JEDNA OD BITNIH STRUKTURA PSIHE, PREMA JUNGOVIM SHVATANJIMA, JESTE 'KOLEKTIVNO NESVESNO'!

U ovoj knjizi iskazane su autorove ključne ideje i doktrina o arhetipovima kao dominantnim predstavama, čija je drevnost nesumnjiva, i koje oblikuju psihu svakog pojedinca.

Šta se sa arhetipom misli, dosta je jasno rečeno njegovim upravo izloženim odnosom prema mitu, tajnom učenju i bajci. Pokušamo li, međutim, da psihološki utvrdimo šta je arhetip onda stvar postaje komplikovanija.

Do sada se u istraživanjuma uvek zadovoljavalo sunčanim, lunarnim, metereološkim, vegetacijskim i drugim pomoćnim predstavama. Da su mitovi u prvom redu psihičke manifestacije, koje predstavljaju suštinu duše, do sada se nije ni pomišljalo.


KARL GUSTAV JUNG je rođen 1875. godine u Kesvilu, u Švajcarskoj, kao sin protestantskog sveštenika. U toku gimnazijskog školovanja prvo je želeo da studira arheologiju, a zatim filologiju, da bi se na kraju opredelio za medicinu. Nakon završenih studija medicine u Bazelu, opredelio se za specijalizaciju psihijatrije. Već u 25. godini je postao asistent svetski poznatog psihijatra Eugena Blojlera, na njegovoj klinici za mentalne bolesti Burghelcli u Cirihu. U 27. godini je doktorirao, a u 30. je postao docent na Ciriškom univerzitetu. Godine 1903. oženio se Emom Raušenbah sa kojom je imao petoro dece i koja mu je bila saradnica do kraja života.

Godina 1907. predstavlja prekretnicu u Jungovom životu. Te godine je upoznao Sigmunda Frojda u Beču. Tom prilikom su razgovarali punih 13 sati. Divljenje je bilo obostrano. Jung je govorio da je Frojd prvi značajan čovek kojeg je sreo. Međutim, 1912. dolazi do razilaženja usled sukoba na teorijskom i ličnom planu. Nakon toga Jung osniva sopstvenu, analitičku ili kompleksnu psihologiju, kako bi ukazao na razliku u odnosu na psihoanalizu. Na teorijskom planu, Jung je kritikovao Frojdovo prenaglašavanje seksualnosti u životu čoveka.

Karl Gustav Jung, jedan od najoriginalnijih mislilaca 20. veka, umro je 1961. godine u švajcarskom mestu Kisnahtu.