NAPOLEON I GEBELS MAJSTORI PROPAGANDE | Miloš Kramaršič | iLearn.rs

NAPOLEON I GEBELS MAJSTORI PROPAGANDE

Autori: Miloš Kramaršič
ISBN: 978-86-909527-9-3
Izdavač: Društvo za unapređenje marketinga
Godina: 2012.
Opšte informacije: Meki povez, 104 str., 14,5 cm x 20,5 cm
Jezik: Srpski jezik
Dostupnost: Da

500,00 RSD
400,00 RSD
Količina:
1
  • Opis
  • Komentari (0)

Opis

I oni koji su se borili protiv nacističke države i oni koji su je priznali smatrali su Gebelsa majstorom svog posla tokom njegovog skoro dvanaestogodišnjeg obavljanja funkcije nemačkog ministra propagande. Ovaj tekst, zasnovan na objavljenom i neobjavljenom delu Gebelsovog dnevnika, sumira najvažnije principe propagande koje je sledio.

Autor Leonard Dub je tokom Drugog svetskog rata bio politički koordinator Prekomorskog odeljenja Kancelarije za ratno informisanje, a potom profesor psihologije na univerzitetu Jejl, SAD.

Među nacističkim dokumentima koje su spasile američke vlasti u Berlinu 1945. godine bilo je 6.800 stranica rukopisa koje je najverovatnije diktirao ministar propagande Gebels kao dnevnik koji pokriva, s mnogo praznina, period od 21. januara 1942. do 9. decembra 1943. godine. Materijal je kucan s trostrukim razmakom između redova, velikim nemačkim gotskim pismom, sa širokim marginama na papiru označenom vodenim žigom, tako da svaka stranica sadrži manje od 100 reči. Oko 30 procenata tog rukopisa – najinteresantnije i uglavnom najvažnije delove – precizno i idiomski je preveo Luis P. Lohner. Analiza u ovom tekstu zasnovana je na brižljivom izboru celokupnog dokumenta koji se sada nalazi u institutu Huver i Biblioteci o ratu, miru i revoluciji na univerzitetu Stenford.

Tekst je bez sumnje diktirao Gebels, ali ne mora se smatrati ličnom ili u potpunosti istinitom pričom iz njegovog života, privatnog i propagandističkog. Bio je previše lukav da bi sekretarici toliko otvorio svoju dušu. Sve što je rekao sigurno je bilo motivisano onim što bi čitaoci eventualno mogli da pomisle kada pročitaju njegove reči; ili – kao što je Špajer ukazao – dokument verovatno predstavlja delove autentičnog dnevnika koje je sam izabrao ili je to učinio neko drugi s određenim ciljem. Deo pod nazivom „Juče – vojna situacija”, s kojim je svakog dana počinjao pisanje dnevnika i koji je Lohner pametno potpuno izostavio, sigurno nije napisao Gebels: tekst je objektivniji; često su događaji tu pomenuti bili ponovljeni i komentarisani u drugom delu istog dana; a ponekad se ispod naslova pojavljivala prazna stranica sa napomenom „Ubaciti kasnije”. U rukopisu koji imamo postoji nekoliko ličnih detalja. Čini se da je Gebels želeo da pokaže odanost Hitleru, da istakne nesposobnost nemačkog vojnog rukovodstva, da pohvali sopstvena dostignuća, svoju posvećenost nacističkoj ideji i pokaže da ga uvažavaju, kao i da „proturi” svoju kritiku nacističkih rivala Geringa i Rozenberga.

Priroda dokumenta bila bi problem ako bi se ispitivala Gebelsova ličnost ili istorija nacizma, ali to ovde nije tema. Pažnja je usredsređena samo na principe koji su osnov za propagandne planove i odluke opisane u rukopisu. Provere sugerišu, ali ne dokazuju, da reči dnevnika stvarno odgovaraju aktivnostima Gebelsove propagandne mašine. Pogledajmo jedan tipičan primer. Zaglavlje u dnevniku za 11. novembar 1943. godine sadrži ovo zapažanje: „Nema više priče u engleskoj štampi o mogućnosti moralnog kolapsa Rajha. Naprotiv, pripisana nam je mnogo veća vojna snaga nego što je u ovom trenutku imamo...” Istog dana Berliner ilustrirte nahtausgabe donosi članak koji je tvrdio da „oduševljene iluzije” Britanaca o nemačkom kolapsu „verovatno su se pretvorile u duboki pesimizam. Najveće neprijateljske nade su srušene.” Dva dana kasnije naslov glavnog teksta u Folkišer beobahter bio je „Rat nerava počinje”. Trinaestog novembra u dnevniku piše da su Englezi „mislili da će se baš tog dana (11. novembra) dogoditi moralni slom u Rajhu koji će oni sada pogurati u nepredvidivu budućnost.” Dan kasnije nacistički zvaničnik govorio je na domaćem radiju: „Ključni datum koji je izabrao neprijatelj sada je prošao, naš narod je odbio taj opšti napad...”

Sve to je sažeto, u najkraćem taj rukopis više ili manje odslikava Gebelsovu propagandnu strategiju i taktike, to je pogodan vodič za njegove glomazne propagandne materijale. Uvek je veličao važnost svog rada, nikada se nije dvoumio da ukaže na sopstveni značaj.

Analiza koja sledi, to morate stalno imati na umu, zasnovana je na veoma ograničenom periodu Gebelsove službe, periodu u kome je čitava Nemačka osećala vojne i političke poraze kao što su zimska kampanja u Rusiji, povlačenje iz Severne Afrike i kapitulacija Italije. S vremena na vreme, ipak, bilo je privremenih vojnih uspeha i pobeda Japana u Aziji. Tu leže objašnjenja za Gebelsovo pobedničko ponašanje. Pisac je proverio primarne i sekundarne izvore iz 1925. godine, tokom 1941. i posle 1943. i otuda lično verovanje da principi nisu opisani samo u dnevniku.

U ovoj analizi principi su izvedeni – doduše neminovno subjektivno – iz dnevnika kada najmanje 6 mesta u tekstu ukazuju da bi Gebels verovao, svesno ili nesvesno, u to uopštavanje pre nego što je diktirao tekst, ili dok je to činio. Da bi se uštedeo prostor ispod svakog principa dato je samo nekoliko ilustracija. Kad god je bilo moguće neka ilustracija je izabrana iz dela koji je objavljivao Lohner, čitaocu je to dostupnije nego rukopis u Stenfordu. Ista procedura je primenjena i kada je reč o činjenicama iz teksta. Iza citirane fraze ili rečenice naveden je broj stranice na kojoj se nalazi, bilo da je reč o Lohnerovoj knjizi (u tom slučaju jednostavno je dat broj u zagradi), ili o Stenfordovom rukopisu (u tom slučaju broju prethodi slovo M i predstavlja oznaku stranice u biblioteci). Zaključna rečenica svakog paragrafa, manje više, sadrži deo koji se smatra najboljim ili tipičnim za čitav paragraf, opet po mogućnosti iz Lohnerove knjige. Pisac će rado odgovoriti na zahtev za dodatna objašnjenja.

Principi su značajni da bi se zaokružilo ono što je Gebels napisao ili izostavio da napiše. To bi moglo da bude smatrano njegovim intelektualnim nasleđem. Da li je nasleđe realno sagledano to je metodološko pitanje. Da li je ispravno to je stvar psihologije. Da li i kada njegovi delovi treba da budu korišćeni u demokratskom društvu to je dubok i uznemiravajući problem političke i etičke prirode.

1. Propagandisti moraju da imaju pristup obaveštenjima o događajima i javnom mnjenju
2. Propagandu mora da planira i sprovodi samo jedan autoritet
3. Posledice propagandne akcije moraju se uzeti u obzir već dok se akcija planira
4. Propaganda mora da utiče na neprijateljsku politiku i akciju
5. Neobrađena, operativna informacija mora da bude dostupna za primenu u propagandnoj kampanji
6. Da bi bila zapažena propaganda mora da izazove interesovanje publike i mora da bude preneta posredstvom priznatog medija komunikacije
7. Kredibilitet mora da odredi da li propagandni proizvod treba da bude stvaran ili lažan
8. Namena, sadržaj i efikasnost neprijateljske propagande, jačina i efekti izlaganja, priroda tekuće propagandne kampanje određuju da li neprijateljsku propagandu treba ignorisati ili pobijati
9. Kredibilitet, obaveštenja i mogući efekti komunikacije određuju da li propagandni materijal treba cenzurisati
10. Materijal neprijateljske propagande može se upotrebiti u operacijama kada umanjuje neprijateljski ugled ili kada podržava sopstveni propagandni cilj
11. Bolje je koristiti crnu nego belu propagandu jer je neuverljiva ili donosi neželjene efekte
12. Lideri moraju svojim ugledom da olakšaju propagandu
13. Propaganda mora da bude brižljivo vremenski određena
14. Propaganda za događaje i ljude mora da upo-trebljava karakteristične izraze i slogane
15. Propaganda na domaćem frontu mora da spreči rast nada koje bi mogle da budu izneverene
16. Propaganda na domaćem frontu mora da stvori optimalni nivo straha
17. Propaganda na domaćem terenu mora da smanji frustraciju
18. Propaganda određujući ciljeve neprijateljstva mora da olakša pomeranje težišta agresije
19. Propaganda ne može odmah mnogo da promeni raspoloženje naroda; umesto toga mora da ponudi neke oblike akcije ili razonode, ili oboje istovremeno


Kratak sadržaj

Predgovor

Napoleon Bonaparta, biografija
Vejn Henli: Stvaranje Napoleonove propagande
Jozef Gebels, biografija
Leonard Dub: Gebelsovi principi propagande
Gebelsov govor partijskim drugovima, januar 1928. god

Poslovna biografija priređivača


MILOŠ KRAMARŠIČ je predsednik Društva za unapređenje marketinga. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Posle nekoliko godina provedenih u novinarstvu (Omladinske novine, NON, Dnevnik-Novi Sad, Trgovinski glasnik...) prešao je u zanimanje profesionalnog propagandiste (ili profesionalca u oblasti marketinga, kako se to kod nas obično kaže). Od tri položaja koja postoje u toj profesiji, bio je oglašivač i rukovodilac u medijima, dok je od 1999. godine samostalni izdavač poslovne literature.

U statusu direktora ili rukovodioca vodio je službe marketinga „Poslovne Čukarice”, Izdavačke kuće „Draganić” i „Medicinske knjige”, a u medijima službe marketinga „Radio Politike”, „RTV Elmag” iz Podgorice i „Radio S”-a. Napisao je knjigu „Lokalni radio i televizija u službi profita”, a knjiga „Iskrice marketinga”, čiji je priređivač, doživela je četiri izdanja. Član je Udruženja ekonomskih propagandista Srbije (UEPS) i Udruženja novinara Srbije (UNS).

Komentari (0)

Dodaj komentar

Vaša ocena:

Besplatna dostava

za narudžbine veće od 5.000,00 RSD

Plaćanje pouzećem

Mogućnost plaćanja kuriru prilikom preuzimanja

Povrat proizvoda

ukoliko dobijete oštećeni proizvod, vratite ga, a mi ćemo vam poslati novi

Jednostavna narudžbina

24h, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini

Preporuka sličnih proizvoda