Štetne stvari koje često radimo svojim pametnim telefonima
Postoje stvari koje svi radimo svojim mobilnim uređajima, ali su ustvari veoma štetne.
Malo vode neće škoditi
Čuvajte svoje uređaje od vode. Ako se ipak dogodi da upadnu u vodu, najpre izvadite bateriju jer je ona najosetljivija, potom SIM i memorijske kartice. Isto upozorenje važi i za područja i prostorije sa visokim procentom vlage u vazduhu, kao što su saune, jer uređaj može da povuče vlagu čak i ako je vodootporan.
Gde ostavljamo telefon
U korpi bicikla ili nekom drugom mestu gde je stalno podložan pomeranju i udarcima, nije dobro ostavljati mobilni telefon. Svi ti mali udarci štete vašem uređaju, a stanje postaje gore s vremenom i što više udaraca pretrpi. Stavite ga u džep ili torbu, čak i za vreme vožnje u automobilu.
Pražnjenje pre punjenja
To pravilo je važilo za starije baterije, ali onima u novijim uređajima to neće škoditi. Istina je da baterije imaju određen vek trajanja koji se meri količinom punjenja, ali samo u procentima. Idealno bi bilo bateriju držati na 20 do 80 posto napunjenosti, dakle, ne dopustiti da se isprazni ili napuni do kraja.
Isto tako, ako mobilni ostane duže na punjaču, to neće direktno naškoditi bateriji jer se ona ne može "prepuniti".
Jeftini punjači
Neki vlasnici smartfona kupuju jeftine univerzalne punjače ili baterije iz raznih razloga, ali time čine štetu svom mobilnom telefonu. Takvi proizvodi često nisu bezbedni, vek trajanja im je kraći i mogu da prouzrokuju neželjene posledice kao što su opekotine, eksplozije ili požari. Budite oprezni i radije kupujte originalne uređaje. Koštaju više, ali se isplati.
Zaštitna maska tokom punjenja
Maska može da zadržava toplotu, pa se uređaj i baterija mogu pregrejati, što dovodi do neželjenih, pa čak i opasnih posledica. Na tržištu je mnogo maski i ako proizvođač nije odobrio onu koju koristite, uvek je skinite sa mobilnog telefona prilikom punjenja.
Sunce i vrućina
Visoke temperature su najgora stvar za litijum-ionske baterije kakve koriste pametni telefoni, a sunčeva svetlost nije dobra za ekran. Ako je mobilni duže izložen svetlosti, boje i kontrast ekrana mogu da izblede. Najbolje bi bilo da mobilni uvek čuvate dalje od izvora jakog svetla i toplote, po mogućnosti na sobnoj temperaturi.
Isto je i sa hladnoćom. Na hladnijem vremenu bateriji treba više energije za rad, pa čuvajte mobilne telefone u unutrašnjim džepovima jakni ili u zaštitnim maskama.
Pogrešne pozadine
Svetle pozadine, čak i statične fotografije, zahtevaju više energije za napajanje. Kako je upravo početni ekran mesto na koje najčešće bacimo pogled, on troši mnogo. Zato zamenite svoju pozadinu nekom tamnijom i jedno punjenje baterije će trajati duže.
Isto je i sa osvetljenošću ekrana. Kad god ste u mogućnosti, smanjite je na minimum.
Ne čistimo telefon
Poznato je da mobilni telefoni ponekad sadrže više bakterija nego WC šolja. Ekran nemojte čistiti sredstvom za čišćenje stakla. Umesto toga, koristite mekanu krpicu koja ne ostavlja svoje niti na ekranu.
Uspešna prezentacija: pronađite svoj tok
Spremite se da se prebacite na levu stranu mozga i postavite klastere u jedan sled, kako biste razvili jedan logičan tok. Vreme je za odluku koji rimski stub ide prvi, koji ide u sredinu, a koji ide poslednji. Drugim rečima, treba vam jasan pravac koji povezuje sve vaše rimske stubove, što je nacrt za određivanje najboljeg redosleda elemenata vaše prezentacije. Potreban vam je tok - (redosled, organizacija prezentacije).
Najbolji način za isticanje presudne važnosti toka za vašu publiku jeste da se počne s jednostavnim primerom pisanog teksta. Poseban aspekt pisanog teksta je u tome da čitalac ima slučajan pristup sadržaju teksta. Ako čitalac, dok lista knjigu, izveštaj ili časopis, naiđe na reč ili belešku koja mu nije jasna, ali mu izgleda poznato, on jednostavno može da stavi prst na tu stranicu, a zatim da lista nazad kroz prethodne stranice kako bi našao izvornu definiciju ili belešku. Čitalac može nezavisno ploviti kroz ideje pisca. Publika vaše prezentacije nema tu mogućnost. Ona ima samo linearni pristup vašem sadržaju, jedan po jedan slajd. To je kao kad gledate šumu u nivou stabala – stablo po stablo.
Možete odlično predstaviti jedno stablo. Vaša publika s razlogom može biti impresionirana, zaključujući: „To je zaista izvrsno stablo, dubokih korena, debele kore, bogatog lišća!” Ali, ako, kad prelazite na sledeće stablo, jasno ne kažete kakve veze ono ima s prvim, vaša publika će biti prisiljena da sama nagađa koji bi to odnos mogao da bude. Prvo stablo im više nije dostupno, što ih prisiljava da se prisete i sami izvuku potrebnu vezu.
Tada vaša publika ima tri izbora:
- može postati žrtva MEGO sindroma;
- može vas prekinuti i tražiti objašnjenje;
- može početi da razmišlja, nastojeći da pronađe izgubljenu nit i zbog toga prestati da sluša.
Nijedna od ovih opcija nije prihvatljiva. Nemojte terati slušaoce da razmišljaju!
Zato je vaš posao da postanete navigator svoje publike, da joj objasnite odnos između svih delova vaše priče. Pomozite joj da vas prati s lakoćom, pa je tako podignite s nivoa stabala i pružite joj pogled na celu šumu.
Da biste ovo postigli, potreban vam je nacrt, plan, formula. Kao kuvar koji sledi recept, kako bi prave sastojke upotrebio na pravi način, treba sve rimske stubove da obuhvatite pod jednim krovom. Postoje proverene tehnike za organizaciju ideja logičnim redosledom kako biste napravili razumljivu i uverljivu prezentaciju. Takve tehnike ja nazivam Struktura (organizacija) toka i postoji 16 različitih opcija za razne vrste prezentacija.
16 vrsta organizacija prezentacije:
- modularna: niz sličnih delova, celina ili sastavnica, u kojem je redosled pojedinih celina izmenljiv;
- hronološka: vremenski uređuje ideje klastera, prikazujući slučajeve redosledom kojim su se oni dogodili ili se mogu dogoditi;
- fizička: uređuje klastere ideja po njihovim fizičkim ili geografskim lokacijama;
- prostorna: uređuje ideje konceptualno, prema fizičkoj metafori ili analogiji, pružajući prostorni pregled vaše teme;
- problem/rešenje: uređuje prezentaciju po pitanju problema i rešenja koje vaša firma nudi;
- posledice/delovanje: uređuje prezentaciju po pitanju jedne ili više posledica i delovanja koje im vi predlažete kao rešenje;
- prilika/uticaj: uređuje prezentaciju po pitanju poslovne prilike i uticaja koji ćete vi ili vaša firma primeniti da se ta prilika iskoristi;
- forma/funkcija: uređuje prezentaciju po pitanju centralnog poslovnog koncepta, metoda ili tehnologije s više primena ili funkcija koje proističu iz tog koncepta;
- prednost/korist: uređuje prezentaciju po pitanju serije prednosti i osobina vaših proizvoda ili usluga i konkretnih koristi koje one pružaju;
- ogledni primer: priča koja govori kako ste vi ili vaše preduzeće rešili određeni problem ili kako ste udovoljili potrebama određenog klijenta, pa primerom obuhvatili sve aspekte vašeg poslovanja i njegove okoline;
- argumenti/obmane: iznosi argumente protiv sopstvenog slučaja, zatim ih opovrgava, ističući pogrešno postavljene teze (ili pogrešna uverenja) na kojima su zasnovani;
- poređenja/razlike: uređuje prezentaciju oko niza poređenja koja ilustruju razlike između vaše firme i drugih firmi;
- matrica: služi se formulom dva puta dva, ili većim dijagramom; uređuje složen skup ideja u formu koja se lako pamti, shvata i sledi;
- paralelni putevi: dublje prodire u niz srodnih ideja s identičnom garniturom podskupova za svaku ideju;
- retorička pitanja: pita, a zatim odgovara na pitanja koja bi mogla biti prva na umu kod vaše publike;
- numerička: nabraja niz labavo povezanih ideja, činjenica ili argumenata.
Ove strukturne tokove možete upotrebiti prilikom grupisanja klastera u logičnu celinu, što će vašoj publici olakšati praćenje, a vama pripremu prezentacije. Da biste to postigli, pogledajmo malo pobliže svih 16 organizacionih struktura, s kratkim primerima svake od njih. Velike su šanse da vam jedna ili više ovih organizacionih struktura može pomoći u pripremanju praktično svih vrsta prezentacija.
Da li je ovo največi promašaj u istoriji? A tiče se Epla
Ugledni BusinessWeek prognozirao je totalni kolaps danas najvrednije kompanije u svetu. Epl je nedavno postao prva američka kompanija u javnoj ponudi čija je vrednost dotigla bilion dolara. Skočila je i vrednost akcija posle objave rezultata.
Iako mnogi smatraju da Eplu hitno treba novi proizvod kojim će održati rast prodaje i profita, kompanija je rekordni rast ostvarila solidnim prodajnim rezultatima modela ijfon 8 i X - posebno u Kini i Japanu - ali i rastu prihoda App Storea.
Davno međutim, 1996. godine, Epl je bio na ivici kraha. Blumbergov BusinessWeek objavio je međunarodno izdanje s naslovom "Pad američke ikone". 
Epl je tada bio bio na kolenima, a tadašnji novi šef trebalo je da ga spasi. Najavio je da će kompaniju da podeli na sedam odeljenja i da će svako od njih odgovarati za svoj profit i gubitke.
Prvi kvartal te 1996. godine doneo je gubitke od 740 miliona dolara ali već naredno tromesečje je bilo bolje. Epl je objavio da je izgubio „samo“ 33 miliona dolara i iznenadio analitičare. Treće tromesečje je zaradio skoro 30 miliona, ali kraj godine ništa nije bio bolnji, i opet su imali veliki minus.
Tada je objavljeno da će Epl preuzeti NeXT, kompaniju koju je Stiv Džobs osnovao posle odlaska iz Epla. Ubrzo je je Džobs preuzeo fotelju u kompaniju, a programi NeXT su postali osnova budućeg opreretivnog sistema Epla. Nedugo zatim, Epl je počeo polako da pravi rast, koji je ojačao posle ulaska na tržište mobilnih telefona.
Pokrenuli firmu iz stana, a sada su je prodali za 165 miliona evra
Srpsko-američka firma Frame koju su pre šest godina pokrenuli trojica Nišlija, prodata je za čak 165 miliona dolara američkoj softverskoj cloud kompaniji Nutanix. To je i najveća javno poznata akvizicija za jedan startap iz Srbije. Kupac, firma Nutanix je softverska cloud computing kompanija osnovana 2009. godine čija vrednost iznosi vrtoglavih devet milijardi dolara.
Koliko je prodaja firme koja postoji samo šest godina za čak 165 miliona evra veliki uspeh pokazuje poređenje sa investicijama ove veličine u našoj zemlji. Naime, početkom 2016. Delta siti u Beogradu je prodat za 127,7 miliona evra.
Čak ni pojedine banke prodate u Srbiji, nisu vredele koliko ovaj biznis. A da ne poredimo ovu investiciju sa prodajom velelepnih zgrada u centru Beograda jer su postignute kupoprodajne cene manje za čak 20 puta od vrednosti firme Frame. Tako je vlasnik Industrije mesa "Matijević" Petar Matijević krajem 2016. kupio poslovnu zgradu "Jugoeksporta" na Trgu Republike, u centru Beograda, za 7,3 miliona evra, a nakon ulaganja još oko četiri miliona evra taj objekat će postati hotel.
Za nekoliko meseci do globalnog tržišta
A priču o kompaniji Frame pokrenuli su trojica Nišlija krajem 2012. godine. Tada još neka vrsta servisa, prvi put je predstavljen javnosti polovinom 2013. Tada još uvek startap po imenom "Mainframe2" početkom 2015. je rebrendiran u Frame (Fra.me). Vlasnici su tada najavili novu fazu rada kompanije, širenje korisničkog kruga na same "consumere", ali i nova zapošljavanja u Srbiji.
Jedan od pokretača kompanije Nikola Božinović tada je rekao da tim nekoliko meseci radio na spremanju proizvoda za širu korisničku bazu. Više od 100.000 ljudi pokrenulo je svoje aplikacije putem ovog cloud servisa, a među klijentima su se uskoro našle i poznate Fortune 30 kompanije. Poenta cele priče je u tome da krajnji korisnici korišćenjem ovog revolucionarnog rešenja mogu da centralizuju svoje aplikacije i koriste ih na bilo kom računaru, direktno iz browser-a.
Kada se ono što radi Frame prevede na običan jezik, ono čime se bavi ova firma postaje jasnije. Naime, bilo koji računar može pokrenuti neke od najzahtevenijih programa kao što su Photoshop i AutoCad, a sve što je potrebno za to je samo stabilna internet veza.
Privukli pažnju i Microsofta
U junu 2015. Frame nastavlja da se razvija. Postali su glavna vest jer su podigli “Series A” rundu investicije u visini od 10 miliona dolara. To je bila najveća pojedinačna investicija u jedan domaći startap, a samo mesec dana kasnije servis je lansiran globalno, sa data centrima u Kaliforniji, Severnoj Virdžiniji, Irskoj, Nemačkoj, Japanu, Australiji i Brazilu. Sve ovo znači da su brzine prenosa podataka ispod 50 milisekundi, pružajući korisnicima još fluidnije iskustvo prilikom rada na zahtevnim programima kao što su Photoshop ili Autocad.
U maju 2017. Frame je osigurao novih 16 miliona dolara finansiranja, dok se među investitorima nalazi i Microsoft Ventures – investicioni ogranak jedne od najvećih tehnoloških kompanija današnjice. Sredstva su uložena u zapošljavanje softverskih inženjera, kao i proširenje prodaje i marketinga u Evropi i Aziji.
Već u avgustu iste godine, Frame je objavio novo partnerstvo sa kompanijom VMware koje će doprineti lakšem pokretanju Windows aplikacija iz cloud prostora za korisnike nove Workspace One App Express digitalne platforme. Nakon godinu dana, stigla je vest da se Frame prodaje za čak 165 miliona evra.