Knjiga KOMUNIKOLOGIJA sastoji se iz dve serije predavanja održanih u Francuskoj 70-ih godina. U njenom fokusu su dijalog i diskurs, odnos tekstova i slika kao i inicijalni koncept tehničkih slika i tehničke imaginacije. Na početku 21. veka Fluserove ideje o arhiviranju, čuvanju i distribuciji informacija i one o sećanju, komunikaciji i dijalogu postaju nezaobilazne za sve one koji se bave digitalnom kulturom, antropologijom i arheologijom medija i digitalnom humanistikom.

Komunikacija (communicatio) i zajednica (communitas) u neraskidivoj su vezi. Isti koren reči (commun, zajedničko) upućuje na to da se ljudska zajednica uvek konstituiše u nekakvoj komunikaciji, u saopštavanju nekakvih sadržaja, u interakciji. Komunikacija, međutim, počiva na izvesnim pravilima, na kodovima koje valja poznavati, pa u onoj meri u kojoj komunikacija konstituiše zajednicu, sama zajednica određuje načine komunikacije.Klasično delo Vilema Flusera Komunikologija nastoji da pronikne u kodove komunikacije, u pravila igre koja konstituišu kako komunikaciju, tako i samu ljudsku zajednicu.


Kratak sadržaj

Kidanje veza među ljudima?
Šta je komunikacija?

PRVI DEO
Poglavlje 1 – Nekoliko struktura komunikacije
Poglavlje 2 – Funkcionisanje opisanih struktura
Poglavlje 3 – Tri karakteristične situacije

DRUGI DEO
Poglavlje 1 – Šta su kodovi?
Poglavlje 2 – Nastanak tri karakteristična koda
Poglavlje 3 – Kako ovi kodovi funkcionišu
Poglavlje 4 – Sinhronizacija tri koda

TREĆI DEO
Poglavlje 1 – Šta su tehno-slike?
Poglavlje 2 – Dešifrovanje pojedinih tehno-slika
Poglavlje 3 – Tehno-imaginacija
Poglavlje 4 – Sadašnja situacija

Predavanja iz komunikologije


VILEM FLUSER je jedan od najuticajnijih mislioca medija, kulturne teorije i filozofije komunikacije u drugoj polovini 20. veka. Njegov rani rad obeležilo je promišljanje Hajdegera, i uticaj egzistencijalizma i fenomenologije. Fenomenologija je odigrala značajnu ulogu u tranziciji u kasniju fazu Fluserovog rada, u kojoj je skrenuo pažnju na filozofiju komunikacije i umetničke produkcije. Doprineo je stvaranju nove dihotomije u istoriji: periodu obožavanja slika i periodu obožavanja teksta.