Naše najnovije priče, uvidi i saveti

Ako ste prethodno uvideli da vaš proizvod/usluga ima svoje mesto i kupca na tržištu, vreme je da pokušate da definišete svoju strategiju započinjanja poslovanja kroz sačinjavanje biznis plana. U svrhu toga, pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja:

• Da li imate adekvatan prostor za započinjanje poslovanja? Kako ćete rešiti pitanje prostora?
• Odakle i koliko ćete raditi u početku? Nekoliko sati nedeljno kao dodatak postojećem poslu, puno radno vreme, 80 sati nedeljno?
• Koje su to oblasti u kojima niste stručni? Da li ćete u tu svrhu zaposliti radnike ili ćete angažovati spoljne agencije?
• Da li ćete tražiti partnera koji će sa vama učestvovati u razvoju poslovanja i kako želite da on doprinese (finansijska podrška, know-how, mašine...)?
• Kako ćete nagraditi svoje partnere, učešćem u vlasništvu, deljenjem profita, fiksnom nadoknadom..?
• Da li ćete neophodnu opremu kupiti ili ćete je uzeti na lizing?

Kako bismo vas naveli da u pravom smeru analizirate potrebne finansije, zamolićemo vas da razmislite i o sledećim pitanjima:

• Koji je iznos kapitala koji možete da investirate u početak poslovanja?
• Koji je iznos početnog kapitala neophodan za start poslovanja?
• Kako ćete pribaviti nedostajući kapital?
• Koja je vaša gruba procena mogućeg nivoa prodaje u prvoj godini?
• Kada mislite da će prihodi od prodaje početi da premašuju troškove poslovanja?

Pri odgovaranju na navedena pitanja izbegavajte optimistički scenario. Budite konzervativni, jer ako se i pesimistički scenario pokaže isplatljiv, vaša šansa za uspehom je neprocenjiva. Na primer, ako smatrate da prodaja u prvoj godini može dostići 50.000,00€, a da će u najgorem slučaju biti 15.000,00€, koristite 15.000,00€ u vašoj analizi pri izradi biznis plana.

Zašto je potrebno napisati biznis plan? Biznis plan je dokument u kome ćete definisati svoju poslovnu ideju i način (strategiju) njene realizacije. Neophodan je radi provere opravdanosti ulaska u određeni posao. Njegova osnovna svrha je pribavljanje nedostajućih finansijskih sredstava, ali će vam takođe pomoći da pre izlaska na tržište izoštrite svoju poslovnu ideju i smanjite mogućnost nastanka gubitaka. Izradom biznis plana, potencijalne greške se prave na papiru, a ne na realnom tržištu. Njime definišete stvarne mogućnosti u funkcionisanju svoga posla, unapred sagledavate stepen njegove prihvatljivosti od strane potencijalnih kupaca i potrebe za sredstvima.

Ako vas je ova uvodna priča o biznis planu iole uplašila, znajte da za to ne postoji razlog. Vi ste razradom svoje ideje zapravo već otpočeli rad na biznis planu. Ostaje vam samo da nastavite. Biznis plan će vam pokazati kuda treba da idete i kako tamo da stignete!

Šta moram da znam o biznis planu pre nego se prihvatim njegovog pisanja?

Osnovna stvar koju morate imati na umu pri pisanju biznis plana je njegova svrha i kome je on namenjen. Zašto vam ovo naglašavamo? Zato što je veliki broj mogućih korisnika vašeg biznis plana:

• Firma - na osnovu biznis plana sagledava viziju, strategiju poslovanja i postavlja ciljeve
• Banke i ostale finansijske organizacije - na osnovu vašeg biznis plana procenjuju koliko ste sposobni da započnete i vodite svoj posao
• Menadžment tim - radi praćenja realizacije, kontrole i razumevanja budućih akcija firme
• Zaposleni - da bi razumeli šta se od njih očekuje
• Strateški partneri - da bi procenili da li se vaše ideje poklapaju sa njihovom misijom i planovima

Dakle, biznis plan ima nekoliko istovremenih zadataka, da omogući kreditiranje, da omogući investitoru uvid u poslovanje firme, ali i da definiše sve faze poslovanja i ukaže na eventualne nedostatke. Budite sigurni da će potencijalni investitior, pre nego odluči da li da ulaže u vaš biznis, pročitati vaš biznis plan do najsitnijih detalja. Želeće da vidi stabilnost razvoja vaše firme u budućnosti i u to treba da ga ubedi vaš bizni plan. Poslovna banka, potencijalni kreditor, pre nego vam odobri kredit želeće da vidi na koji to način ona može povratiti uloženi novac. Stoga, vodite računa, plan treba da bude čitljiv i što jasnije i jednostavnije napisan.

Koliko treba da bude dugačak biznis plan?

Prosečan biznis plan ima između 15-20 strana, ali nemojte se time upravljati. Dužina biznis plana zavisi prvenstveno od prirode vašeg biznisa i veličine potrebe investicije. Što je biznis složeniji, konkurentsko okruženje jače, a investicija veća, potrebno je da i biznis plan bude detaljniji. Potrebno je puno reči da ubedite investitora da je prava stvar da uloži puno novca u vaš posao i da neće pritom pogrešiti. Ukoliko je reč o jednostavnijem biznisu, time će i biznis plan biti jednostavniji i kraći.

Šta to treba da sadrži dobar biznis plan?

Pre nego što vam predstavimo sveobuhvatan sadržaj biznis plana, dovoljno je reći da je minimum koji sadržajno mora pokriti sledeći:

• Detaljna definicija poslovne ideje uz objašnjenje njene prednosti u odnosu na konkurenciju;
• Šta je vaš proizvod/usluga;
• Kako ćete da ga proizvedete;
• Šta vam je potrebno da prodate proizvod tj. pružite uslugu;
• Kako ćete svoj proizvod/uslugu doneti do tržišta;
• Kako ćete predstaviti svoj proizvod/uslugu;
• Koliko je novca potrebno za pokretanje i vođenje posla na solidnoj finansijskoj osnovi;
• Kada će posao početi da stvara profit za investitora;
• Zašto ovaj posao ima šanse za uspeh;
• Lista osnovnih izazova sa kojima se suočava vaš posao u postizanju uspeha;
• Način generisanja prihoda kroz marketing, prodaju i promotivne aktivnosti.

Pre nego što se u potpunosti usredsredimo na izradu biznis plana, savetujemo vam da prethodno prikupite i organizujete svu potrebnu dokumentaciju, verifikujete tačnost informacija i sprovedete sve potrebne analize. Definišite kome je namenjen biznis plan, definišete oblasti u kojima vam je potrebna stručna pomoć jer je u biznis planu potrebno da svaki deo bude stručno obrađen i da su prezentovane informacije tačne i verodostojne, identifikujte menadžment tim, kompletirajte analizu tržišta i konkurencije i pripremite svu dokumentaciju koju planirate staviti u prilog biznis planu.

Od Walkmana do Game Boya, evo pregleda tehnologije koju ćemo pamtiti, a koja se pojavila tokom '80-tih godina prošlog veka:

1. Sonyjev Walkman

Malo je uređaja sa kojima ćemo odmah povezati osamdesete kao što je to bio Sonyjev prenosni muzički player Walkman. Na tržištima Sjedinjenih Država i Velike Britanije japansko malo čudo se pojavilo 1980. godine, a na područje bivše Jugoslavije počeo je pristizati sredinom te decenije. Walkman je bio i pitanje prestiža i uređaj koji nas je oslobodio vezanosti uz radio, televizor ili gramofon. Takođe je bio prethodnik MP3 playera, iPoda i drugih.

2. CD

Zajednički proizvod Sonyja i Philipsa je zapretio kako će na smetlište istorije poslati dotad nedodirljive vinilske gramofonske ploče i kasete sa trakama. Gramofonske ploče su uspele nekako da se održe (pa i malo vrate u modu), dok kasete danas klinci ne znaju ni da koriste. Na CD ne samo da ste mogli snimiti muziku, već i računarske igre, video zapise i datoteke dotad nezamislivog kapaciteta za tako kompaktan format.

3. Microsoft Windows

Danas najpopularniji operativni sistem za računare prvo izdanje - Windows 1.0 - izašao je u novembru 1985. godine. Osmišljen kako bi se takmičili sa Appleovim softverom, prvi Windows je bio bitno drugačiji od današnjeg po tome što je više bio nadogradnja operativnog sistema MS-DOS nego punokrvni grafički interfejs. Ipak, nudio je prepoznatljive aplikacije kao što su Paint, Control Panel i Notepad.

4. Apple Macintosh

Appleovi uređaji danas su sinonim za pametan dizajn i visoki kvalitet izrade. Međutim, tokom osamdesetih tu se reputaciju tek počeli da stvaraju. Prvi Appleov Macintosh u prodaju je krenuo u januaru 1984. godine. Osmislio ga je suosnivač te kompanije Steve Jobs i nazvao prema vrsti jabuka koju je njegov kolega Jef Raskin najviše volio. Pokazalo se da če taj računar postati prvi veliki korak Applea ka globalnom uspehu.

5. IBM 5150

Osamdesetih tržištem personalnih računara za kućnu upotrebu nisu dominirali ni Apple, niti Microsoft. Ta titula je pripadala IBM-u. Iako primitivan po današnjim standardima (64 KB RAM-a, 16-bitni procesor na 4,77 MHz) i sa cenom od oko dve hiljade američkih dolara, model IBM 5150 pomogao je u širenju računara van isključivo poslovne primene. Primer Velikog plavog kopirao je veliki broj proizvođača, nakon čega su računari srazmerno brzo postali sveprisutni.

6. VHS vs Betamax

Ljudi koji su osamdesetih gledali kućni video bili su podeljeni na dve velike, međusobno često zavađene grupe. Jedni su zagovarali format VHS, drugi Betamax. VHS je na kraju odneo pobedu zahvaljujući pametnijoj integraciji sa rastućim tržištem kamkordera. Ali, nije dugo vremena prošlo pre nego što su oba formata zamenili, najpre CD, a zatim i DVD.

7. Clapper

O pametnim kućama se danas puno priča kao o nečemu novom i zanimljivom. Međutim, koncept hiperpovezanih zgrada potiče upravo iz osamdesetih godina prošlog veka i uređaja poput Clappera. Ta elektronska sklopka omogućavala je upravljanje kućnom rasvetom zvukom, bez kontakta sa upravljačkim pločama i sklopkama.

8. Motorola DynaTAC 8000x

Mobilni telefoni su danas sveprisutni, ali tokom osamdesetih godina nisu bili. Među prvim popularnijim modelima, prepoznatljivim po tome što su oblikom podsećali na cigle, bio je Motorolin DynaTac 800x, u prodaju pušten 1983. godine. Bio je daleko teži (785 grama) i veći (visok 25 cm) od bilo čega što bismo ovih dana nazvali mobilnim telefonom. Ipak, mogli ste da ga koristite za telefoniranje kao i danas iPhone.

9. ZX Spectrum i Commodore 64

ZX Spectrum i Commodore 64 su mnogima među nama otvorili vrata ne samo prema programiranju već i računarskim igrama. Ujedno su i odgovorni za početak buma industrije računarskih igara. ZX Spectrum je nastao iz frustracije Clivea Sinclaira nakon što je izgubio posao sa BBC-jem. Omogućio je stvaranje i igranje igara na dotad nezamislivom nivou. Commodore 64 se, s druge strane, i dan-danas smatra najprodavanijim personalnim računarom svih vremena. Bio je neverovatno popularan i raširen na području bivše Jugoslavije.

10. Game Boy

Prvi Nintendov Game Boy, u prodaju je pušten 1989. godine, bio je senzacija donekle uporediva sa Walkmanom. Odjednom više nismo morali da sedimo za računarom kako bismo se igrali, već smo to mogli učiniti bilo gde i bilo kada, sve dok bi baterija potrajala. Kada su se za njega pojavila izdanja igara Tetris i Super Mario Land, Game Boy je bio spreman da postane brend.

Većina ljudi pri pokretanju sopstvenog posla sebi postavlja pitanje: "Šta bih ja mogao da radim što pre mene niko nije učinio?". Tražiti odgovor na ovo pitanje predstavlja uzaludan trud, jer ukoliko se uzme u obzir broj ljudi na planeti Zemlji, velika je verovatnoća da je sve što vi osmislite već negde realizovano.

Ideje su svuda oko nas, mogu se izroditi iz različitih situacija, iz razgovora sa prijateljima, iz posmatranja i analize okruženja, iz rada na hobiju, iz frustracije itd. Budite sigurni da ste VI INSPIRACIJA. U vašim afinitetima leže vaše stručnosti, talenti koji se najefikasnije mogu preneti u poslovne ideje. Za početak, stavite svoje ideje na papir, bez razmišljanja o njihovoj stvarnoj tj. praktičnoj vrednosti. Razmislite kako nešto možete uraditi bolje, kako nešto možete uraditi drugačije od konkurencije. Nemojte se suzdržavati ili ograničavati, PUSTITE MAŠTI NA VOLJU!

Računovođa ima ideju kako da napravi softver koji brže i pouzdanije vrši knjiženje, vaspitačica ima ideju o novoj metodi rada sa decom, radnik na mašini ima ideju kako unaprediti mašinu ili proizvodni proces itd. Ali, koliko njihove ideje vrede u tom trenutku? Apsolutno ništa! Potvrda u praksi čini ideju vrednom!

Nemojte odbacivati svoje ideje, eliminišite ono čuveno "ali";, dopustite da se vaše ideje, nezavisno od izvora iz kog su potekle i od vaše prve reakcije, zadrže u vašim mislima i razviju putem analize osetljivosti.

Verujte u svoje ideje!

Kako da znam da li moja poslovna ideja ima potencijal?

Za većinu potencijalnih preduzetnika generisanje ideja predstavlja lakši deo posla. Teži, mukotrpniji deo posla predstavljaju istraživanja i analize svih relevantnih faktora koji se moraju uzeti u obzir pri proceni vrednosti ideje.

Ljudi ponekad mogu biti toliko strastveni u vezi sa svojom idejom da žele da je realizuju što pre, bez njenog prethodnog detaljnog istraživanja i objektivne analize. Najčešće se takvi poduhvati završavaju propalim biznisom i velikom svotom izgubljenog novca.

Zato, verujte u svoje ideje, ali odluku donesite glavom, a ne srcem!

Analizirajte vaš proizvod

Veoma je važno da prvo dobro razumete šta je vaš budući proizvod/usluga. Razmišljajte o tome u smislu praktičnosti, karakteristika i koristi koje donosi kupcu. Razgovarajte sa svojim potencijalnim mušterijama, otkrite šta misle o koristima koje vi nudite u odnosu na koristi koje nude proizvodi konkurencije. Ovo je prva faza u razradi vaše ideje kada treba da razumete šta ćete sutra prodavati, da biste kasnije utvrdili da li to nekome treba i zašto.

Na primer, vaša ideja je da otvorite školu stranih jezika. To je ono čime se bavite. Postavlja se pitanje šta prodajete: lično zadovoljstvo i satisfakciju polaznika, užitak, nadu da će vaš polaznik sa sledećeg putovanja doći srećniji, jer je mogao dobro da se sporazume sa strancima, ili osećaj prestiža zato što u vašoj školi rade strani predavači po najnovijoj metodologiji i sl.

Tržište za vaš proizvod

Istražite tržište na kojem bi vaš proizvod ili usluga bili prisutni. Kada ste razumeli šta prodajete i šta su vaši proizvodi i usluge u prvoj fazi, u sledećoj treba ustanoviti da li za takvom vrstom proizvoda/usluge ima potražnje, da li postoji tržište.

Na osnovu informacija sa tržišta treba da odlučite da li da nastavite sa razvojem ideje, da li da je modifikujete na osnovu novih saznanja ili da je u potpunosti odbacite i započnete rad na drugoj ideji. Vaš cilj je da saznate što više o tržištu na kojem ćete nastupati, o vašem potencijalnom kupcu. Da biste došli do potrebnih informacija kreirajte listu pitanja na koja želite da dobijete odgovore: na primer, ko čini vaše tržište, tj. ko kupuje proizvode kao što je vaš (da li su to preduzeća, domaćice, građevinske firme, kafići, itd.); procenite veličinu ukupnog tržišta na kojem planirate da nastupite da vidite da li tu ima dovoljno prostora, a samim tim i posla; u kojem pravcu se razvija vaše tržište (npr. smanjuje se, povećava, u fazi je otvaranja, itd.)...

Ciljni kupci

ada ste bolje upoznali tržište vreme je da definišete profil vešeg ciljnog kupca. Zašto? Jako je važno da znate tačno po svim parametrima da opišete kome je namenjen vaš proizvod. Sa tim saznanjem oblikovaćete proizvod na način kakvim, po kojoj ceni, gde i kada ga vaš kupac želi. Proizvod koji nema svog ciljnog kupca i namenjen je svima, nema kupca. Mogući parametri za fizička lica su: starost, porodični status, lokacija, obrazovanje, prihodi, društveni status i zanimanja i sl., a za pravna lica: privredna grana, veličina, lokacija, kvalitet, tehnologija, način plaćanja i sl.

Vaša konkurencija

Pretpostavljamo da ste tokom istraživanja tržišta delimično identifikovali vašu konkurenciju. Sada je vreme da detaljnoanalizirate svoju konkurenciju. Vaš cilj je da imate uvid u to šta nudi vaša konkurencija, kako biste vi mogli da ponudite kvalitetnije ili jeftinije. Vaš cilj je da na njihovim slabostima izgradite svoje snage. Možda je njihova usluga loša, možda njihov proizvod ima mana. Nađite aspekt koji vi možete da uradite bolje, pametnije, jeftinije. To će biti ključ prodaje vašeg proizvoda, nešto što će vas odvojiti od ostatka konkurencije.

Preporučujemo vam da postanete mušterija konkurencije ili da se pretvarate da ste zainteresovani za njihove proizvode i usluge, kako biste dobili potrebne informacije.

Analizom vašeg proizvoda/usluge, tržišta, ciljnog kupca i konkurencije došli ste do prelomne tačke gde su moguće tri opcije:

• Uvideli ste da imate ideju koja ima svoje mesto na tržištu
• Uvideli ste da vaša ideja zahteva dodatne korekcije kako bi našla svoje mesto na tržištu
• Odustali ste od ideje i radićete na novoj ideji

Ako ste uvideli da vaš proizvod/usluga ima svoje mesto i kupca na tržištu, idemo dalje. U sledećem delu ćete naučiti da razvijete strategiju započinjanja poslovanja.

Superbrza peta generacija mobilnih mreža - 10 do 20 puta brža od današnjih - u nekim državama bi se mogla pojaviti već tokom naredne godine. Šta će nam sve doneti, šta možemo očekivati? Pogledajmo!

Šta je tačno 5G?

5G je skraćeni naziv za petu generaciju mobilnih mreža koja bi trebalo da donese značajno brži download i upload podataka putem mobilnog interneta, bolju pokrivenost i stabilniju povezanost. Zasniva se na efikasnijem korišćenju radijskog spektra, što bi trebalo da omogući povezivanje daleko većeg broja uređaja na internet nego što je sada slučaj.

Šta će nam 5G omogućiti?

Pa, sve što sad možemo raditi s pametnim telefonima na mrežama 5G moći ćemo raditi brže i bolje. Omogućiće, primera radi, glatko korišćenje virtualne stvarnosti na mobilnim uređajima, gedžeta poput pametnih naočara, prenos video sadržaja većeg kvaliteta, povezivanje ogromnog broja uređaja (Internet of Things).

Tehnologija će takođe podržati ogroman broj bespilotnih letelica u akcijama potrage i spašavanja, procene požara i praćenje saobraćaja. Ova tehnologija će biti ključna za uspostavljanje i održavanje komunikacije autonomnih vozila međusobno, praćenje mapa i podataka o saobraćaju u stvarnom vremenu.

Gejmeri na mobilnom telefonu doći će na svoje jer će latencija (vreme proteklo između pritiska na taster i reakcije na ekranu) biti puno manja.

A i ko zna šta ćemo sve još smisliti kad nam nove mogućnosti postanu dostupne.

Razlikuje li se 5G značajno od 4G mreža?

Da. 5G je naredna generacija komunikacionih mreža. Verovatno na početku nećemo primetiti razliku u brzini jer će mobilni operateri na startu 5G koristiti za povećanje kapaciteta postojećih mreža 4G LTE kako bi osigurali dostupnost usluga korisnicima. Transformisaće živote ljudi i poslovanja, tako da će se akcenat isključivo na povezivanju ljudi, proširiti i na povezivanje miliona uređaja.

Koliko će biti brz 5G?

Trenutno najbrže 4G mreže nude u proseku prenos podataka brzinom od 45 megabita po sekundi. Još uvek se nastoji da se postigne prenos od jednog gigabita po sekundi (jedan gigabit je ekvivalent 1024 megabita).

Proizvođač čipova Qualcomm - koji je nedavno predstavio opremu ključnu za mobilne uređaje koji će podržavati mreže 5G - procenjuju kako bi mreže pete generacije mogle ponuditi 10 do 20 puta brže preuzimanje i upload podataka u stvarnim uslovima. Tako bismo, na primer, mogli da preuzmemo film u visokoj rezoluciji za samo nekoliko minuta.

To važi za 5G mreže koje će funkcionisati uz postojeće mreže 4G LTE. Samostalne 5G mreže mogle bi lako da ostvare prenose podataka brže od gigabita po sekundi. Ali, na njih ćemo morati da pričekamo još koju godinu.

Zašto nam treba 5G?

Pametni telefoni su postali standard, a mi svake godine trošimo sve više podataka. Ta potrošnja će rasti ne samo zbog sve veće popularnosti streaminga videa i muzike već i zbog povezivanja velikog broja raznih uređaja na internet, bespilotnih letelica i autonomnih vozila.

Radijski spektar koji trenutno koristimo postaje zagušen, zbog čega pati kvalitet usluge. 5G je efikasnija tehnologija koja se daleko bolje nosi sa hiljadama uređaja aktivnih istovremeno, od smartfona do senzora, video kamera i pametne ulične rasvete.

Kada možemo očekivati 5G?

Većina država verovatno neće ponuditi usluge zasnovane na 5G mrežama pre 2020. godine. Ali, u katarskom Ooredoou tvrde kako već nude komercijalnu uslugu te vrste, dok se u Južnoj Koreji tri najveća telekom operatora spremaju da to učine u isto vreme tokom naredne godine. U Kini takođe žure kako bi pokrenuli 5G tokom 2019.

U međuvremenu regulatorne agencije širom sveta na aukcijama prodaju delove radijskog spektra telekomima, koji s proizvođačima mobilnih uređaja testiraju nove usluge.