Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Vikend nam uglavnom služi kako bismo napravili sve ono što ne uspemo tokom radne sedmice – počistimo stan, posetimo prijatelje i rodbinu, obavimo kupovinu i odmorimo se. Prošlog vikenda objavili smo tekst Business Insidera o tome šta uspešni ljudi rade tokom vikenda, a evo šta bi moglo stajati u pozadini vašeg neuspeha. Vikend je počeo, pokušajte da ga ne provedete na jedan od ovih načina, koji su odlika neuspešnih ljudi.

1. Zanemaruju svoje najbliže

Ponekad nam je potreban vikend daleko od ljudi, uz omiljeni hobi i bez ikakvog društva. Međutim, neuspešni pojedinci izbegavaju ljude jer uopšte nemaju povezanosti sa njima, niti vole da provode vreme u društvu rodbine.

2. Nerviraju se

Svima nam je potreban odmor i punjenje baterija s vremena na vreme. Neuspešni ljudi ne mogu isključiti misli, čak ni kada imaju duže od slobodnog vikenda. Zato su u vreme koje bi trebalo da provedu opušteno i relaksirajuće, zapravo zabrinuti i pod stresom.

3. Troše nepotrebno velike svote novca

Neuspešni ljudi ne znaju da se kontrolišu i vikend često završavaju sa praznim novčanikom. Previše impulzivne kupovine u kratkom roku je verovatno najgora moguća ideja. Možda vas učini srećnim kratkoročno, ali dugoročno sigurno neće.

4. Donose nezdrave odluke

Tokom vikenda potpuno zaboravljaju na vežbanje i prelaze sve granice koje se tiču nezdrave ishrane. Vikend je mnogima savršen izgovor da zaborave dobre i zdrave navike. Normalno je da želite malo odmora, ali umerenost je ključna.

5. Nikad ne prestaju da rade

Vikendom odgovaraju na mailove i poruke vezane za posao. Ako morate raditi vikendom, to je jedna stvar, ali kao odaberete da radite vikendom od kuće, to vas neće učiniti uspešnim. To je siguran znak da ćete pregoreti, odnosno poludeti od količine posla, ili ste zavisni od posla.

Ako stvarno želite biti produktivni, nemojte dozvoliti da vam se posao uvuče u svakodnevicu nego odredite tačno vreme u kome morate uraditi sve što je potrebno.

6. Neprestano misle o poslu

Ovo nije jednako loše kao raditi tokom vikenda, ali nije ni dobar znak. Jedna stvar je ako toliko volite svoj posao da ne možete prestati da mislite o njemu, ali sasvim je druga ako čitav vikend mislite samo na ono šta vas čeka tokom radne sedmice. Takvo fokusiranje će vam oduzeti priliku da se zaista odmorite i mislite na sebe što je ključni preduslov uspeha.

7. Lenji su

Naravno, nužno je da se odmorite tokom vikenda. Međutim, neuspešni ljudi to shvataju previše doslovno. Tokom vikenda napravite ono za šta inače nemate vremena, odradite neki projekat koji nema veze s poslom – očistite kuću ili stan, kupite novi roštilj ili nazovite baku s kojom se dugo niste čuli. Iskoristite slobodno vreme na najbolji mogući način jer ćete se osećati bolje nakon što sklonite neke stvari sa svoje "to-do" liste.

8. Ne isključe se

Vikend je najbolja prilika za isključivanje ekrana i izlazak u prirodu. Nemojte biti jedna od onih osoba koja svaki slobodni trenutak provodi na društvenim mrežama, a na kraju propusti previše događanja u stvarnom životu.

9. Ne upuste se u neku avanturu

Neuspešni ljudi ne shvataju da je vikend savršeno vreme da odu na put koji su dugo planirali, isprobaju hranu u novom restoranu van grada ili odu na bazen. Dobro je da želite da se odmorite, ali ako tražite priliku da isprobate nešto drugačije, verovatno će vam kasnije biti žao vremena koje ste proveli na kauču. Možda je to pravo vreme da se vratite hobiju koji ste zaboravili, poput čitanja, druženja, slikanja...

10. Ništa ne isplaniraju

Neki ljudi mogu proći kroz život bez ikakvog plana. Dobro za njih.

Međutim, ipak je bolje da imate barem generalnu ideju kako želite da provedete vikend. To ne znači da treba da isplanirate svaku sekundu, ali očita odlika neuspešnih ljudi je prepuštanje sudbini što na kraju vodi neorganizaciji i razočarenju.

11. Ne cene sopstveno vreme

Vaše vreme je neprocenjivo. Uspešni ljudi su toga svesni i itekako brane svoj raspored. To znači da na kraju sve stižu, čak i kada imaju milion obveza.

Neuspešni pojedinci dopuštaju da vreme upravlja njima. Zapletu se u planove koji ih ne zanimaju, lenčare pa kasnije žale za tako provedenim vremenom ili dogovore previše toga pa na kraju propuste ono što ih je stvarno zanimalo.

Google je jedna od najvećih i najuticajnijih tehnoloških kompanija u modernoj istoriji. Njihovi proizvodi prožimaju internet, a koriste ih milijarde korisnika. Kompanija je ovog utorka, 4. septembra proslavila rođendan, a ovom prilikom prolazimo kroz najvažnije i najzanimljivije trenutke u njenoj dvadesetogodišnjoj istoriji.

Avgust 1996. - Skromni počeci

Google se u početku zvako BackRub, a stvorio ga je Larry Page koji je u to vreme studirao na Stanfordu. Page je tamo upoznao Sergeja Brina koji je nastojao da otkrije sistem povezivanja putem weba, a njihova zajednička nastojanja stvorila su sistem koji pregleda web i prati na koji se način web stranice međusobno povezuju.

Brin i Page su stvorili algoritam PageRank koji je rezultate pretrage slagao u top listu zasnovanu na sistemu povezivanja između web stranica. Ove dve tehnologije postale su kamen temeljac najmoćnijeg sistema za pretraživanje weba na svetu. BackRub je po prvi put pokrenut na privatnoj računarskoj mreži Univerziteta Stanford u avgustu 1996.

Avgust 2001. - Eric Schmidt postaje direktor Googlea

Nakon što su uz pomoć investicije od 100.000 dolara pokrenuli kompaniju Google, Pageu i Brinu je trebao neko ko će da je vodi. Eric Schmidt je iskusni direktor koji je pre dolaska u Google radio kao šef tehnološke službe Sun mikrosistema, a nakon toga kao direktor Nortela. Brin je u jednom inrevjuu dolazak Schmidta opravdao potrebom za 'roditeljskim nadzorom' tokom ere Googleovog rapidnog razvoja.

Schmidt se odboru direktora pridružio u martu 2001. i nakon toga u avgustu je preuzeo ulogu izvršnog direktora. Na poziciji je ostao deset godina tokom kojih je kompanija izašla na berzu, kupila YouTube i uvela web aplikacije poput Google Docsa i Gmaila. Schmidt je 2011. napustio ulogu izvršnog direktora i preuzeo nešto 'mirnije' mesto predsednika u odboru direktora, a sve je komentarisao šaljivom objavom na Twitteru napisavši da 'svakodnevni roditeljski nadzor više nije potreban'.

Jul 2003. - Google pokreće Gmail i svakom korisniku nudi 1 GB slobodnog prostora

Radnik Googlea Paul Buchheit je 2001. godine počeo rad na projektu web maila za Google koji je trebao da olakša firminu, tada vrlo intenzivnu, internu komunikaciju. Buchheit je na sličnim sistemima radio još u devedesetim godinama, a u Googleu je odlučio da stvori brži klijent uz pomoć web alata Ajax - sistema koji je omogućavao web stranici da sakuplja informacije sa servera bez potrebe za ponovnim učitavanjem. 1. aprila 2004. Gmail je pušten u javnost i svim korisnicima je nudio 1 GB besplatnog prostora, kao i napredni sistem pretrage emailova.

Dolazak emaila sa 1 GB prostora u to vreme bio je toliko frapantan da su mnogi mediji zaključili da se radi o prvoaprilskoj šali.

8. februar 2005. - Pokrenut je Google Maps

Google je uvođenje Mapa 2005. komentarisao 'Mape mogu biti korisne i zabavne'. Izvorni Google Maps nudio je karte i navigaciju, a GPS navođenje i podršku za mobilne uređaje u priču su stigli tek 2009. Konkurenti poput Garmina i TomToma ovime nisu bili preterano oduševljeni.

9. oktobar 2006. - Google kupuje YouTube

Nakon što je uspeo da ponudi više novca nego kompanije poput Microsofta i Yahooa, Google je kupio YouTube za 1.65 milijardi dolara. Google je kupovinom praktički zavladao svetom internet video servisa, a YouTube je dobio pristup pozamašnoj količini Googleovog novca i alata. Ovaj potez je očigledno pogodovao i Googleu i YouTubeu, s obzirom da obe usluge danas predstavljaju neke od temelja moderne online kulture.

2. septembar 2008. - Stigao je browser Chrome

Google je unajmio nekoliko developera iz Firefoxa i uz njihovu pomoć je stvorio Chrome za Windows. Radilo se o beta verziji aplikacije koja je već imala nekoliko rešenja poput odvojenih procesa za svaku karticu. Svega četiri godine nakon dolaska na tržište, Chrome je postao popularniji od Firefoxa i Internet Explorera. Deset godina nakon izlaska, Chrome je najrašireniji web browser na svetu - koristi ga oko 60 posto korisnika globalne mreže.

23. septembar 2008. - Izbačen je prvi mobilni uređaj s operativnim sistemom Android

Nakon što je kupio Android za 'skromnih' 50 miliona dolara, Google je razvio operativni sistem koji će jednog dana postati najraširenija mobilna platforma na svetu. Prvi telefon koji ga je koristio zvao se HTC Dream, koštao je 179 dolara uz dvogodišnji ugovor, a njegov uspeh stvorio je temelje operativnog sistema koga je moguće da upravo koristite dok čitate ovaj članak.

24. januar 2014. - Google kupuje DeepMind

Google je navodno imao vrlo žestok sukob s Facebookom koji je takođe bacio pogled na englesku softversku kompaniju DeepMind. Jedini razlog zbog kojeg je dobio ponudu je obećanje o stvaranju nezavisnog odbora za etiku koji će nadgledati razvoj firmine tehnologije. Kakva god cena bila, kupovina se isplatila. DeepMind je, kao i njihova veštačka inteligencija za igranje japanske igre Go, nagrađen za dostignuće u oblasti veštačke inteligencije i postao je prepoznatljivo lice ove brzorastuće naučne grane.

DeepMind je, očekivano, unutar Googlea doživeo pravi procvat. Pomogao je kompaniji da razvije napredni sistem prepoznavanja jezika, a poboljšao je i postojeće sisteme uvođenjem naprednih skripti. Ukratko - svet moderne veštaćke inteligencije nakon DeepMinda neće ostati isti.

10. avgust 2015. - Google je mrtav, živeo Go...Alphabet

Googleov suosnivač Larry Page morao je da reorganizuje konglomerat kompanija u koji se Google uspeo da pretvori stvorivši novu kompaniju Alphabet. Google je u trenutku osnivanja Alphabeta radio na projektu za produženje života Calico, kao i brojnim investicijama, a restrukturiranje je svim podružnicama dalo autonomno vodstvo pod jednim zajedničkim koncernom.

Kako stvari stoje, potezi poput stavljanja Sundara Pichaija na čelo Google firmi je s vremenom donelo jako, jako veliku količinu novca.

Oktobar 2016. - Stigao je novi smartfon - Google Pixel

Nakon nekoliko godina provedenih u opreznom zadiranju prstiju u svet potrošačke elektronike putem programa Nexus, Google je naglavačke uskočio u trku izbacivši telefone Pixel i Pixel XL. Pixel je bio prvi Android koji je u celosti dizajnirao sam Google. Premda ga je i dalje razvijao firmin partner HTC, cilj je bio da se stvori ekosistem proizvoda jako sličan Appleovom.

18. jul 2018. - Google kažnjen u Evropskoj uniji zbog monopolističkog pristupa Androidu

Googleov doseg i uticaj je toliko velik da je kompanija tokom godina uspela da sakupi impresivnu hrpu parnica i tužbi vezanih za privatnost i antikompetitivnu praksu. Ni jedan, doduše, nije udario tako jako poput pet milijardi dolara kazne iz Evropske Unije - zbog optužbi za favoriziranje sopstvenih proizvoda i usluga u sklopu operativnog sistema Android.

Evropska komisija zaključila je da Google forsira da prikazuje proizvode koji preferiraju njihove digitalne prodavnice i usluge u sklopu rekalama unutar Chromea (koji dolazi već instaliran u sklopu većine Androida). Premda novčana kazna neće preterano oštetiti Google, očigledno je da državne vlasti i institucije, kao i potrošači polako shvataju da kompanije poput Googlea, Facebooka i Amazona već godinama svet trgovine i računarstva pretvaraju u čistokrvni monopol.

Danas su mnogi ljudi na vodećim pozicijama zabrinuti oko spremnosti, ozbiljnosti i posvećenosti generacije milenijalaca, odnosno ljudi rođenih između 1980. i 2000. godine. Ovo jeste bitna tema za razmišljanje, imajući u vidu da milenijalci čine značajan i rastući procenat radne snage, i procenjuje se da će do 2025. godine činiti oko 75% ukupne radne snage.

Drugim rečima, oni čine važan deo većine organizacija. Milenijalci su često na meti kritika, i za njih važi stereotip da su nezainteresovani, zaljubljeni u sebe i previše osetljivi, odnosno nesposobni da prihvate konstruktivnu kritiku bez preteranih reakcija besa. U nekim krugovima ih nazivaju i „generacijom pahuljica“, nadimak koji pored toga što je neprijatan, nije ni fer. Takva loša reputacija potire prednosti koje milenijalci donose sa sobom.

Generacija milenijalaca se ne razlikuje toliko od generacija koje su joj prethodile. Istraživanje iz 2015. godine došlo je do zaključka da milenijalci žele iste stvari kao i druge generacije, odnosno zadovoljavajuću karijeru koja im omogućava da napreduju profesionalno i finansijski. U istraživanju se takođe pokazalo da, suprotno tvrdnjama da nisu odani, milenijalci ne pokazuju naročitu želju za menjanjem posla, naime, ako uživaju u svom poslu i vide prilike da napreduju, radije će ostati na trenutnoj radnoj poziciji.

Velika prednost koju milenijalci donose je dobro razumevanje potrošača, kao i to da su i sami pametni potrošači. Pored toga su i „digitalni domoroci“, odnosno poseduju vredne veštine u kojima mnogi stariji zaposleni ne mogu da im pariraju. Takvo dobro razumevanje digitalne tehnologije i društvenih mreža čini ih idealnim kandidatima za mentorisanje starijih šefova u ovim disciplinama.

Još jedna potcenjena osobina milenijalaca je činjenica da ih svrha posla mnogo više motiviše nego prethodne generacije. Većina njih veruje da „biznis, a ne vlada, imati najveći uticaj u rešavanju najvećih društvenih problema“, i da žele da budu deo tog rešenja. To znači da u isto vreme žele i da organizacije koje ih zapošljavaju, kao i stariji šefovi tih organizacija, takođe budu deo tog procesa. To bi značilo duplu pobedu, zato što organizacije sa svrhom, odnosno one koje angažuju svoje zaposlene, imaju bolje finansijske rezultate od drugih, istraživanja pokazuju, a prenosi Forbes.

Milenijalci se razlikuju na isti način na koji se Bejbi Bumeri razlikuju od genracije koja je živela u doba Velike krize i Drugog svetskog rata. Njima verovatno treba da se upravlja drugačije od starijih zaposlenih, a šefovi mogu da ignorišu ovu čiinjenicu ili da je prigrle, izbor je još uvek njihov.

20 godina je prošlo od kada je Google podneo zahtev za inkorporaciju, prvi korak u pretvaranju projekta iz Stanfordovog doma u danas jednu od najvrednijih kompanija na svetu. Leri Pejdž i Sergej Brin, osnivači Google-a su danas jedni od najbogatijih ljudi u svetu, ali na početku nisu očekivali da Google postane gigantska kompanija.

Pejdž i Brin se nisu združili kada su se upoznali

Pejdž je 1995. godine došao da poseti Stanford preko ture na kampusu. Bio je prosperitetan student na doktorskom programu kada je upoznao Brina, koji je tada bio volonter na prvoj godini studija. U početku se nisu slagali o skoro ničemu, ali su kasnije sklopili prijateljstvo. „Sergej je veoma socijalan, voli da upoznaje nove ljude. Smatrao sam ga veoma neprijatnim jer je imao izražena misljenja o određenim stvarima, a smatram da sam ih i ja imao“, rekao je Pejdž.

Google je počeo kao projekat za doktorsku diplomu

„Uopšte nismo počeli sa namerom da napravimo pretraživač“, rekao je Pejdž u svom intervju za Academy of Achivements. „1995.godine sam počeo da sakupljam linkove na internetu, jer smo moj supervizor i ja smatrali da bi to bila dobra stvar. Nismo tačno znali šta planiramo da uradimo sa tim podacima, ali je delovalo da niko zapravo nije obraćao pažnju na linkove na internetu – koja strana je linkovana sa kojom“. Pejdž, sin profesora računarstva, je razumeo da linkovi na internetu mogu da se citiraju u akademskom svetu, dokazujući relevantnost i stručnost.

Brin i Pejdž su kombinovali svoje znanje matematike i računarstva i napravili algoritam koji je uzimao u obzir broj linkova i njihov značaj. Završni algoritam PageRank, nazvan po Pejdžu, je bio efikasniji nego alatke koje su se u to vreme koristile, kao što su AltaVista i Excite. Page je bio nepokolebljiv u svojim doktorskim tezama o mrežama i njegovo istraživanje je privuklo Brinovu pažnju, pa su se udružili. Prvu verziju Google-a su objavili na Stanford sajtu avgusta 1996. godine.

Prva Google-ova iteracija je bila nazvana „BlackRub“

Brin i Pejdž su 1995, pokrenuli projekat „BlackRub“, pretraživač koji je proizišao iz Page-ove radoznalosti za povratnim linkovima ili tome kako se linkuju jedna i druga web stranica. 1997. godine su svoj pretraživač preimenovali u Google, „igra matematičkim terminima, za broj 1 praćen sa 100 nula“, sa misijom da organizuju svetske informacije.

Pejdž i Brin su molili profesore za novac

Kada su došli do ideje za nov i unapređen pretraživač, nisu imali novca za kompjutere koji su im bili potrebni. Profesor Hektor Garsija – Molina, u to vreme Pejdžov savetnik, bio je njihov glavni izvor novca.

Profesor im je pomogao da dođu do sume od 10.000 dolara od strane školske Digitalne biblioteke i to im je pomoglo da dođu do neophodnih delova da izgrade data server. Ostali profesori su im pozajmili male iznose novca, pa su se studenti sami snalazili. Kada su obezbedili novčana sredstva i izgradili svoj data server, pokrenuli su svoj pretraživač kao google.standord.edu.

Investiranje se isplatilo dvojici profesora

Google pretraživač je bio toliko snažan da je regularno prekidao Stanfordovu internte konekciju. Ti prekidi su im pomogli da shavate da su imali značajnu invenciju u svojim rukama. Page je 1997. godine otišao u Silicijumsku dolinu da proveri da li je neko voljan da licencira Google za 1 milion dolara, ali su dobili ponudu za samo pola od toga.

Pejdž i Brin su zatim rešili da pauziraju na Stanfordu i da se posvete Google-u, a savet su potražili od profesora koji im nije predavao, ali im je bio jedan od uzora, David Cheriton. Cheriton je sad drugim studentom Stanforda, Andy Bechtolsheim-om osovao internet kompaniju Granite Systems. I Cheriton i Bechtolsheim su im napisali ček od po 100.000 dolara, što im je pomoglo da kasnije postanu mutimilijarderi.

Prvo sedište Google-a je bila garaža

Kao i Apple i Amazon, Pejdž i Brin su investirali svoj novac da otvore prvo sedište: garaža koja je pretvorena u kancelariju, u Menlo Parku u Kaliforniji. Prostor je bio deo kuće Susan Wajcicki, koja je kasnije postala Google senior VP i danas je CEO YouTube-a. Brin je oženio Susaninu sestru Anne, koja je osnovala 23andMe. Stara kancelarija je imala stare desktop računare, sto za stoni tenis i svetlo plavi pod. Google-ov prvi server je bio zatvoren Lego kockicama.

Burning Man je insiprisao Google-ovu prvu poruku

Prvi Google-ov „Doodle“ je na home page pretraživača postavljen 1998, nedelju dana pre inkorporacije. Pejdž i Brin su bili na Burning Man umetničkom i muzičkom festivalu i Doodle je prikazivao figuru u okviru loga koja je javljala da su „članovi tima na Burning Man Festivalu“.

Warren Buggett je inspirisao IPO pismo deoničarima

Brin i Page su napisali pismo deoničarima u avgustu 2004. godine. U „Vlasničkom upustvu“ za Google deoničare, oni su naglasili da su pismo napravili po ugledu na esej Vorena Bafeta i njegovo upustvo za deoničare Berkshire Hathaway-a.