja, prethodno iskustvo, kao i potrebne veštine upravljanja i vođenja tima, odnosno liderstvo.

Pre pokretanja poslovanja veoma je bitno objektivno proceniti sopstvene potencijale i potencijale tima, kako bi se na osnovu toga donela procena veština i znanja koje timu nedostaju. Ono što nedostaje može se nadoknaditi kroz učenje ili kroz proširenje tima osobama koje će pokriti taj nedostatak sopstvenim znanjima i veštinama, i na taj način uticati na unapređenje celokupnog poslovanja organizacije. Vođenje isplativog i uspešnog biznisa podrazumeva slagalicu sačinjenu od ljudi različitih osobina i veština, a raditi samostalno je teško izvodljivo i, pre svega nepoželjno, u poslovnom svetu u kome su znanje i iskustvo ključ uspeha.

Planiranje može uštedeti mnogo vremena kasnije

Nakon odabira kvalitetnih saradnika, naredni korak je i organizacija njihovog rada kroz delegiranje. Delegiranju radnih zadataka prethodi procena veština članova tima, a način preraspodele poslova, vremena i radnih zadataka veoma je bitan kako ne bi dolazilo do poklapanja zadataka, a samim tim i do gubljenja vremena i resursa. Idealno je obezbediti da svako radi ono u čemu je najbolji kako bi posao tekao što efikasnije i što je brže moguće.

Svakako da međusobno dopunjavanje, kolegijalnost i timski rad predstavljaju bitan deo uspešnog plana organizacije rada. Pored tačnog određivanja konkretnih zadataka, veoma je bitno definisanje potrebnog vremena za obavljanje zadatka. Dobro upravljanje vremenom ključ je uspešno obavljenog posla, zadovoljstva radnika i daljeg progresa poslovnih i ličnih rezultata.

Da li svako može biti preduzetnik?

Definitivno postoje pojedine osobine koje dobijamo rođenjem, a koje karakterišu uspešne preduzetnike, poput kreativnosti, upornosti, optimističnosti, hrabrosti, visoke tolerancije na rizik, motivisanosti ka uspehu, kao i odlaganja trenutnog zadovoljstva radi ostvarivanja definisanih ciljeva. Međutim, mnogo bitnije od urođenih osobina jesu stečena znanja i veštine, želja za daljim učenjem i težnja ka uspehu.

Dakle, ne može svako da realizuje bilo koju poslovnu ideju, a u tom procesu, ljudi igraju ključnu ulogu budući da predstavljaju nezamenjiv i vredan kapital svakog poslovanja. Savremeni menadžment organizovanja rada usmeren je na potencijal ljudskih resursa, na pronalaženje načina za njegovo najbolje iskorišćavanje koje će dovesti do ostvarivanja ličnih i organizacionih ciljeva. Obostrano zadovoljstvo i međusobna saradnja predstavljaju obavezan ishod dobrih ljudskih odnosa, odnosno dobro upravljanje ljudskim resursima.

Autor teksta: Vladimir Jovanović, Odeljenje socijalnog bankarstva u Erste banci

Ponedeljak ujutro je najkritičniji deo nedelje i on je često određuje, stoga morate voditi računa kako ćete da započeti. Evo 16 načina da to uradite onako kako to čine uspešni.

Koliko god da ponedeljak može biti haotičan, možete predvideti da će vas dočekati gomila stvari u kancelariji na početku nedelje. Potrebno je shvatiti da ste u mogućnosti da preuzmete kontrolu nad ovim jutrom i upravljanjem situacijama.

1. Rano ustaju

Uspešni ljudi idu na spavanje u pristojno vreme, nedeljom uveče. Njihovo višegodišnje iskustvo je pokazalo da je tako najbolje jer će u ponedeljak ustati ranije. Ukoliko se u ponedeljak probudite nenaspavani, velika je verovatnoća da ćete biti veoma nervozni kada se suočite sa gomilom problema na početku nedelje i to će uticati na vaš posao.

2. Vežbaju

Jutarnja gimnastika povećaće cirkulaciju i pomoćiće vam da ostanete budni i produktivni za celu nedelju. Endorfin će popraviti vaše raspoloženje.

3. Doručkuju zdravi doručak

Neka doručak učini da se osećate lepo, sito i zadovoljno u svom telu. Kada osećate glad ne možete da se koncentrišete i veoma ste anksiozni.

4. Dolaze ranije na posao

Nemojte odlagati obaveze. Ponedeljkom je komunikacija slabija stoga rešite probleme na vreme. Završite stvari što pre sa saznanjem da ćete možda krenuti kući ranije.

5. Čišćenje stola i desktopa

Nadamo se da ste ovo uradili u petak pre odlaska kući. Ukoliko niste, uradite to u ponedeljak ujutru i pospešite svoju organizaciju. Sredite foldere na kompjuteru, neka oni kritični budu na vidnom mestu, dostupni. Obrišite nepotrebno.

6. Izdvajaju vreme za neočekivane projekte i zadatke

Uspešni ljudi očekuju neočekivano ponedeljkom ujutro. Neko se nečega setio za vikend i želi da vam to bude prva stvar kada dođete na posao. Imajte malo vremena u rezervi.

7. Pozdravljaju svoj tim i šefa

Ovo je važno da uradite ujutro kako biste održali moral u firmi. Ponedeljkom vaš tim treba dodatni podsticaj. Održavajte osećaj zajednice.

8. Proveravaju i dopunjuju listu obaveza i ciljeva

Postavite sebi prioritete, a onda postavite pet do osam ciljeva. Kada ih budete ispunili osećaćete se ponosno i uspešno.

9. Vizuelizuju nedeljne uspehe

Osmišljavanjem pozitivnih ishoda projekata možete se vraćati unazad i odrediti neophodne taktike kako biste dobili željene rezultate.

10. Posebno označavaju urgentne zahteve i mejlove

Tako oni neće pasti u zaborav i neće se dogoditi krizna situacija.

11. Prvo se hvataju u koštac sa teškim zadacima

Vaša energija je najjača ujutro i zato tada treba da se bavite zahtevnijim i rizičnijim stvarima, dok imate dobru koncentraciju.

12. Posebno se trude da se nasmeju

Možda vam je ovo poslednja stvar na pameti ponedeljkom ujutro ali će vam u mnogome pomoći da pregurate dan i opustite atmosferu.

13. Dodatak ljudskosti u poslovnim mejlovima

Pre nego što pošaljete zadatke timu ili mejl kolegama proverite da li ste ponedeljkom ujutro dodali malo prijateljskog odnosa kako biste doprineli prijatnijem poslovanju. Počnite imejl sa „Pozdrav“ ili „Nadam ste da ste proveli lep vikend“.

14. U stanju su da kažu NE

Ponedeljkom će vas mnogi ometati, slati mejlove, pozivati, slati zahteve i tako dalje. Uspešni ljudi moraju diplomatski i učtivo odbiti kolege, potrudeći se da se uključe nešto kasnije. Ne možete odbiti šefa ali cirkularne mejlove odložite jer nećete biti produktivni ukoliko stalno prekidate posao.

15. Ostaju fokusirani

Uspešni ljudi se zadržavaju previše na sitnicama koje se pojavljuju tokom nedelje i ne pokušavaju da reše baš svaki neozbiljan problem.

16. Imaju na umu da postoji utorak

Ne morate sve uraditi u ponedeljak. Možda ćete sebi učiniti uslugu ukoliko pustite da stvari malo odleže do sutra. Može se javiti bolja ideja. Nije dobro žuriti jer se gubi koncentracija i fokus.