0,00 din  ( 0 )

Korpa

Vaša korpa je prazna

Ubacite u korpu proizvode na sledeći način:
1. Pronađite proizvod koji želite koristeći pretragu ili listanjem kategorija proizvoda
2. Kada nađete proizvod koji vas zanima, kliknite na dugme "Dodaj u korpu"

Lista želja         

Prijavljivanje

Molimo unesite vaš E-mail i Lozinku.

Zaboravljena lozinka...

PRIJAVLJENI STE KAO

Ime i prezime:

Email adresa:

Kontakt telefon:

Aktivni korisnik od: 01.01.1970.

UPRAVLJANJE ODNOSIMA S JAVNOŠĆU U JAVNOM PREDUZEĆU

1.320,00 Din.

   0 Komentar/a Napiši komentar

Većina javnih preduzeća u Srbiji početkom 90-ih godina bila su respektabilni tehnički i ekonomski sistemi. Posle 10–15 godina korišćenja ovih sistema u političke i socijalne svrhe, državna preduzeća, posebno u oblasti energetike, posluju s gubicima, potražuju od kupaca milionska dugovanja, traže kredite ili strateške partnere za rehabilitaciju svojih tehničkih sistema, treba da reše problem tehnoloških viškova. Ono što je ostalo isto jeste partijsko upravljanje preduzećima.

U Srbiji posluje 17 javnih preduzeća čiji su osnivači država Srbija ili AP Vojvodina. To su: „Elektroprivreda Srbije”, „Elektromreža Srbije”, Podzemna eksploatacija uglja „Resavica”, NIS (država Srbija vlasnik 51 odsto kapitala, a ruski partner 49 odsto), „Srbijagas”, „Transnafta”, „Železnice Srbije”, „Jat Airways”, Aerodrom „Nikola Tesla”, „Putevi Srbije”, PTT saobraćaja „Srbija”, AD „Telekom Srbija”, „Skijališta Srbije”, „Srbijašume”, „Vojvodinašume”, „Srbijavode” i „Vode Vojvodine”.

Pored njih, postoje i javna komunalna preduzeća koja osniva lokalna samouprava radi obavljanja komunalnih delatnosti na nivou opština. Takvih preduzeća je oko 550. Treba naglasiti da javna preduzeća obavljaju privrednu delatnost od javnog interesa koja je definisana Zakonom o javnim preduzećima ili nekim drugim srodnim zakonom ili aktom, dok su državna preduzeća ona koja su u vlasništvu države, bez obzira na to kojom se delatnošću bave. Javna preduzeća proizvode i distribuiraju osnovna dobra bitna za funkcionisanje države, za obezbeđivanje javnog interesa.

Javna preduzeća imaju obavezu da obezbede javno dobro, što u nekim delatnostima u uslovima tržišta, ili u slučaju da je preduzeće u privatnoj svojini, nije garantovano. To je slučaj u delatnostima u kojima su potrebna velika ulaganja, u kojima postoji prirodni monopol, u kojima država ima interes da niskim cenama utiče na očuvanje životnog standarda, kao što su energetika, telekomunikacije, poštanski saobraćaj, železnica, vodoprivreda, šumarstvo. Država smatra da je u tim granama privrede potrebno da postoji javno kontrolisani, državni monopol, a ne privatni monopol koji bi bio vođen isključivo profitom.

Kroz javna preduzeća se vodi i ekonomska politika zemlje. Zato i dobijaju šire socijalne ciljeve kao što su: kontrolisana cena robe ili usluge, otvaranje novih radnih mesta, pokretanje investicija, sprečavanje rasta nezaposlenosti. Postojanje takvih javnih i državnih preduzeća ima veze i sa odbrambenom spremnošću zemlje i sa proizvodnjom u vojnoj i namenskoj industriji.

Značaj javnih preduzeća ogleda se u sledećim brojkama: imovina javnih preduzeća čini 45 odsto imovine preduzeća u Srbiji; u javnim preduzećima radi 15,6 odsto ukupno zaposlenih u privredi Srbije; ukupan prihod tih JP je 16,6 odsto ukupnog prihoda privrede Srbije; u gubicima privrede Srbije učestvuju sa čak 40 odsto; od 2001. godine više od dve milijarde evra donacija usmereno je u javna preduzeća; od 2001. godine više od tri milijarde evra kredita usmereno je u ova preduzeća; od 2001. godine javna preduzeća su akumulirala ukupan gubitak od četiri milijarde evra (samo u 2008. godini oko 650 miliona evra).

Ovi podaci su, sudeći po izjavama predstavnika države, najveći razlog za reforme i restrukturisanje javnih preduzeća koja do 2011. godine svoje poslovanje treba da usklade s pravilima konkurencije u EU i da se prilagode tržišnim principima poslovanja. Međunarodni monetarni fond prati poslovanje javnih preduzeća i daje predloge da se javna preduzeća što pre korporatizuju a potom i privatizuju, „ne čekajući idealne tržišne uslove”.


Kratak sadržaj

Predgovor
Uvod
Metodološko-hipotetički okvir

I Odnosi s javnošću – definicija i karakteristike
1.1 Definisanje istorije je definisanje PR-a
1.2 Da li utvrđivati početke ili ne?
1.3 Istorija PR-a u SAD ili uticaj PR-a na istoriju SAD
1.4 Počeci PR-a u SAD: U atmosferi neprijateljstva i promene
1.5 Pre revolucije

II Odnosi s javnošću kao deo strateškog menadžmenta
2.1 Strateška uloga odnosa s javnošću
2.2 Modeli menadžmenta u javnim preduzećima i specifičnosti strukturisanja kompanije
2.3 Status odnosa s javnošću u javnim preduzećima u Srbiji

III Odnosi s javnošću u „Elektroprivredi Srbije”
3.1 Uvođenje funkcije odnosa s javnošću u EPS
3.2 Javnost rada JP „Elektroprivreda Srbije”
3.3 Status odnosa s javnošću u privrednim društvima EPS-a
3.4 Rezultati ankete o statusu PR-a u privrednim društvima EPS-a
3.5 Odnosi s javnošću u „Elektroprivredi Srbije” – stavovi poslovodstva

IV Komunikacija „Elektroprivrede Srbije” u kriznim situacijama
4.1 Uloga medija u kreiranju kriznih situacija
4.2 Komunikacija u kriznoj situaciji koju je moguće kontrolisati
4.3 Krizna situacija u kojoj kompanija ne upravlja komunikacijama
4.4 Kvantitativna i kvalitativna analiza medija za januar, februar i mart 2010. godine

Zaključna razmatranja
Literatura i izvori



MOMČILO CEBALOVIĆ (1956) rođen je u Zemunu. Završio je XIV beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka, smer novinarstvo. Magistrirao je na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta 2010. godine. Kao novinar radio je u omladinskim i studentskim novinama, Beogradskom TV programu (do 1986. godine) i listu „Politika” (do 1997. godine) gde se bavio energetskom problematikom.

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, radi unapređenja komunikacije s javnošću, 1997. godine formira Centar za odnose s javnošću, a on postaje prvi direktor za odnose s javnošću u EPS-u. I danas je na tom radnom mestu. Kao predavač u PR školama i na studijama komunikologije održao je veći broj predavanja u kojima je na primerima iz bogate prakse studentima približavao problematiku odnosa s javnošću, posebno odnosa s medijima i specifičnosti komunikacije javnog preduzeća sa različitim ciljnim javnostima. Oženjen je, ima tri sina.

NAPIŠI KOMENTAR
Ocena:



     




1