Lideri sa toksičnim obrascima ponašanja u međuljudskim odnosima često ostavljaju izvrstan prvi utisak, što znači da ih je iznenađujuće teško identifikovati tokom tradicionalnih intervjua. Kao posledica toga, organizacije neretko angažuju tehnički impresivne rukovodioce koji na kraju naruše timski učinak, organizacionu kulturu i zadržavanje zaposlenih. Šest ključnih koraka može pomoći menadžerima za zapošljavanje da tokom procesa regrutacije bolje procene interpersonalne veštine kandidata, uoče signale upozorenja na vreme i izbegnu skupe greške: precizno definišite interpersonalne zahteve za datu poziciju; osmislite ciljana pitanja koja se bave tim zahtevima; definišite idealne odgovore (i crvene zastavice); postavite adekvatna potpitanja; napravite objektivnu procenu; i validirajte je kroz više nezavisnih izvora.

Džema, osnivačica i direktorka brzorastuće marketinške agencije, bila je uverena da je Ričard idealan izbor za novu poziciju potpredsednika za marketinšku analitiku. Tokom intervjua, Ričard je delovao harizmatično, elokventno i samouvereno. Njegova radna biografija prikazivala je impresivna tehnička dostignuća i ubedljivu viziju razvoja nove operativne funkcije.

Međutim, samo nekoliko meseci nakon njegovog dolaska, kultura unutar njegovog tima počela je da puca. Članovi tima uputili su brojne pritužbe na njegov stil rukovođenja, a jedan zaposleni je zatražio premeštaj u drugi sektor. Na osnovu onoga što je Džema uspela da rekonstruiše, Ričard je odbacivao sve predloge članova tima koji se nisu u potpunosti slagali sa njegovim stavovima, pripisivao je sebi tuđe zasluge i reagovao izrazito defanzivno na bilo kakvu povratnu informaciju. Dok ga je Džema otpustila, šteta je već bila načinjena: perspektivni zaposleni su otišli, partnerski odnosi su narušeni, a njen kredibilitet pred ostatkom rukovodstva bio je ozbiljno uzdrman.

Džema i Ričard su složeni primeri nastali na osnovu višedecenijskog iskustva u savetovanju organizacija – od kompanija sa liste Fortune 500 do manjih neprofitnih organizacija – u dizajniranju procesa selekcije koji precizno mere liderske i interpersonalne kompetencije. Iznova svedočimo tome da pojedinci sa izraženim i nekontrolisanim crtama ličnosti – kao što su stavljanje sopstvenog interesa ispred uspeha tima, sabotiranje kolega prebacivanjem krivice ili preuzimanjem tuđih zasluga, te defanzivno reagovanje na kritiku ili neslaganje – na standardnim intervjuima deluju briljantno upravo zahvaljujući tim osobinama. Na primer, jedno istraživanje je pokazalo da se narcisoidne osobe tokom kratkih susreta redovno ocenjuju kao privlačnije, prijatnije, pa čak i „šarmantnije“ – što je upravo kontekst koji karakteriše razgovor za posao. Ovo stavlja lidere za talente i menadžere selekcije pred ozbiljan izazov: kako otkriti toksičnost tokom regrutacije pre nego što novi lider napravi trajnu štetu.

Nedavna meta-analiza pokazuje kako se destruktivno delovanje toksičnih lidera preliva u dugotrajan negativan uticaj na stavove zaposlenih, kao što su zadovoljstvo poslom i posvećenost radu, ali i na sam radni učinak, kreativnost i druga ključna ponašanja na radnom mestu. Šire posmatrano, istraživanje objavljeno u MIT Sloan Management Review otkrilo je da je toksična korporativna kultura čak 10,4 puta snažniji prediktor odlaska zaposlenih od visine plate, što ju je učinilo najjačim pojedinačnim uzrokom odliva kadrova tokom perioda „Velike ostavke“.

U većini slučajeva, rešenje ne mora biti komplikovano. Nisu vam potrebne složene procene niti testovi ličnosti koji zahtevaju kliničku ekspertizu, niti je potrebno da postavljate psihijatrijske dijagnoze ili glumite psihologa. (Iako za visokorizične uloge koje uključuju veliki broj direktno potčinjenih ili kontrolu nad značajnim resursima i rizicima organizacije stručne konsultacije i te kako donose korist.)

Umesto toga, najveći uspeh smo uočili kada menadžeri intervju koriste kako bi procenili da li su kandidati u prethodnim profesionalnim okruženjima pokazali sposobnost da konstruktivno upravljaju sopstvenim interpersonalnim izazovima, baš kao što bi procenjivali bilo koju drugu ključnu poslovnu kompetenciju. Predlažemo šest koraka za postizanje tog cilja.

Pripremite se za intervju

Jasno artikulišite šta tačno tražite i unapred isplanirajte način procene, kako vas u trenutku razgovora ne bi zavele harizma i elokvencija kandidata.

Korak 1: Definišite interpersonalne zahteve za poziciju

Pre intervjuisanja kandidata, razgovarajte sa njihovim budućim kolegama i onima koji će sa njima najbliskije sarađivati. Utvrdite zahteve u pogledu timskog rada, potrebe za partnerstvom i kulturološka očekivanja.

Da biste videli kako ovo funkcioniše u praksi, pogledajte kako bi Džema mogla da pristupi pronalaženju zamene za Ričarda kako ne bi ponovila istu grešku. Najpre bi razgovarala sa ljudima koji su sa njim najuže sarađivali – sa kolegama rukovodiocima drugih odeljenja, bivšim direktno potčinjenim radnicima i ključnom osobom za kontakt sa klijentima. Ti razgovori bi mogli otkriti da je Ričard pitanja klijenata o povratu investicije u kampanje odbacivao kao „statistički naivna“ ili da je usred kampanje menjao kriterijume za evaluaciju potencijalnih klijenata bez ikakvih konsultacija, primoravajući tim da nedeljama ponovo radi izveštaje.

To bi Džemi pružilo uvid u to da novi lider na toj poziciji mora biti sposoban da složenu analitiku prevede klijentima bez tehničkog predznanja, kao i da sarađuje na kreiranju rešenja umesto da ih jednostrano nameće – što su uvidi koje bi mogla postaviti u sam centar svojih intervjua.

Korak 2: Pažljivo koncipirajte pitanja za intervju

Toksični kandidati, prema našem iskustvu, sa lakoćom odgovaraju na pitanja o uspesima i jakim stranama, ali se ozbiljno muče sa pitanjima o neuspesima, zavisnosti od drugih i načinu na koji su kolege doživele rad sa njima. Ova pitanja zahtevaju od kandidata da priznaju greške i podele zasluge – što je u direktnoj suprotnosti sa njihovom prirodnom težnjom ka samoveličanju i stvaranju herojske slike o sopstvenom uticaju.

Da biste razotkrili ove tendencije, kreirajte pitanja koja osvetljavaju kako su se kandidati nosili sa interpersonalnim izazovima na prethodnim poslovima, posebno onim koje ste označili kao najvažnije, i da li su u stanju da pokažu skromnost. Fokusirajte se na situacije u kojima su stvari pošle po zlu, gde im je bila potrebna pomoć ili gde su razvijali druge zaposlene. Izbegavajte hipotetičke scenarije – neophodno je saznati kako su zaista postupali. Planirajte da ista pitanja postavite svim kandidatima radi objektivnosti i lakšeg poređenja.

Efikasna pitanja uključuju:

• Opišite projekat na kojem ste radili a koji je doživeo neuspeh. Koji je bio vaš specifičan doprinos tom neuspehu?
• Ispričajte mi o situaciji kada se neko nije slagao sa vašim pristupom. Kako se to razrešilo?
• Objasnite mi kako ste razvili i unapredili saradnika na prethodnoj poziciji.
• Opišite situaciju u kojoj se član tima nije složio sa vama i na kraju se ispostavilo da je bio u pravu. Kako ste reagovali?

Korak 3: Unapred odredite idealne odgovore (i crvene zastavice)

Da vas ne bi ponela harizma kandidata, pre samog razgovora zapišite kako zvuči idealan odgovor na svako ključno pitanje. Budite precizni u pogledu toga kako u praksi izgledaju iskrena odgovornost, saradnja i razvoj drugih ljudi.

Na primer, za pitanje o neuspehu, idealan odgovor bi mogao da glasi: „Preuzima konkretnu ličnu odgovornost, navodi šta je naučio iz situacije i opisuje kako je komunicirao sa pogođenim stranama.“

Takođe, predvidite kako zvuče zabrinjavajući odgovori. Crvene zastavice kod pitanja o neuspehu uključuju fokusiranje isključivo na spoljne faktore, minimalno preuzimanje odgovornosti i izostanak bilo kakvog pomena obnavljanja narušenih odnosa ili izvučenih pouka. Znak upozorenja je i kada kandidat priča priču u kojoj je neko drugi pogrešio, a on se pojavio kao spasilac. Generalno, nemogućnost da se navedu konkretni doprinosi kolega čak i kada se to direktno zatraži, ili neodređenost prilikom objašnjavanja razvoja podređenih, jasni su signali potencijalno toksičnog obrasca.

Tokom intervjua

Ovo je faza u kojoj toksični obrasci postaju vidljivi, naročito ako insistirate na tome da saznate kako su drugi bili uključeni u rad koji kandidat opisuje.

Korak 4: Ovladajte potpitanjima

Kada kandidati opisuju svoja postignuća ili izazove, zadrite dublje u međuljudski kontekst. Postavite sledeća pitanja:

• Ko vam je pomogao da postignete taj uspeh?
• Kada biste morali da imenujete ključnog saradnika u ovoj priči, ko bi to bio i zašto?
• Kako su se članovi vašeg tima osećali tokom ovog procesa?

Na primer, kada kandidat govori o spasavanju posustalog projekta, pitajte ko je još bio uključen. Ukoliko generički spomene „tim“, insistirajte dalje: „Navedite jednu osobu koja je bila presudna za taj preokret. Šta je tačno bio njen doprinos?“ Kandidati koji ne uspevaju da pruže sadržajne odgovore – ili ne mogu da se sete nikoga bez izričitog podsticaja – često pokazuju identičan obrazac prisvajanja svih zasluga kako tokom intervjua, tako i kasnije na radnom mestu.

Procena kandidata

Na kraju, dok analizirate prikupljene podatke sa razgovora, zadržite interpersonalne sposobnosti u samom središtu pažnje.

Korak 5: Razdvojite tehničku i interpersonalnu procenu

Što ste više impresionirani tehničkom stručnošću i briljantnošću kandidata, veća je verovatnoća da ćete zanemariti znakove upozorenja u njegovom ponašanju.

Rešenje leži u svesnom razdvajanju ovih procena. Dodelite evaluaciju tehničkih znanja članovima tima koji imaju duboku ekspertizu u zahtevima date pozicije. Prema našem iskustvu, operativci koji su bliži svakodnevnom radu često su u boljoj poziciji da to procene nego menadžeri; pored toga, visoko su motivisani da za kolegu dobiju nekoga ko je zaista stručan.

Za to vreme, menadžer koji zapošljava treba da posveti najveći deo svog intervjua interpersonalnim i liderskim sposobnostima. To ne znači da članovi tima neće primetiti i probleme u ponašanju; to jednostavno nije primarni fokus njihovih pitanja.

Ocenite svaku oblast nezavisno pre nego što ih spojite. Kada finalista ostvari izuzetno visoke rezultate na tehničkom testu, ali pokaže višestruke crvene zastavice u međuljudskim odnosima, nemojte dozvoliti da tehnička ocena prevagne. Posebno kada su u pitanju liderske pozicije, interpersonalne veštine moraju imati najmanje jednaku težinu kao i tehnička stručnost.

U Džeminom slučaju, ona je mogla da uključi nekoliko saradnika iz tima u selekciju kako bi procenili tehničku pozadinu kandidata, dok bi se ona i još jedan lider sektora fokusirali na interpersonalna ponašanja definisana tokom pripreme. Čak i ako bi operativni tim kandidatu dao visoke tehničke ocene, Džema i kolega bi imali prostor da utvrde da li kandidat ume strpljivo da objasni analitičke koncepte laicima i da li je spreman da uključi druge u pronalaženje rešenja.

Korak 6: Potvrdite nalaze iz više različitih izvora

Pojedinačni intervju može uhvatiti osobu u lošem ili neuobičajeno dobrom danu. Obrasci koji se ponavljaju kod više ispitivača i tokom razgovora sa preporukama predstavljaju znatno pouzdanije signale. Neka i drugi članovi komisije za zapošljavanje sprovedu sličan razgovor kako bi testirali vaše utiske. Takođe, prilikom provere preporuka, postavite pitanja usmerena upravo na odnose u timu:

• Kako su kolege na istom nivou i podređeni sarađivali sa ovim kandidatom?
• Da li je bilo izazova u partnerstvu sa drugim sektorima unutar kompanije?
• Da li biste ga ponovo zaposlili?

Možda nećete dobiti odgovor na sva ova pitanja, u zavisnosti od politike bivše kompanije, ali u praksi se odgovori i te kako često dobijaju.

. . .

Zamislimo sada da je Džema primenila sve ove korake. To bi značilo da njen novi rukovodilac – koji bez zadrške ističe zasluge svojih saradnika i sa entuzijazmom pomaže klijentima i kolegama da razumeju kompleksne podatke – postiže odlične rezultate, dok se timska kultura ubrzano oporavlja. Džema bi ujedno otkrila i neočekivanu dobit: sam proces je uskladio njen rukovodeći tim oko vrednosti koje očekuju od lidera i smera u kojem žele da grade kulturu kompanije. Time su dobili zajednički okvir za sve buduće odluke o zapošljavanju.

Kada se sledeći put nađete pred donošenjem važne odluke o izboru novog lidera, oduprite se iskušenju da jednostavno poverujete u impresivna dostignuća i herojske priče koje kandidati plasiraju. Umesto toga, pažljivo istražite tragove koje ostavljaju za sobom.

Iako se ne može obećati izvesnost u vezi sa budućnošću, lideri mogu pružiti okvir za upravljanje anksioznošću tima koja okružuje transformaciju putem veštačke inteligencije (AI). Važno je da i lider i tim podjednako učestvuju u transparentnosti i otvorenom dijalogu kako bi se održala kohezija tima i psihološka sigurnost tokom perioda potencijalno remetilačkih promena. Lideri moraju neprestano ostavljati prostor za refleksiju, prepoznajući da se anksioznost zbog AI ne može rešiti u jednom razgovoru, tako što će prihvatiti strahove zaposlenih, kreirati sigurne prostore za razgovor, preduzimati posvećene akcije i ponavljati ovaj proces iznova i iznova.

Tokom pandemije, lideri su naučili da moraju da smisle kako da održe svoje timove povezanim čak i kada nisu imali pojma šta će se, do đavola, dešavati iz dana u dan. I mnogi od nas su shvatili nešto prelepo: da je pokazivanje malo više ranjivosti i otvorenosti prema „sivim zonama” bilo upravo ono što je našim ljudima trebalo. Na kratak trenutak, liderima je bilo dozvoljeno da pričaju o onome što ne znaju.

Iako AI (hvala bogu) ne predstavlja pretnju našoj smrtnosti, većina Amerikanaca strahuje od njenog uticaja, i niko ne može dovesti u pitanje poremećaj koji je već donela. Zato je, nakon što lideri razviju svest o sopstvenim emocijama, sledeći korak vođenje njihovih timova kroz anksioznost zbog AI. To zahteva priznavanje teške istine: ne možete obećati stabilnost. Ne možete obećati da će uloge, zadaci ili strukture ostati nepromenjeni. Ne možete obećati da će AI poštedeti vašu funkciju ili industriju. Ali možete obećati jasnost, transparentnost i otvoren dijalog o uticaju promena.

Anksioznost, potisnute emocije i strah mogu negativno uticati na učinak i moral tima. Dok vremena ogromne neizvesnosti zahtevaju mnogo različitih liderskih veština, istraživanja pokazuju da lideri koji naglašavaju čestu, iterativnu, transparentnu komunikaciju, koji su otvoreni u vezi sa onim što znaju i ne znaju, i koji dele vesti čak i kada nisu sjajne, mogu pomoći u ublažavanju negativnih osećanja. Kreiranje psihološke sigurnosti počinje sposobnošću tima da otvoreno govori bez straha od osude ili sramote i da o izazovnim temama diskutuje na produktivan način.

Evo četiri koraka za upravljanje anksioznošću vašeg tima zbog AI, čak i kada ne možete da obećate da će sve ispasti dobro.

Osetite strah i uradite to uprkos njemu

Niko ne zna tačno kuda ide transformacija putem AI, kako će izgledati radno mesto ili da li ćemo i dalje imati svoje poslove za jednu ili pet godina. Međutim, za vaš tim je snažno da vidi kako prihvatate sopstvenu anksioznost i neizvesnost, dok se krećete od straha ka akciji. To normalizuje njihova sopstvena osećanja i povećava poverenje u vas kao njihovog lidera. Ovo nije tako teško kao što se čini; kroz anksioznost možemo proći samo kada prihvatimo njeno prisustvo.

Istraživanje Randžaja Gulatija sa Poslovne škole Harvard pokazuje da naš unutrašnji narativ — ili mentalni sklop — pomaže u određivanju naše sposobnosti da se sa neizvesnošću suočimo hrabro. Veliki lideri nikada nisu poricali svoj strah. Oni priznaju da su anksiozni, razumeju zašto su anksiozni i odlučuju da ipak krenu napred. Budućnost je neizvesna. Ljudi su uplašeni. I to je u redu reći naglas. Decenije istraživanja o psihološkoj sigurnosti potvrđuju da iskreni, transparentni razgovori grade poverenje i stvaraju osećaj zajedničke svrhe. Priznavanje timu nečeg poput: „Vau, čini se da AI postaje pametnija svakim danom” ili „ChatGPT me plaši”, podstiče povezanost i zajedničku otpornost govoreći: „Nisi jedini”.

Kreirajte „kontejner” i vodite dobre razgovore

Aktivnim ispitivanjem pitanja koja okružuju implementaciju AI, dobijamo više moći delovanja. U kompaniji za liderstvo i koučing BetterUp, direktor AI transformacije Li Gonzales koristi metaforu prelaska sa uloge „putnika” u AI — ili nekoga ko pasivno posmatra tehnologiju — na ulogu „pilota” AI, koji aktivno upravlja načinom na koji se ovi alati koriste. A postajanje pilotom počinje razgovorom o našim osećanjima u vezi sa AI. Moramo razgovarati o AI ako želimo da je koristimo dobro.

Ekspert za poremećaje na tržištu i AI Šarlin Li preporučuje slušanje „pitanja iza pitanja” kada razgovaramo o AI. Ona piše: „Iza svakog ’Kako ovo funkcioniše?’ krije se ranjivije pitanje. Vaši zaposleni se možda pitaju da li su i dalje potrebni, koja je njihova svrha ako AI zameni ključne zadatke i koliku vrednost imaju za vašu organizaciju.” Posao lidera je da izvuče ova pitanja od zaposlenih, uvaži ih i pokuša da na njih odgovori najbolje što može, čak i ako nema sve odgovore.

Razgovor je moćna akcija kojoj se lideri moraju posvetiti. Na primer, Lije va sugeriše započinjanje dijaloga sa članovima tima o identitetu, svrsi i vrednosti u svetu potpomognutom veštačkom inteligencijom nakon sesija obuke za AI. Teško je razgovarati o emocijama i AI usred užurbanog sastanka ili prenatrpanih konsultacija. Ovi razgovori se mogu dešavati u svakodnevnom kontekstu, ali im treba posvetiti vreme i pažnju.

Ono što im je zaista potrebno je „kontejner”. U psihologiji, „kontejner” je okruženje, sastanak ili razgovor koji bezbedno drži snažne emocije. Ideja je da ljudi mogu doneti teške stvari u kontejner, jer je sam kontejner određeno okruženje koje može podržati iskrene razgovore bez spoljnih posledica ili osuđivanja nazad „u stvarnom svetu”. Svaki kontejner treba fasilitatora, nekoga ko će namerno kreirati prostor gde se ljudi osećaju sigurno da kažu ono što misle i istraže ideje i emocije. To ste vi kao lider. Možete kreirati kontejner na redovnim sastancima, ili možete kreirati posebne sastanke ili razgovore 1 na 1 koji pomažu ljudima da prođu kroz svoju neizvesnost, anksioznost ili bes na siguran i konstruktivan način.

Evo kako da počnete:

1. Uokvirite rad. Možete postaviti nameru za razgovor, kao što je: „Uvodimo velike promene sa AI. To može doneti složene emocije — ja ih svakako imam. Mislim da ćemo, ako budemo iskreni o osećanjima koja AI budi u nama, biti jači kao tim.” Odredite posebno vreme i ohrabrite ljude da budu prisutni u razgovoru. Ovo nije razgovor o kreiranju akcionih koraka ili konkretnih zadataka, iako to može doći kasnije.

2. Uspostavite pravila igre za razgovor. Ohrabrite različita gledišta i priznajte da, iako ovo može biti emocionalna tema, ljudima se neće suditi zbog njihovih osećanja. Zamolite svoj tim da produktivno odgovara na komentare i da ne ućutkuje druge; koristite „ja” izjave. (Za odličan uvod u to kako voditi psihološki siguran razgovor na poslu, pogledajte ovaj članak.)

3. Budite iskreni o sopstvenim osećanjima u vezi sa AI, uključujući i ona anksiozna. Ovaj pristup neguje povezanost i zajedničku otpornost govoreći: „Nisi jedini, ali možemo ovo zajedno da shvatimo.”

Evo nekoliko pitanja koja možete postaviti sebi kada kreirate kontejner:
• Da li sam dovoljno pribran da vodim ovaj razgovor i ako nisam, kako mogu da se priberem?
• Koji nivo ranjivosti će pomoći timu da se otvori, a da se ljudi ne osećaju neprijatno?
• Šta mogu da kažem svojim ljudima a da je istina?
• Šta ne mogu da im kažem jer ne znam, ili zato što je ono što znam poverljivo?
• Kako mogu da napravim prostor za ono što je neizvesno?
• Kako mogu da ohrabrim različita gledišta i omogućim drugima da se čuju?
• Šta želim da dobijemo iz ovog razgovora? Šta će ga učiniti uspešnim?

Kreiranje kontejnera je jednostavno, ali nikada lako. Vi niste terapeut svom timu, ali možete voditi razgovore koji pomažu vašem timu da prođe kroz anksioznost zbog AI — ili, alternativno, možete dovesti stručnjaka poput kouča ili nekoga veštog u profesionalnom razvoju.

Preduzmite posvećenu akciju

Naravno, nije dovoljno otkriti emocije oko transformacije putem AI i ne uraditi ništa. Vaši ljudi možda ne očekuju da im obećate posao doživotno, ali očekuju da im čuvate leđa usred promena. Preduzimanje akcije i pokazivanje radoznalosti su dva najbolja načina za upravljanje anksioznošću zbog AI.

Zato ponudite jasan sledeći korak. AI se u mnogim organizacijama implementira nasumično na način koji slabi poverenje, što je snažna vrednost za mnoge od nas. Kao lideri, možemo pomoći u jačanju poverenja čak i kada imamo malo kontrole nad makro odlukama. Ilustrujte kako ćete zajedno dokučiti tu stvar sa AI. Možda kroz zajedničke sesije učenja, hakatone ili zajedničko vreme samo za postavljanje ranjivih pitanja i raščišćavanje stvari. Možda je to postavljanje sistema za praćenje, merenje i deljenje načina na koje AI čini rad boljim, kao i načina na koje frustrira.

Učenje se zasniva na radoznalosti. Ako situacija to nalaže, možete osposobiti ljude da nauče nove veštine. U svom kontejneru budite iskreni o potencijalnim posledicama i intervenišite rano kako biste svojim ljudima dali alate koji bi im mogli zatrebati da ostanu zaposleni. HR ekspert Enrike Rubio kaže: „Ono što me brine je to što neke kompanije već znaju koji će poslovi verovatno nestati, ali ništa ne govore. Ne daju ljudima vremena da se pripreme ili istraže druge opcije. Ne nude podršku za izgradnju veština, pa čak ni upozorenje.” Umesto toga, kaže Rubio, oni čekaju do poslednjeg mogućeg trenutka da saopšte loše vesti.

Ta vrsta tišine nanosi štetu. Ona nagriza poverenje. To što neko napušta vašu kompaniju da bi potražio novu priliku je teško. Ali to je daleko bolja opcija za njih nego da im se kaže da će njihova uloga biti zamenjena veštačkom inteligencijom bez ikakvih alternativa.

Nakon diskusije o vrednostima, budite jasni o tome kako preduzeti akciju koja podržava vaše vrednosti ako je nešto neprihvatljivo. Znajući da sveprisutnost generativne AI može biti u sukobu sa našim vrednostima profesionalizma i zanata, na primer, timovi mogu uspostaviti zajedničke norme oko zaštitnih ograda za upotrebu AI u svojim poslovima. Oni mogu izgraditi nadzor i odgovornost kako bi osigurali da ljudi donose konačne odluke. Rubio sugeriše: „Recite svojim menadžerima za šta mogu da koriste AI, ali utvrdite da su oni ultimativno odgovorni za odluke i radni proizvod. AI ne može donositi konačne odluke.”

Nastavite da pravite prostor i ponavljajte proces, iznova i iznova

Anksioznost zbog AI ne može se rešiti u jednom razgovoru, i vaš tim će nastaviti da ima snažna osećanja u vezi sa tim. Podstičem vas da dosledno i smisleno odvajate vreme za ove razgovore. Ovo bi mogao biti dar ne samo vašem timu, već i vama samima. Na kraju krajeva, kada ste poslednji put osećali da imate prostora za svoje misli? Prostora za pravi razgovor? Saradnica Poslovne škole Saïd, Megan Rajc, i istraživač Džon Higins pišu da najbolji lideri dozvoljavaju sebi i svojim kolegama da borave u „prostranom režimu”, „u kojem ljudi obraćaju pažnju ekspanzivnije, bez žurbe, čineći ih prijemčivijim za odnose, međuzavisnosti i mogućnosti... Prostrani režim vodi do ključnih prednosti na radnom mestu, kao što su sticanje uvida u izazove, strateško razmišljanje, uočavanje prilika, izgradnja odnosa i podsticanje radosti i motivacije.”

Sprint ka tome da se „pobedi u AI” preokupira naše vlade, naše kompanije i naše liderske mandate i OKR-ove (ciljeve i ključne rezultate). Malo ko odvaja vreme da zastane i razmisli. Dominacija u AI može biti trka, ali znamo da se najbolji takmičari brinu o svom umu i telu dok se takmiče — oni reflektuju, analiziraju svoj učinak i usporavaju. Razumite emocije koje AI izvlači na površinu, identifikujte vrednosti koje leže ispod vaših emocija i odaberite akcije koje su usklađene sa tim vrednostima.

Počnite od sebe, a zatim kreirajte kontejnere u kojima ljudi mogu iskreno razgovarati, postavljati ranjiva pitanja i zajedno preduzimati posvećene akcije: prekvalifikaciju, postavljanje normi i mapiranje onoga što znate o budućnosti. Budite transparentni u vezi sa onim što znate i onim što ne znate, držite ljude odgovornim za odluke i pomozite ljudima da pređu iz uloge putnika u AI u ulogu pilota AI. Najviše od svega, pravite prostor i ponavljajte proces, kako biste normalizovali početne reakcije, izgradili poverenje i održali zajedničku svrhu kroz tekuće poremećaje.

Ako je ikada postojala promena kojoj su bili potrebni dobri, otvoreni razgovori, to je transformacija putem AI. Kao lideri, imamo moć da usporimo samo na kratko i napravimo prostor, za neprijatne emocije i anksioznosti, da, ali i da zastanemo i razmotrimo šta je moguće za bolju budućnost.

Koliko ambiciozan treba da bude vaš strateški plan? Ako ciljate prenisko, možete se zadovoljiti inkrementalnim dobicima. Ako ciljate previsoko, rizikujete da preopteretite organizaciju. Pronalaženje prave ravnoteže zahteva da pogledate dalje od samog cilja – ka problemu koji rešavate, raspoloživim resursima i talentima, kao i neizvesnosti sa kojom se suočavate. To takođe podrazumeva razmatranje da li je vaš plan dovoljno odvažan u odnosu na konkurente i da li je vaša organizacija opremljena da ga sprovede. Da biste kalibrisali svoju ambiciju, postavite osam pitanja o svom planu — od toga kako se finansira i popunjava kadrovima, do toga kako uzima u obzir neizvesnost, meri napredak i definiše uspeh.

Razmatrate plan za ulazak na novo tržište, lansiranje nove ponude ili stvaranje nove poslovne divizije. Imate merila na umu i grubu procenu troškova. Ono što ne znate jeste da li je vaša ideja dovoljno ambiciozna da bi bila vredna truda.

Vaš cilj može promašiti metu u više pravaca, kaže Šina Ajengar (Sheena Iyengar), profesorka na Poslovnoj školi Kolumbija i autorka knjige Think Bigger: How to Innovate. „Mogao bi biti previsok, i time biste sebe osudili na propast. Mogao bi biti prenizak, i time biste pristali na osrednjost“, kaže ona. „Ili bi mogao biti baš pravi — mali iskorak, ali ne toliki da ljudi odustanu jer uviđaju uzaludnost svega toga.“

Izbor pravog cilja je jedna stvar; ostvariti ga u okviru realnosti vaše organizacije je nešto sasvim drugo, navodi Donald Sal (Donald Sull), profesor na MIT Sloan školi menadžmenta i koautor knjige The Upside of Turbulence: Seizing Opportunity in an Uncertain World. „Ako samo proglasite ambiciozne ciljeve i očekujete da ih organizacija postigne, nalazite se negde između naivnosti i zablude.“

Kako kalibrisati ambiciju vaše strategije

Evo osam pitanja koja će vam pomoći da procenite koliko visoko treba da ciljate.

1. Da li rešavate pravi problem?

Pre nego što možete da procenite da li je vaš plan dovoljno ambiciozan, morate jasno razumeti problem koji on rešava, kaže Ajengar. Recimo da vam je cilj udvostručenje prihoda. Nemojte se zaglaviti u raspravi o tome da li je ta cifra previsoka ili prenizoka; umesto toga, ona preporučuje da sagledate šta pre svega stoji na putu tom rastu. „Možda je bolje pitanje: Kako da rešim nedostatak radne snage? Kako da ubrzam svakodnevne procese? Kako da smanjim dnevne troškove?“, kaže ona. Kada saznate problem, i šta bi se njegovim rešavanjem dobilo, imate konkretniji način da procenite ambiciju svog plana.

2. Da li razmatrate više od jedne vrste rešenja?

Težnja ka konzervativnim ciljevima duboko je ukorenjena u mnogim organizacijama. Protivotrov je, kaže Ajengar, širina izbora. Ona predlaže ugrađivanje najmanje tri do pet različitih alternativa u vaš plan: jednu koja odražava ono što konkurenti rade i uzima najlakše dostupne prilike, jednu koja je agresivnija i barem jednu koja odstupa od vašeg uobičajenog pristupa tako što, na primer, pozajmljuje strategije od preduzeća van vaše industrije. Verovatno neće biti jasnog pobednika i verovatno ćete spojiti ideje u hibridno rešenje. „Ali te veoma različite opcije su vam potrebne unapred, jer vam pomažu da jasnije sagledate kompromise.“

3. Kako se vaš plan finansira?

Veličina ambicije plana ogleda se u tome kako se on finansira. „Organizacije mogu postići ciljeve putem inkrementalnih poboljšanja — radeći više onoga što su oduvek radile, malo brže, malo napornije“, kaže Sal. „Ali istinski ambiciozni ciljevi, 10x ciljevi toliko popularni u Silicijumskoj dolini, ne mogu se postići inkrementalno.“ Za njih kapital mora doći sa nekog drugog mesta. „Nije vam potrebna alokacija, potrebna vam je realokacija“, kaže on, misleći na povlačenje novca i ljudi sa postojećih projekata i njihovo preusmeravanje na nove. Težak deo je u tome što su novac i talenti već angažovani. „Ljudi ljubomorno čuvaju talente“, kaže on, i „bore se rukama i nogama da zadrže svoj budžet.“ Dakle, razmotrite zahtev za finansiranje vašeg plana: skroman zahtev može biti simptom skromne ambicije — ili signal da niste obrazložili zašto zaslužuje veću investiciju.

4. Da li ima adekvatne kadrove za uspeh?

Talenat je takođe resurs, i strateški plan može podbaciti ako nije popunjen pravim ljudima. Kada se plan drži blisko onome što već radite, može funkcionisati na veštinama koje vi i vaš tim posedujete, prema rečima Ajengarove. Sa smelim planom, međutim, „potrebni su vam ljudi sa drugačijom stručnošću i bazom znanja kako bi pomogli u konkretizaciji implementacije.“ Zamka je u tome što su vaši najbolji ljudi uvek traženi i privlače ih projekti koji predstavljaju izazov. „Ambiciozni ljudi žele da rade ambiciozne stvari“, kaže Sal. Pažljivo pogledajte ko radi na vašem planu. Kadrovska struktura bi mogla da vam kaže više od samih brojeva.

Postavljanje pravog nivoa ambicije takođe znači razumevanje onoga što pokreće vaš tim, kaže Ajengar. „Da li imate tačne informacije, ili gomilu pretpostavki? Da li znate sa kakvim se preprekama vaši zaposleni suočavaju? Šta ih usporava? Šta ih motiviše?“ Bez tog znanja, mogli biste pogrešno proceniti koliko jako vaš tim može biti pritisnut.

5. Da li vaš plan ostavlja prostor za neizvesnost?

Što je ishod neizvesniji, to više vaš plan treba da bude izgrađen tako da se prilagođava onome što učite usput. „Morate eksperimentisati, i to široko eksperimentisati“, kaže Sal. Ipak, „činjenica da eksperimentišete ne garantuje pobedu. Neki pokušaji će uspeti, a neki neće.“ Način da eksperimentišete bez stavljanja svega na kocku jeste da počnete s malim koracima dok ciljate visoko. Ajengar ukazuje na Džefa Bezosa (Jeff Bezos), koji je lansirao Amazon sa knjigama, lakim za slanje i jednostavnim za skaliranje. Ali njegove ambicije su od samog početka bile daleko grandioznije. Da biste testirali odluku pod pritiskom, ona predlaže da sebi postavite dva pitanja: „Ako ovo uspe, koje nove opcije bi moglo da stvori? Ako propadne, šta bi otvorilo, a šta zatvorilo?“ Odgovori bi trebalo da budu u skladu sa vašom budućom vizijom, kaže ona. „Ako vam to ne otvara opcije, nemojte to raditi.“

6. Da li vas vremenski horizont koči?

Godišnji ciklusi merenja obično deluju protiv ambicije, kaže Sal. „Ako tražite od ljudi da inoviraju, ali postavljate godišnje ciljeve, gurnućete ih ka inkrementalnim inovacijama umesto ka velikim potezima.“ Umesto toga, on preporučuje duži horizont, podeljen na manje, taktičkije kvartalne ciljeve. Duža staza je takođe ono što vam pre svega omogućava da ciljate više. Sal predlaže da prođete kroz svoj plan uz misaoni eksperiment: Šta bi bilo potrebno da se udvostruče prihodi, tržišni udeo ili broj kupaca u vremenu koje ste odredili? Vaš odgovor će razotkriti da li razmišljate preusko. Na kraju krajeva, „ne postoji inkrementalni put od jedne milijarde dolara do dve milijarde za tri godine“, kaže on.

7. Kako ćete znati da li funkcioniše?

Strateškom planu je potreban način da pokaže napredak duž celog puta, kaže Sal. Kao primer, on navodi ekspanziju kompanije Barberi (Burberry) u Kinu pod vođstvom Andžele Arents (Angela Ahrendts), koja je vodila kompaniju od 2006. do 2014. i praktično utrostručila prihod tokom svog mandata. Osvajanje kineskog tržišta se ne bi dogodilo preko noći, pa je, kako bi zadržao investitore na svojoj strani, Barberi izveštavao o prelaznim pokazateljima, poput rasta uporedive prodaje za taj region, da bi demonstrirao zamah. „Možda imate super ambiciozne trogodišnje ciljeve, ali na kvartalnom nivou pokazujete stalan napredak“, kaže on. Ta merila funkcionišu samo ako su merljiva, dodaje Ajengar, „inače uvek možete sebe potapšati po ramenu bez obzira na to kakav ishod ostvarite.“

8. Kako merite svoj plan u odnosu na konkurente?

Koliko god vaš plan izgledao smelo sam po sebi, imajte na umu da se takmiči protiv rivala koji prave sopstvene opklade, a neki od njih imaju više prostora za preuzimanje rizika od vas. Vaš plan bi trebalo da uzme u obzir iskrenu procenu terena, kaže Ajengar. „Morate znati šta vaši konkurenti rade, koje su njihove prednosti, a koja njihova ograničenja, a zatim morate znati isto to o sebi.“ Ovo pomaže da se usmeri vaše dalje kretanje. „Ako imate velike prednosti i veliki nedostatak ograničenja, očigledno je da ciljate na mesec, i bolje bi vam bilo da jašete snažno i brzo.“ Za spoljnu perspektivu, Sal ukazuje na Silicijumsku dolinu, ekosistem izgrađen oko ambicije. On predlaže da pitate lidera startapa u vašoj oblasti: „Da ste generalni direktor ove kompanije sa ovim resursima, čemu biste težili?“

Uskladite svoju ambiciju sa prilikom

Pronalaženje pravog nivoa ambicije za strateški plan trebalo bi da bude jednostavno: shvatite koliko smelosti trenutak zahteva i koliko vaša organizacija može da podnese. Problem je, kaže Ajengar, u tome što lideri obično „toliko zaglave u detaljima da samo rade ono što se nalazi neposredno ispred njih“, zbog čega mnogi planovi na kraju budu manje ambiciozni nego što bi mogli biti.

Lek je, kaže ona, podići pogled i postaviti šire pitanje: „Šta bi ova kompanija mogla da postane?“

Isto pitanje se odnosi na sve što gradite. Šta bi novo tržište, ponuda ili poslovna jedinica mogli postati? I da li je vaša ambicija dovoljno velika da se sa tim meri?

Principi koje treba zapamtiti

Uradite:

• Definišite problem pre nego što postavite cilj. U suprotnom, rizikujete da svoju ambiciju usmerite ka pogrešnoj stvari.
• Razmotrite kako je vaš plan kadrovski popunjen. Ako vaši najjači, najraznovrsniji talenti nisu na njemu, to bi mogao biti signal da plan ne predstavlja naročiti iskorak.
• Zadržite marginu za grešku i neizvesnost. Vaš plan treba da uključi male, reverzibilne korake, kako biste mogli da se prilagođavate dok učite.

Nemojte:

• Vagati samo jednu opciju u izolaciji; bez smelijih alternativa pored nje, teško je proceniti da li razmišljate preusko.
• Zanemariti svoje konkurente. Vaš plan bi trebalo da uzme u obzir njihove snage, sposobnosti i ograničenja uporedo sa vašim.
• Prevideti vremenski horizont vašeg plana. Godišnji ciljevi ograničavaju koliko agresivan cilj može biti; rastegnite ga na nekoliko godina, i moći ćete da ciljate više.

U današnjem nestabilnom okruženju, lideri se suočavaju sa odlukama sa visokim ulogom usred ekonomskih šokova, etičkih dilema i nadzora javnosti. Snažno liderstvo zahteva više od stručnosti – ono zahteva svakodnevnu hrabrost: dosledne postupke usklađene sa vrednostima, preduzete uprkos sumnji ili riziku. Šest oblika svakodnevne hrabrosti može vam pomoći da se nosite sa najčešćim liderskim izazovima: moralna, društvena, emocionalna, intelektualna, kreativna i fizička. Praktikovanjem ovih oblika hrabrosti u malim, rutinskim trenucima, možete izgraditi poverenje, podstaći inovacije i oblikovati kulture u kojima integritet i smelo razmišljanje napreduju, stvarajući trajnu konkurentsku prednost.

U 8:00 ujutru, jednog sivog martovskog jutra, direktorka brzorastuće biotehnološke kompanije kliknula je da se pridruži video pozivu sa svojim višim timom. U prethodna 24 sata, nove sankcije u Istočnoj Evropi primorale su njihovog glavnog dobavljača da obustavi isporuke. Sankcije su takođe oborile vrednost lokalne valute, povećavajući troškove stranog duga kompanije za nekoliko miliona dolara.

Prijemno sanduče direktorke bilo je puno poruka od upravnog odbora. Ukoliko ne smanji troškove za 35%, kompanija bi mogla rizikovati bankrot. S obzirom na to da su globalni lanci snabdevanja već bili preopterećeni, nije bilo lakih rešenja. Ostao joj je nemoguć izbor:
• Otpustiti trećinu svojih naučnika, uništavajući karijere i godine napretka u istraživanju.
• Kockati se sa hitnim premošćujućim finansiranjem – kratkoročnim zajmom namenjenim održavanju poslovanja – na tržištu zamrznutom geopolitičkim šokom.

Iako se može činiti kao izuzetak, ovakvi scenariji postaju sve češći za današnje lidere. Ekonomski šokovi, politička neizvesnost, produbljivanje polarizacije, etičke mine i narušavanje poverenja javnosti stvorili su okruženje u kojem čak i rutinske odluke nose stvaran rizik. Stručnost vam može pomoći da isplanirate strategiju. Ali kada je put pred vama nejasan, ulozi su lični, posledice su javne, a ljudi od vas očekuju vođstvo – znajući da će vaše odluke uticati na njih – hrabrost postaje ključna veština.

Konvencionalni saveti često mešaju hrabrost sa junaštvom, urođenim i herojskim kvalitetom koji se može prizvati tokom jedne krizne situacije. Ali hrabrost nije instinkt; to je mišić koji se gradi kroz dosledne, sa vrednostima usklađene postupke preduzete u prisustvu sumnje, rizika ili straha. Ovu vrstu smirene, uvežbane reakcije nazivam „svakodnevnom hrabrošću“. Ona je posebno moćna u trenucima koji deluju previše mali za naslovnu stranu, ali dovoljno veliki da oblikuju organizacionu kulturu, poverenje i nasleđe.

Razumevanje svakodnevne hrabrosti

Još od Aristotela, naučnici su pokušavali da razvrstaju hrabrost u definisane kategorije. Jedan istraživač je devedesetih godina prošlog veka grupisao hrabrost u fizičke, moralne i psihološke oblike. Novija istraživanja dalje preciziraju moralnu hrabrost u različite podtipove.

Oslanjajući se na godine postojećih istraživanja i svoj rad sa višim liderima, sastavio sam priručnik koji liderima nudi svež pristup – prevazilazeći herojsko i apstraktno ka nečemu praktičnom i primenjivom. Fokusira se na šest tipova svakodnevne hrabrosti koji odražavaju najčešće, najznačajnije i najsloženije izazove sa kojima se lideri danas suočavaju.

Šest tipova svakodnevne hrabrosti

Izvor: Alex Budak

Da bih vam pomogao da naučite i primenite svaki tip svakodnevne hrabrosti u stvarnim situacijama, podelio sam ih na tri dela:
• Kratku definiciju potkrepljenu istraživanjem.
• Primer iz stvarnog sveta zasnovan na liderima koje sam podučavao ili savetovao.
• Skup praktičnih saveta koje možete primeniti od prvog dana da biste ojačali ovu veštinu.

Moralna hrabrost

Moralna hrabrost je spremnost da postupate u skladu sa svojim vrednostima, čak i kada to nosi lični ili profesionalni rizik. Koncept ima korene u antičkoj filozofiji, ali u kontekstu liderstva, moralnu hrabrost je popularizovao filozof Rašvort Kider. On ju je definisao kao delovanje koje zahteva tri uslova: temeljni princip, nadolazeću opasnost i izdržljivost da se podnese negativna reakcija.

Kako to izgleda u praksi?

Visoki rukovodilac univerziteta suočava se sa odlukom: da li da prihvati velikodušno finansiranje od multinacionalne kompanije optužene za kršenje ljudskih prava. Partnerstvo bi obezbedilo ključnu finansijsku injekciju usred smanjenja budžeta (nadolazeća opasnost), ali je u sukobu sa dugogodišnjom posvećenošću univerziteta etičkoj odgovornosti (temeljni princip). Odbijanje dogovora ili javno protivljenje moglo bi naštetiti finansijama institucije i karijeri rukovodioca (negativna reakcija). Odluka da se partnerstvo odbije kako bi se očuvale vrednosti univerziteta, uprkos rizicima, bila bi čin moralne hrabrosti.

Kako možete izgraditi moralnu hrabrost?

Razjasnite svoje osnovne vrednosti. Moralna hrabrost počinje sa znanjem za šta se zalažete. Ako niste sigurni u svoje lične vrednosti, teško ćete ih braniti pod pritiskom. Alati za ličnu refleksiju, kao što su Lista vrednosti Džejmsa Klira i Procena ličnih vrednosti, mogu vam pomoći da identifikujete principe koji su vam važni. Na primer, možete pregledati Klirovu listu od 50+ vrednosti i istaći 10 koje vam najviše odgovaraju – a zatim ih suziti na tri najvažnije koje će vas voditi u teškim odlukama.

Kada imenujete svoje vrednosti, učinite ih vidljivim: definišite kako one izgledaju u svakodnevnom ponašanju i jeziku i komunicirajte ih svojim rečima i delima. Ako, na primer, cenite transparentnost, to bi moglo značiti redovno objašnjavanje „zašto“ iza teških izbora.

Uradite isto na organizacionom nivou. Prevedite osnovne vrednosti vaše kompanije u principe i prakse kako biste pomogli ljudima da razumeju šta pokreće odluke na vrhu.

Obavežite se unapred, pre nego što kriza nastupi. Lideri su pod stresom podložniji fenomenu koji se naziva etičko bleđenje. Ono se dešava kada pritisci poput lojalnosti ili ličnog interesa zamagle etičke uloge odluke. Da biste se suprotstavili ovome, pokušajte da identifikujete situacije koje bi mogle testirati vaše vrednosti i isplanirajte kako ćete reagovati pre nego što se pojave. Jedna korisna tehnika je sastavljanje izjava „ako/onda“ utemeljenih u vrednostima vaše organizacije. Na primer, „Ako finansiranje zahteva prikrivanje zloupotreba, onda ga odbijamo, bez obzira na finansijske posledice.“ Pregledajte ove scenarije kvartalno kako biste svoje principe držali u prvom planu.

Društvena hrabrost

Mnogi ljudi na poslu ćute ne zato što nemaju ideje, već zato što se plaše odbacivanja. Čuveni eksperimenti konformizma socijalnog psihologa Solomona Eša pokazuju koliko je duboko ovaj strah ukorenjen u nama i kako brzo grupne norme mogu nadjačati lični sud – čak i kada grupa greši. Društvena hrabrost je spremnost da se javno istupi ili izdvoji iz grupe, uprkos riziku od sramote, isključenja ili štete po reputaciju.

Kako to izgleda u praksi?

Na sastanku izvršnog tima van kancelarije, dugogodišnji lider podrugljivo odbacuje oštro pitanje novijeg člana tima, što izaziva vidnu nelagodu kod mnogih. Dok drugi pokušavaju da brzo pređu na sledeću temu, direktorka ljudskih resursa se javlja da pauzira razgovor: „Mislim da moramo napraviti prostora za suprotna mišljenja – posebno od novih glasova.“ To je samo trenutak, ali u prostoriji punoj ljudi visokog statusa i dobrih veza, remećenje grupne dinamike zahteva društvenu hrabrost.

Kako možete izgraditi društvenu hrabrost?

Imenujte rizik, a zatim govorite. Kada vam se čini da je javno istupanje društveno rizično, priznavanje uloga unapred može pokazati samosvest i signalizirati dobru nameru. Nemojte se izvinjavati – samo uokvirite svoje neslaganje jasno i uverljivo: „Ova perspektiva možda nije popularna, ali...“ ili „Ovo se možda kosi sa opštim mišljenjem, ali mislim da se mora reći.“

Nagradite principijelno neslaganje. Aktivno pozivajte ljude da izazovu mišljenje većine. Postavljajte pitanja poput: „Ko ovo vidi drugačije?“ i zahvalite se onima koji iznose teške istine. Druga strategija je korišćenje rotirajuće „stolice za kontraša“ kako bi se legitimisala alternativna gledišta na sastancima. Istraživanja o psihološkoj sigurnosti pokazuju da kada lideri dosledno nagrađuju ovo društveno rizično neslaganje, šalju snažnu poruku: Neslaganje je neophodno za donošenje pametnih odluka.

Emocionalna hrabrost

Za razliku od društvene hrabrosti, koja se fokusira na spoljne rizike, emocionalna hrabrost se odnosi na unutrašnju odvažnost – spremnost da osetite, imenujete i delujete na osnovu sopstvene nelagode. Psihološkinja Suzan Dejvid opisuje je kao sposobnost suočavanja sa neprijatnim emocijama otvoreno i iskreno, koristeći ih kao vodič za promišljeno delovanje usklađeno sa vrednostima, umesto da dopustite da vas kontrolišu ili definišu.

Kako to izgleda u praksi?

Operativna direktorka u zdravstvu mora da najavi otpuštanja nakon što projekat koji je zagovarala nije ispunio finansijske ciljeve, što je rezultiralo velikim smanjenjem budžeta. Ona odlučuje da ne prepusti HR-u da saopšti poruku umesto nje. Umesto toga, obraća se organizaciji direktno, preuzima odgovornost i ostaje prisutna – čak i dok zaposleni reaguju sa razočaranjem, frustracijom ili tugom. Kada se pojave stid i kajanje, ona se odupire porivu da se zatvori ili povuče. Njena emocionalna prisutnost neće izbrisati njihov bol, ali može sačuvati njen kredibilitet, pokazati odgovornost i započeti obnovu poverenja.

Kako izgraditi emocionalnu hrabrost?

Posedujte osećanja, a ne prostoriju. Kada ste na poziciji moći, može delovati rizično pokazati bilo kakvu emocionalnu otvorenost – a kamoli priznati strah, kajanje ili neizvesnost. Ali emocionalna hrabrost se ne odnosi na istresanje svojih osećanja na druge; radi se o iskrenosti na način koji je utemeljen, nameran i prikladan za trenutak. Kako kaže Brené Braun, vodeći stručnjak za ranjivost i liderstvo, „Jasnoća je ljubaznost, nejasnoća je neljubaznost.“ Ona upozorava na ono što naziva „zasipanjem informacijama“ (floodlighting), odnosno prekomerno deljenje informacija kako bi se izbegla stvarna ranjivost. Korisno pravilo je da delite emocije kada to stvara jasnoću. Zapitajte se: Da li će deljenje onoga kako se osećam stvoriti razumevanje i povezanost ili zbunjenost i emocionalni teret?

Primetite, imenujte i uzemljite svoje emocije. Kada osetite poriv da se zatvorite ili branite, pokušajte da uhvatite taj impuls. Pre napetog sastanka, zapišite tri emocije koje osećate i planirajte da jednu od njih imenujete. To će vam pomoći da izbegnete odbrambene izjave poput: „Takve stvari se dešavaju“, i zamenite ih iskrenim, kao što je: „Ovo nije ispalo onako kako sam se nadao, i to je moja odgovornost.“ Pokušajte da se oduprete instinktu da prebrzo izgladite stvari. Možete nastaviti sa nečim jednostavnim: „Neću ovo zanemariti.“

Intelektualna hrabrost

Intelektualna hrabrost je spremnost da preispitate sopstvene pretpostavke, razmotrite suprotna gledišta i priznate ono što ne znate – sve u službi boljeg razmišljanja i boljih ishoda. Ona stvara psihološku sigurnost koja podstiče učenje, neguje inovacije i pomaže liderima da izbegnu zamku brzih rešenja ili poznatog načina razmišljanja kada situacija ili izazov zahtevaju promenu.

Kako ovo izgleda u praksi?

Potpredsednica za proizvode dugo je branila jedan od ključnih proizvoda svoje kompanije. Ali njeni instinkti – i podaci – sugerišu da se tržište promenilo i da proizvod treba menjati. Ona zakazuje strateški sastanak da bi razgovarala o ovome, ali promenom svog stava rizikuje da deluje neodlučno ili da izgubi kredibilitet kod dugogodišnjih saradnika. Ipak, ona stavlja svoj ponos po strani, izražava svoju sumnju i poziva svoj tim da istraži alternativne strategije. Stvaranjem prostora za pronalaženje najboljih odgovora, ona pokazuje intelektualnu hrabrost.

Kako izgraditi intelektualnu hrabrost?

Preispitujte sopstveno razmišljanje, javno. Kada imate moć, glasno preispitivanje sopstvenih pretpostavki pokazuje drugima da je ponovno razmatranje prirodan deo rešavanja problema. To daje vašem timu istu dozvolu da postavlja pitanja i izaziva status kvo bez straha od osude. Možete reći: „Evo logike koju sam koristio, ali šta mi možda nedostaje? Da li neko vidi grešku u mom razmišljanju ili drugačiji način gledanja na ovo?“

Odvojite identitet od ideja. Kada godinama vodite neku strategiju ili branite neki stav, lako je pomešati poznato sa sigurnim. Vremenom, vaše ideje mogu čak postati deo vašeg identiteta. Ali u poslovanju, ništa nije statično, a ostati relevantan znači ostati fleksibilan. Da biste promenili svoj način razmišljanja, slavite trenutke kada se dokaže da niste u pravu sa istom energijom kao kada ste u pravu. Ta poniznost će vas i vaš tim držati prizemljenim.

Kreativna hrabrost

Za razliku od intelektualne hrabrosti, koja se odnosi na preispitivanje onoga što jeste, kreativna hrabrost se odnosi na zamišljanje onoga što bi moglo biti. To znači deljenje smelih ideja, zagovaranje eksperimentisanja i pozivanje drugih da čine isto – sve to znajući da će neki pokušaji propasti. Istraživanja pokazuju da, iako nove ideje mogu doći sa bilo kog mesta, lideri igraju ključnu ulogu u njihovom negovanju i unapređenju. Suprotno tome, kada se kreativnost potiskuje, organizacije rizikuju stagnaciju.

Kako to izgleda u praksi?

Viša direktorka proizvoda u velikoj kompaniji za robu široke potrošnje priprema se za samit o inovacijama sa 30 viših rukovodilaca. Sigurna opcija je da predloži skromno unapređenje proizvoda, nešto konvencionalno i finansijski izvodljivo. Ali umesto toga, ona predstavlja radikalno nov koncept: model ambalaže bez otpada koji bi poremetio dugogodišnji lanac snabdevanja kompanije, otuđio neke proizvodne partnere i podstakao potrošače da promene svoje ponašanje. Ona zna da bi to moglo biti odbijeno, ali veruje da budućnost kompanije zavisi od toga. S obzirom na to da ljudi zahtevaju održive proizvode i da se zakoni naziru na horizontu, ona ovo vidi kao neophodan iskorak da bi ostali konkurentni.

Kako izgraditi kreativnu hrabrost?

Napravite prostor za rizike. Kreativnost nije redak talenat – to je veština koju svako može izgraditi. Predstavite to svom timu na ovaj način. Podstaknite razigrano istraživanje sprovođenjem brzih vežbi divergentnog razmišljanja: provedite 10 minuta generišući „loše ideje“, 10 minuta „nemoguće ideje“ i 10 minuta „suprotne ideje“ (preokrenite ključnu pretpostavku i zamislite njenu suprotnost). Zatim, iz njih izvucite neočekivane uvide. Da biste naglasili da kreativnost zahteva rizik, završavajte sastanke tima jednostavnim pitanjem: „Kako ste ove nedelje doživeli neuspeh i šta ste iz toga naučili?“ Vremenom ćete izgraditi kulturu radoznalosti.

Smanjite uloge. Nemojte odbaciti obećavajuću ideju samo zato što deluje rizično. Smanjite pritisak testiranjem terena: pilotirajte koncept na jednom tržištu, napravite grubi prototip u ograničenom vremenskom roku ili sprovedite 30-dnevni sprint po principu „brzog neuspeha“. Ovi testovi sa malim obavezama mogu vam pomoći da izgradite samopouzdanje, prikupite povratne informacije i brzo učite – bez prevelikog obavezivanja prerano.

Fizička hrabrost

U trenucima stvarnog rizika, fizička prisutnost signalizira solidarnost i gradi poverenje kroz dela. To je fizička hrabrost: spremnost da se deluje suočen sa fizičkim rizikom, nelagodom ili opasnošću, posebno u službi drugih. U poslovnom kontekstu, radi se o tome da se pojavite kada je to važno, bilo da je to obilazak pogona tokom krize ili stajanje uz svoj tim u teškim uslovima. Istraživanja pokazuju da ovu vrstu hrabrosti često pokreće mentalni sklop otpornosti, optimizma, snažnih vrednosti i socijalne podrške – kvaliteti koji pomažu liderima da pređu sa oklevanja na akciju.

Kako to izgleda u praksi?

Pojavljuju se izveštaji o nebezbednim uslovima u fabrici u inostranstvu. Umesto da delegira, direktor proizvodnje putuje u postrojenje u vreme građanskih nemira, insistirajući da lično obiđe fabriku – uprkos bezbednosnim brigama i potencijalnim fizičkim rizicima. Pojavljivanjem lično, on šalje poruku: Radnici na prvoj liniji su vidljivi i vredni za kompaniju.

Kako izgraditi fizičku hrabrost?

Vežbajte „mišić za nelagodu“. Postepeno se izlažite situacijama koje vas istežu: govorite prvi u teškim javnim razgovorima ili napetim sastancima, ulazite u prostorije gde vaša gledišta možda nisu popularna ili posetite svoj tim lično umesto da se javljate putem imejla. Što više vežbate da se pojavljujete u neprijatnim trenucima, to će vam prirodnije postajati.

Politika prisutnosti. Napravite u svom kalendaru prostor za redovno, neformalno vreme na terenu. Pratite rad na proizvodnoj liniji, sedite sa timom za korisničku podršku ili jedite u istoj kantini kao i vaši radnici na prvoj liniji. Tretirajte ove posete kao obostrane laboratorije za učenje. Kada rukovodioci i zaposleni na prvoj liniji dele isti vazduh, buku i ograničenja, lideri stiču neposrednu svest o izazovima sa kojima se drugi suočavaju i modeliraju vrstu prisutnosti koja podstiče otvorenost, poverenje i odgovornost na svim nivoima.

* * *

Hrabro liderstvo ne zavisi od retkih, dramatičnih trenutaka – ono se gradi kroz svakodnevne izbore. Lideri koji se ističu u vremenima neizvesnosti su oni koji razjašnjavaju za šta se zalažu, slave dela integriteta i smelog razmišljanja i posvećuju se malim, doslednim postupcima koji usklađuju njihovo ponašanje sa njihovim vrednostima. Kada se praktikuje na ovaj način, svakodnevna hrabrost ne oblikuje samo odluke, već signalizira vašem timu da je ovo mesto gde je istina važna, gde su rizici dobrodošli i gde se očekuje da se postupa ispravno. U bučnom, brzom svetu, to je liderska prednost koju konkurencija ne može da kopira.

Naš bilten „Savet za menadžment dana“ i dalje je jedan od najpopularnijih biltena HBR-a. U ovom članku izdvajamo 10 omiljenih saveta iz 2024. godine, koji pokrivaju teme poput razvoja ključnih veština liderstva, stvaranja utiska ozbiljnosti, poboljšanja stila prezentacije, prevazilaženja prekomernog razmišljanja — i još mnogo toga.

8 veština liderstva koje treba razvijati

Liderstvo nije osobina koju prirodno posedujete ili ne; ono je zbir osam veština koje možete razvijati tokom vremena. Evo karakteristika koje će vam pomoći da budete prepoznati kao lider:

1. Autentičnost. Radite na razvijanju samosvesti i stavljajte se u situacije u kojima možete istaknuti svoje prednosti i unaprediti svoje slabosti.

2. Radoznalost. Postavljajte pitanja o onome što ne znate. Razmišljajte široko i ambiciozno. Predstavite se kao neko ko stalno želi da uči, istražuje i inovira.

3. Analitičko razmišljanje. Liderstvo zahteva sposobnost da se složeni problemi razlože, prepoznaju njihovi osnovni uzroci i pronađu nova rešenja. Razvijajte analitičke veštine fokusiranjem na odnose uzroka i posledica, kao i pažljivim praćenjem obrazaca i trendova.

4. Prilagodljivost. Prihvatite zadatke i tražite iskustva koja zahtevaju fleksibilnost. Gurajte sebe da radite u novim okruženjima i sa različitim tipovima ljudi.

5. Kreativnost. Ne morate uvek sami osmisliti svaku sjajnu ideju. Ponekad je važno stvoriti okruženje koje podstiče kreativnost kod drugih.

6. Komfor sa nejasnoćama. Upravljanje nejasnoćama podrazumeva držanje sukobljenih ideja u glavi i bavljenje konkurentnim prioritetima koji deluju podjednako važni. Postavljajte mnoga pitanja poput „šta ako“ i „pa šta“, i analizirajte situacije iz različitih perspektiva.

7. Otpornost. Kada situacija postane teška, pokažite otpornost tako što ćete se prilagoditi, pregrupisati i tražiti povratne informacije od drugih postavljajući pitanje: „Postoji li neki drugi put?“

8. Empatija. Razvijanje emocionalne inteligencije pruža vam dublje razumevanje složenih izazova s kojima se drugi suočavaju — i pomaže vam da stvorite podržavajuće i negujuće okruženje.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „8 ključnih osobina uspešnih lidera“ autorke Rebeke Najt.

Kreirajte efektan set slajdova

Dobra prezentacija zavisi od mnogo više od visokokvalitetnih informacija koje delite. Evo nekoliko osnovnih principa koji će vam pomoći da kreirate upečatljiv set slajdova.

1. Odaberite odgovarajuće fontove. Koristite sans serif fontove, poput Helvetice ili Arial-a, za minimalistički izgled i bolju čitljivost. Držite se dva stila fonta tokom cele prezentacije — jednog za naslove i drugog za tekst — i osigurajte doslednost. Tekst u telu slajda neka bude najmanje veličine 30 tačaka, a naslovi 40 tačaka ili veći.

2. Odlučite se za visokokontrastne boje. Kombinacije boja visokog kontrasta osiguravaju maksimalnu vidljivost i lakšu čitljivost. Ograničite paletu boja na dve ili tri glavne boje kako biste izbegli vizuelnu konfuziju i održali fokus na ključnim tačkama.

3. Efikasno koristite slike. Birajte slike koje snažno i sažeto prenose vašu poruku — i koristite ih štedljivo. Ograničite se na jednu značajnu sliku po slajdu kako biste zadržali jasnoću i osnažili svoju poruku, bez odvraćanja pažnje od suštine.

4. Težite čistom izgledu. Izbegavajte nered koristeći jednostavan raspored sa dosta belog prostora. Istaknite ključne tačke u formi lista sa oznakama umesto u paragrafima. Koristite vizuelnu hijerarhiju kako biste usmerili pažnju publike na najvažnije elemente.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Kako učiniti da ‘dobra’ prezentacija postane ‘odlična’“ autora Gaja Kavasakija.

Osobine potrebne za razvijanje "izvršnog prisustva"

Ambicioznim liderima se dugo govori da moraju posedovati "izvršno prisustvo" kako bi bili razmatrani za visoke pozicije. Tradicionalno, to je uključivalo tri osobine: ozbiljnost (gravitas), snažne komunikacijske veštine i "odgovarajući" izgled. Ali kako to danas izgleda? Nedavno istraživanje osvetljava kako su se naši pogledi promenili u poslednjoj deceniji.

1. Ozbiljnost (Gravitas). Da biste bili shvaćeni ozbiljno, potrebno je da delujete samopouzdano, odlučno i da imate jasnu viziju. Međutim, sve važniji element ozbiljnosti je inkluzivnost — ne samo zapošljavanje ljudi različitih pozadina i pružanje svima jednake šanse za napredovanje, već i osiguranje da se svi zaposleni osećaju poštovano i podržano.

2. Snažne komunikacijske veštine. Dobra komunikacija je oduvek podrazumevala jasno izražavanje i sposobnost da "zauzmete prostor". U današnjem svetu rada, sposobnost vođenja virtuelnih sastanaka, poput onih na Zoom-u, jednako je važna. Komunicirati sa "izvršnim prisustvom" danas takođe znači slušati i učiti, umesto komuniciranja silom.

3. "Odgovarajući" izgled. Izgled je najmanje važna osobina, ali je ona koja se najviše promenila od 2012. do 2022. godine. Autentičnost, koja se pre deset godina nije ni pominjala, sada je visoko cenjena. Da biste danas bili viđeni kao lider, od vas se očekuje da otkrijete ko ste u suštini — a ne da imitirate zastareli, idealizovani model "profesionalnog" ponašanja.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Nova pravila izvršnog prisustva“ autorke Silvije En Hjulet.

Usavršite svoje veštine pisanja

Bez obzira na posao, poziciju ili industriju, pisana komunikacija je veština koja vas može izdvojiti od vaših kolega. Evo okvira u tri koraka koji vam može pomoći da unapredite svoje pisanje — bilo da je reč o mejlu, formalnom dokumentu, objavi na društvenim mrežama ili nečemu drugom.

1. Odredite svrhu svog teksta. Koji rezultat želite da postignete? Da li želite da informišete, ubedite ili uputite zahtev? Neka ta svrha oblikuje suštinu i stil vaše komunikacije od početka do kraja.

2. Precizno identifikujte svoju publiku i obraćajte im se direktno. To znači korišćenje jezika koji razumeju i tona koji im odgovara. Takođe podrazumeva predviđanje i odgovaranje na njihova pitanja — pre nego što ih postave.

3. Koja je vaša ključna poruka? Ovo je suština vašeg teksta. Da biste došli do poruke koju želite da prenesete, zapitajte se kako biste je objasnili svojoj publici za 15 sekundi ili manje. Zatim, pređite na poentu što ranije u svom tekstu, unutar prvih 40 do 50 reči.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Kako unaprediti poslovno pisanje od ‘prosečnog’ do ‘odličnog’“ autorke Elizabet Danziger.

Da li ste radoholičar?

Radoholizam nije u broju sati koje radite — već u vašoj sposobnosti da se isključite iz posla. Da biste utvrdili da li možda imate tendenciju ka radoholizmu, pročitajte sledeće izjave i ocenite u kojoj meri svaka opisuje vas, koristeći sledeću skalu:
1 = nikada; 2 = retko; 3 = ponekad; 4 = često; 5 = uvek

1. Radim zato što postoji deo mene koji oseća potrebu da radi.

2. Teško mi je da prestanem da razmišljam o poslu kada prestanem da radim.

3. Osećam se uznemireno ako moram da propustim radni dan iz bilo kog razloga.

4. Sklon/a sam da radim više od onoga što se zahteva na mom poslu.

Sabirajte svoje ocene. Ako ste neku od ovih stavki ocenili sa 4 ili 5, imate neke sklonosti ka radoholizmu. Ali ako je vaš ukupni rezultat 15 ili više, pokazujete značajne znake radoholizma.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Vodič za radoholičare: Kako povratiti svoj život“ autorke Malise Klark.

Postavljajte pametnija strateška pitanja

Suočavajući se s povećanom hitnošću i nepredvidivošću, sposobnost postavljanja pametnih pitanja postala je ključna veština liderstva — posebno pri definisanju strategije. Evo pet vrsta pitanja koja možete postavljati kako biste unapredili donošenje strateških odluka:

1. Istraživačka: Šta je poznato?
Kada se suočavaju s problemom ili prilikom, najbolji donosioci odluka počinju razjašnjavanjem svog cilja, pitajući se šta žele da postignu i šta moraju naučiti da bi to ostvarili.

2. Spekulativna: Šta ako?
Ova pitanja pomažu da situaciju sagledate šire, redefinišući problem i istražujući nekonvencionalna rešenja.

3. Produktivna: Šta sada?
Procena dostupnosti talenata, sposobnosti, vremena i drugih resursa pomaže vam da odredite dalji tok akcije.

4. Interpretativna: I, šta onda?
Ovo prirodno prateće pitanje vas može podstaći da stalno redefinišete suštinski problem — da zaronite ispod površine i izvučete implikacije nekog zapažanja ili ideje.

5. Subjektivna: Šta je prećutano?
Ovo poslednje pitanje bavi se ličnim rezervama, frustracijama, tenzijama i skrivenim motivima koji mogu skrenuti donošenje odluka s pravog puta.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „Umetnost postavljanja pametnijih pitanja“ autora Arnoa Ševaljea i saradnika.

3 uobičajena stila liderstva — i kada ih koristiti

Biti odličan lider znači prepoznati da različite okolnosti zahtevaju različite stilove liderstva. Evo tri uobičajena stila i situacija kada ih treba primeniti:

1. Prinudno liderstvo, koje podrazumeva zahtev za trenutnim pridržavanjem pravila. Ovo je najmanje efektivan stil u većini situacija. Međutim, u krizama gde je potrebna odlučna akcija i jasna hijerarhija, ovaj autoritativni stil može biti neophodan.

2. Autoritativno liderstvo, koje se zasniva na mobilizaciji ljudi prema određenoj viziji. Ovo uključuje motivisanje članova tima povezivanjem njihovog rada sa širim organizacionim ciljevima. Ovaj stil je koristan u mnogim situacijama, posebno u periodima promena ili nesigurnosti.

3. Liderstvo postavljanjem standarda, koje uključuje očekivanje izvrsnosti i samostalnosti. Iako ovaj stil treba koristiti štedljivo, može biti delotvoran u situacijama kada su zaposleni visoko motivisani i izuzetno kompetentni, ili kada je savršenstvo apsolutno neophodno.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „6 uobičajenih stilova liderstva — i kako odlučiti koji koristiti kada“ autorke Rebeke Najt.

Još 3 stila liderstva — i kada ih koristiti

Evo još tri stila koja možete dodati svom alatu:

1. Afiliativno liderstvo, koje se fokusira na izgradnju emocionalnih veza. Ovaj stil gradi povezanost i stvara pozitivnu organizacionu kulturu, ali ga ne treba koristiti izolovano. Može nedostajati povratnih informacija za rešavanje problema sa performansama ili složenih izazova.

2. Demokratsko liderstvo, koje podrazumeva stvaranje konsenzusa. Ovaj stil je idealan kada niste sigurni koji je najbolji kurs delovanja i želite da generišete ideje. Međutim, nije dobra strategija ako članovi tima nemaju dovoljno iskustva ili informacija, ili u kriznim situacijama.

3. Liderstvo kroz mentorstvo, koje je usmereno na razvoj zaposlenih za budućnost. Ovaj stil je posebno koristan tokom pojedinačnih evaluacija učinka i ključan je za razvoj zaposlenih.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „6 uobičajenih stilova liderstva — i kako odlučiti koji koristiti kada“ autorke Rebeke Najt.

Prevazilaženje preteranog razmišljanja

Preterano razmišljanje može se manifestovati u tri oblika: ruminacija, preterana analiza i „putovanje u budućnost“. Evo kako da prepoznate i rešite svaki od njih pre nego što izazovu stres ili sagorevanje.

1. Ruminacija. Ovo je mentalna petlja u kojoj se zadržavate na prošlim događajima, posebno negativnim ili stresnim. Ako se često fokusirate na negativne povratne informacije, spominjete prošle neuspehe ili ste previše oprezni u poslu, možda ste skloni ruminaciji. Da biste to prevazišli, odvojite 15-30 minuta da se bavite ovim mislima, što će vam pomoći da ih stavite u okvir i sprečite konstantno razmišljanje tokom dana.

2. Preterana analiza. Odlaganje obaveza, prekomerno oslanjanje na tuđe odobravanje i teškoće u postavljanju prioriteta su znaci preterane analize. Prekinite ovaj ciklus fokusiranjem na cilj „dovoljno dobro“ umesto „savršenstvo“.

3. „Putovanje u budućnost.“ Ako trošite previše energije planirajući svaki mogući scenario ili vam je teško da slavite uspehe, jer stalno razmišljate o sledećem koraku, verovatno ste skloni ovom obliku preteranog razmišljanja. Da biste to rešili, koristite svoju sposobnost da razmišljate unapred tako što ćete se zamisliti u budućnosti gde je trenutni stres iza vas.

Ovaj savet je prilagođen iz teksta „3 vrste preteranog razmišljanja — i kako ih prevazići“ autorke Melodi Vajlding.

Razvijajte veštine aktivnog slušanja

Da li ste aktivan slušalac na poslu? Aktivno slušanje znači da ne slušate samo ono što osoba govori, već se fokusirate i na njihove misli i osećanja. Klimanje glavom i ponavljanje ključnih tačaka vašeg sagovornika je dobar početak, ali nije dovoljno da se osećaju saslušano.

Da biste postali bolji u aktivnom slušanju, prvo razumite svoj podrazumevani stil slušanja. Zapitajte se: „Kako obično slušam?“ Da li ste orijentisani na zadatke, fokusirani na efikasnost? Da li tražite povezivanje, obraćajući pažnju na emocionalne elemente onoga što sagovornik govori? Ili ste skloni kritičkom pristupu? Budite iskreni prema sebi u vezi sa svojim osnovnim načinom slušanja drugih.

Zatim donesite svesnu odluku o tome kako najbolje slušati u određenoj situaciji. Prvo odredite cilj razgovora. Zatim odlučite koji je način slušanja najprikladniji: Da li vi i vaš sagovornik pokušavate da osmislite akcioni plan? Ili da bolje razumete određenu situaciju ili temu? Da li želite da produbite svoj odnos? Ili se od vas traži da pružite iskrenu kritičku procenu? Pravo aktivno slušanje podrazumeva slušanje s jasnom namerom.

Menadžerima se već dugo govori da su povratne informacije ključne za uspeh organizacije. Pohađaju brojne obuke kako bi naučili kako da daju efikasan feedback, upravljaju zaposlenima sa slabijim rezultatima i osiguraju da tim radi u skladu sa očekivanjima. Takođe, uče da je povratna informacija neophodan element kulture kompanije zasnovane na poverenju, odgovornosti i empatiji.

Međutim, ono što često nedostaje u razgovoru o značaju feedbacka jeste pravi razlog zašto je on važan: povratna informacija je ključni alat za pomoć zaposlenima da pronađu dublje značenje u svom svakodnevnom radu.

Ovaj članak pokriva tri razloga zbog kojih povratne informacije mogu učiniti posao smislenijim i kako menadžeri mogu osigurati da njihove povratne informacije donesu najveću vrednost.

Ako ste kao većina menadžera, verovatno ne volite da dajete konstruktivne povratne informacije svom timu. To može biti neprijatno, neugodno, a često i neefikasno.

Možda se pitate: Vredi li se uopšte truditi da zaposlenom kažete da nešto radi pogrešno? Vredi li rizikovati dugu i iscrpljujuću raspravu kada ima hitnijih stvari za obaviti? Vredi li rizikovati da povredite osećanja člana tima ili otvorite prostor za potencijalni konflikt?

Možda na sva ova pitanja odgovarate sa "ne", čime uskraćujete svojim zaposlenima konstruktivne kritike koje su im potrebne za razvoj – a koje zapravo žele da čuju.

Godinama sam podučavao menadžere kako da daju povratne informacije, savetovao rukovodioce o efikasnim metodama i sprovodio brojne radionice o ovoj temi. Ono što sam shvatio jeste da menadžeri uglavnom razumeju zašto su povratne informacije važne. Međutim, često ne vide kako one mogu učiniti rad smislenijim za njihove zaposlene. Menadžerima se već dugo govori da su povratne informacije ključne za uspeh organizacije. Pohađaju brojne obuke kako bi naučili kako da daju efikasan feedback, upravljaju zaposlenima sa slabijim rezultatima i osiguraju da tim radi u skladu sa očekivanjima. Takođe, uče da su povratne informacije neophodne za izgradnju kulture kompanije zasnovane na poverenju, odgovornosti i empatiji.

Međutim, ono što često nedostaje u razgovoru o značaju povratnih informacija jeste pravi razlog zašto su one važne: povratne informacije su ključni alat za pomoć zaposlenima da pronađu dublje značenje u svom svakodnevnom radu.

Zaposleni žele da njihov rad ima smisao. Nakon što su osnovne potrebe na poslu zadovoljene (pravedna plata, bezbedni radni uslovi), smisao je ono što najviše traže u svom poslu. Ova potreba je posebno izražena kod generacije Z. Prema istraživanju sajta za zapošljavanje Monster, skoro 75% radnika iz generacije Z kaže da im je osećaj svrhe u poslu važniji od plate.

A smisao je zaista bitan – istraživanja pokazuju da zaposleni koji u svom radu osećaju ispunjenost i svrhu imaju veću produktivnost, duže ostaju u kompaniji i zadovoljniji su poslom u celini.

Povratne informacije koje dajete svom timu direktno utiču na osećaj svrhe u njihovom svakodnevnom radu. Efikasan feedback može čak i najjednostavnije zadatke učiniti smislenijim.

Evo tri razloga zašto povratne informacije mogu doprineti smislenijem radu i kako kao menadžer možete osigurati da vaši razgovori o feedbacku donesu maksimalnu vrednost.

Tri razloga zašto povratne informacije čine posao smislenijim

1. Povratne informacije pomažu u postizanju veštine

Kada su pravilno date, povratne informacije identifikuju ponašanja koja zaposleni može promeniti i omogućavaju mu da prilagodi svoj rad kako bi poboljšao ili usavršio neku veštinu.

Ovladavanje veštinama i proces njihovog usavršavanja, kao i prevazilaženje izazova, ključni su elementi smislenog rada. Ljudi od malih nogu teže savladavanju novih stvari – setite se dvogodišnjaka koji uporno pokušava da spoji dve Lego kocke i osećaja oduševljenja kada ih konačno spoji. Taj isti osećaj može se postići i na radnom mestu.

Povratne informacije menadžera podstiču razvoj veština tako što zaposlenima pokazuju šta mogu da urade kako bi nastavili da napreduju.

Kako osigurati da povratne informacije podstiču razvoj veština? Ne bojte se dodeljivanja izazovnih zadataka i pružajte povratne informacije tokom celog procesa. Obavestite zaposlenog unapred da zadatak može biti teži nego inače, ali da ćete mu pružiti podršku dok ga rešava. Nemojte preuzimati zadatak ili projekat ako zaposleni nailazi na poteškoće. Možda u tom trenutku deluje kao dobra odluka da preuzmete kontrolu, ali time ćete zaposlenom uskratiti osećaj postignuća i priliku za dublje profesionalno ispunjenje. Povežite naučene veštine sa novim izazovima. Kada dajete povratne informacije, ukažite na načine na koje zaposleni može primeniti ono što je naučio iz jednog izazovnog zadatka u drugim situacijama.

2. Povratne informacije ističu uticaj zaposlenog

Dobro strukturisane povratne informacije počinju posmatranjem određenog ponašanja, a zatim ukazuju na njegov uticaj na pojedinca, tim, projekat ili organizaciju. Ovaj pristup pomaže zaposlenima da razumeju zašto je njihov rad važan i, šire posmatrano, zašto su oni sami značajni na svom radnom mestu.

Adam Grant, organizacioni psiholog, sproveo je istraživanje koje je pokazalo da su zaposleni u kol centrima koji su bolje razumeli kako njihov rad pomaže drugima bili produktivniji, zadovoljniji poslom i pronašli veći smisao u svom radu.

Međutim, nije dovoljno samo naglasiti kako rad koristi pojedincima – zaposleni osećaju veće zadovoljstvo kada shvate kako se njihov doprinos koristi u širem kontekstu unutar organizacije.

Zamislite mlađeg zaposlenog koji je celu noć proveo pripremajući finansijski model, a onda dobije samo kratak komentar od nadređenog:
„Dobar posao.“

Sada zamislite da isti zaposleni dobije sledeći mejl:

"Hvala ti za finansijski model. Model je bio odlično organizovan i imao je veliki uticaj na sastanak koji sam imao sa potencijalnim investitorom. Omogućio je investitoru da odmah razume naše projekcije i postavi relevantna pitanja. Delimično zahvaljujući ovome, investitor je brzo odlučio da nastavi s investicijom."

Kroz ovu povratnu informaciju, zaposleni shvata kako su njegove organizacione veštine direktno uticale na investitora i vidi krajnji rezultat svog rada – uspešno ulaganje.

Kako osigurati da vaše povratne informacije uvek ističu uticaj? Kada dajete povratne informacije, bilo da su konstruktivne ili pozitivne, koristite sledeći okvir: Koje konkretno ponašanje se može promeniti, prilagoditi ili dodatno razvijati? Koji je uticaj tog ponašanja? Zašto je ono važno za vas, organizaciju, tim ili klijenta?

Na ovaj način, zaposleni će jasno videti kako njihov rad doprinosi celokupnom uspehu i pronaći veći smisao u svom poslu.

3. Povratne informacije pomažu zaposlenima da se osećaju primećeno

Prema istraživanju Grant Thorntona iz 2021. godine, 45% zaposlenih ne oseća da poslodavci razumeju njihove potrebe. Povratne informacije omogućavaju zaposlenima da znaju da su oni i njihov rad primećeni. Čak i ono što bi se moglo smatrati „negativnim“ feedbackom predstavlja priliku za menadžera da se poveže sa zaposlenima i bolje razume razloge iza njihovog ponašanja.

Na primer, menadžer može reći: „Primetio sam da izveštaj na kojem radiš nije poslat na vreme. Da li je sve u redu?“

Zaposleni može odgovoriti da u tom trenutku nije znao kako da postavi prioritete ili da nije imao dovoljno jasno razumevanje krajnjeg cilja zadatka. U oba slučaja, povratne informacije omogućavaju da se zaposleni oseća saslušanim i primećenim od strane menadžera.

Pored toga, povratna informacija koja se završava predlozima za poboljšanje šalje jasnu poruku: „Stalo mi je do tebe i razmišljao sam o načinima na koje možeš da se razvijaš i napreduješ.“

To je daleko moćnije od praznih pohvala. Psihoanalitičar Stephen Grosz piše: „Zar ova pažnja – osećaj da neko pokušava da razmišlja o nama – nije nešto što želimo više od pohvale?“

Jedan od ključnih elemenata smislenog rada je osećaj povezanosti sa drugima i saznanje da smo važni u kolektivu. Povratne informacije omogućavaju upravo to.

Kako osigurati da povratne informacije pomognu zaposlenima da se osećaju primećeno? Pristupite feedbacku kao razgovoru. Pauzirajte, postavljajte pitanja i budite radoznali u vezi sa tim zašto je zaposleni nešto uradio na određeni način. Završite povratne informacije konkretnim predlozima za poboljšanje. Zaposleni treba da zna da vam je stalo do njegovog razvoja i napretka. Odgovorite na ključno pitanje: Šta zaposleni može da uradi kako bi prilagodio, promenio ili učvrstio određeno ponašanje?

. . .

Prema istraživanju Shawna Achora, skoro 80% zaposlenih bi radije imalo menadžera koji im pomaže da pronađu smisao u radu nego povišicu od 20%.

Kao menadžer, možda se pitate kako možete pomoći zaposlenima da pronađu više smisla u svom svakodnevnom radu. Jedan od najefikasnijih načina jeste davanje povratnih informacija koje ih vode ka: ovladavanju veštinama, razumevanju uticaja svog rada, povezanosti sa timom i organizacijom.

Kada su povratne informacije strukturirane na ovaj način, one ne samo da poboljšavaju učinak zaposlenih, već i doprinose njihovom osećaju svrhe i zadovoljstva na poslu.

Ako nikada ranije niste intervjuisali nekoga i sada vam je to zadatak, ne brinite. Kao i svaka druga veština, i „vođenje razgovora za posao“ možete savladati vežbom. Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da brzo naučite: (1) Pre intervjua, identifikujte koje veštine kandidat mora da poseduje, a koje se mogu naučiti na poslu; (2) Uverite se da vaša pitanja podstiču kandidate da podele konkretne primere; (3) Vežbajte sa kolegom unapred i zamolite ga da vam daje teške odgovore kako biste se pripremili za neočekivane situacije; (4) Na početku intervjua postavite pozitivan ton tako što ćete kandidata pitati kako im je protekao dan; (5) Vodite beleške – ne oslanjajte se na pamćenje, posebno ako intervjuišete više ljudi; i (6) Evaluirajte kandidata – i sopstveno iskustvo vođenja intervjua.

Nikada neću zaboraviti prvi put kada sam intervjuisala nekoga za posao. Tek sam započela rad na novoj poziciji u regrutaciji, i sa drhtavim rukama birala sam broj kandidata. Prošla sam kroz pitanja za skrining glasom koji je bio nesigurniji od njihovog. Prisustvo koleginice koja je posmatrala ceo proces samo je povećalo pritisak, ali su njene povratne informacije postale temelj mog napretka. Vremenom sam sprovela još hiljade intervjua, zaposlila stotine ljudi i počela da uživam u tom procesu.

Ako nikada ranije niste intervjuisali nekoga i sada vam je to zadatak, ne brinite. Kao i svaka druga veština, možete to savladati vežbom. Na osnovu mog iskustva, evo šest saveta koji vam mogu pomoći da brzo naučite.

1. Razumite kontekst

Postoje dva konteksta koja treba uzeti u obzir pre intervjua: kontekst posla (šta tačno tražite za ovu poziciju?) i kontekst kandidata (s obzirom na njihovu prošlost i iskustvo, šta želite da saznate više?). Pogledajmo svaki od njih detaljnije.

Kontekst posla

Upoznajte se sa opisom posla, ključnim odgovornostima i potrebnim veštinama za ovu ulogu. Šta je potrebno da kandidat bude uspešan? Da li su neke veštine neophodne, dok su druge „poželjne“? Gde možete napraviti kompromis, a gde ne? Koje zadatke ili odgovornosti možete naučiti osobu na poslu, a koje veštine moraju da poseduju već prvog dana?

Na primer, u zavisnosti od uloge, možda vam je potreban stručnjak za određeni programski jezik. Druge veštine, poput poznavanja programa kao što su Excel ili Google Analytics, mogu biti manje bitne za početak i mogu se naučiti na poslu.

Kontekst kandidata

Pregledajte kandidatov CV i označite oblasti koje želite da istražite tokom intervjua. Da li postoje prethodna iskustva, veštine ili ključni projekti na koje želite da se fokusirate? Da li postoji neka veština o kojoj želite da čujete više?

Na primer, ako tražite nekoga ko ima iskustvo u upravljanju više projekata istovremeno i ko je vešt u postavljanju prioriteta, a u njihovom CV-u piše „upravljanje više zadataka i projekata u globalnom timu“, to je prilično nejasno. Beležite da postavite pitanje kako biste saznali više o tome tokom intervjua. Na primer: „Recite mi više o vašem iskustvu rada na više projekata istovremeno. Kako ste to organizovali?“ Cilj je da dobijete uvid u projekte koje su radili, zadatke koje su obavljali i veštine koje su stekli kroz taj rad kako biste procenili da li su dobar izbor.

2. Pripremite pitanja za intervju

Vaš HR partner će vam verovatno dati listu pitanja za intervju. U nekim slučajevima, možete sarađivati na pisanju tih pitanja. U svakom slučaju, uverite se da imate kombinaciju pitanja o ponašanju i tehničkih pitanja prilagođenih toj ulozi. Većina pozicija zahteva kombinaciju „tvrdih“ i „mekih“ veština.

Da biste dobili najdetaljnije informacije, postavite pitanja koja zahtevaju konkretne primere. Na primer, ako želite da saznate nešto o kandidatovim veštinama rešavanja konflikata, možete ih pitati: „Recite mi o situaciji kada ste imali tešku diskusiju sa kolegom. Šta ste uradili?“ Ili, ako želite da procenite njihovu prilagodljivost promenama, pitajte: „Navedite primer situacije kada ste morali da prilagodite očekivanja u projektu. Šta se dogodilo i kako ste to rešili?“ Cilj je da kandidat opiše kako se snalazio u prošlim situacijama koje bi mogle da se pojave i na ovoj poziciji.

Za tehničke aspekte posla, postavite pitanja o specifičnim alatima ili veštinama potrebnim za obavljanje posla. Na primer, ako zapošljavate softverskog inženjera, možete ga pitati da navede ograničenja njegovog omiljenog programskog jezika. Ako zapošljavate stratega za sadržaj, možete ga pitati da opiše koje alate koristi za merenje učinka svog rada. Zahtevanje uzoraka rada ili kratka procena može takođe biti korisna.

3. Odradite probni intervju

Uobičajeno je da se kandidatima savetuje da rade probne intervjue, ali i vi, kao osoba koja prvi put intervjuiše, možete imati koristi od vežbanja. Preporučujem da simulaciju uradite sa pouzdanim kolegom ili regruterom iz vašeg tima za zapošljavanje.

Zamolite drugu osobu da vam daje neočekivane ili izazovne odgovore. Ovo će vam pomoći da vežbate brzo razmišljanje, dublje ispitivanje kada je potrebno i vraćanje razgovora na pravi tok. Na primer, šta ćete uraditi ako kandidat daje preduge odgovore ili se previše zadržava na jednom odgovoru? Možete vežbati ljubazno prekidanje: „Hvala vam na detaljnom odgovoru. U interesu vremena, hajde da pređemo na sledeće pitanje.“

Ako kandidat daje previše kratke ili nejasne odgovore, vežbajte postavljanje dodatnih pitanja kako biste prikupili više informacija: „Možete li podeliti više detalja o tome kako ste izveli [projekat ili zadatak]? Voleo/la bih da bolje razumem vaš pristup.“

Takođe, trebalo bi da predvidite nekoliko pitanja od strane kandidata. Probni intervju je sjajna prilika da razmislite o svojim odgovorima na uobičajena pitanja. Na primer, šta ćete odgovoriti ako kandidat pita zašto ste odabrali ovu kompaniju ili šta vam se najviše i najmanje dopada u vašoj ulozi? Uverite se da imate pripremljene promišljene odgovore.

4. Kreirajte prijatno okruženje

Na početku intervjua, pokušajte da postavite pozitivan ton. Počnite sa toplim pozdravom i neobaveznim razgovorom kako biste umanjili nervozu kandidata. Možete, na primer, pitati koliko im je bilo lako da pronađu kancelariju (za razgovore uživo) ili kako im je prošao dan do sada. Otkrio/la sam da započinjanje intervjua na ličnijem nivou – pre nego što pređem na ozbiljnija pitanja – pomaže kandidatu da se opusti i daje autentičniji uvid u njihovu ličnost.

Pored toga što pomaže kandidatu da se opusti, mala doza neformalnog razgovora može pomoći i vama da smirite sopstvene živce. Podsetite se da samo vodite razgovor.

Zatim, obavestite kandidata šta da očekuje tokom ostatka intervjua, uključujući njegovu strukturu, trajanje i na šta obraćate pažnju u njihovim odgovorima. Ova informacija će pomoći kandidatu, ali će vam takođe omogućiti da pregledate konkretne korake koje ćete preduzeti. Na kraju, proverite da li kandidat ima neka pitanja pre nego što nastavite.

Dok postavljate pitanja, pokažite iskreno interesovanje za odgovore kandidata. Nemojte obavljati više zadataka odjednom ili dozvoliti da vas nešto omete. Međutim, obavestite kandidata da ćete beležiti odgovore. Vaše angažovanje će podstaći dvosmerni dijalog i ohrabriti kandidata da se slobodnije izrazi.

Zapamtite da budete radoznali u vezi sa kandidatom i njihovim iskustvima. Ko zna, možda ćete naučiti nešto novo i neočekivano iz njihovih odgovora.

5. Beležite odgovore

Dok slušate odgovore kandidata, zabeležite ključne tačke. Nemojte se oslanjati na svoje pamćenje, naročito ako intervjuišete više kandidata. Beleške će vam pomoći da se prisetite važnih detalja o njihovim veštinama i iskustvima tokom procesa donošenja odluke.

Kako biste osigurali da vaše beleške budu nepristrasne i fokusirane na faktore povezane sa poslom, najbolje je da koristite vodič za intervju. To je strukturisani dokument koji pomaže u organizaciji intervjua i uključuje pitanja i teme koje ćete pokriti. Vodiči za intervjue imaju prazna polja za beleženje odgovora. Iako ne morate zapisivati odgovore kandidata doslovno, trudite se da zabeležite osnovni kontekst primera koje dele. Na primer, šta su tačno uradili u određenim situacijama? Koji rezultati ili veštine su bili povezani sa njihovim postupcima?

Takođe, vođenje beleški može vam pomoći da analizirate da li imate dovoljno informacija da donesete zaključke o određenom pitanju i da li treba da postavite dodatno: „Možete li mi reći malo više o X ili Y?“

Na kraju, ako kandidat ima poteškoća da odgovori na pitanje, nemojte ga odmah diskvalifikovati. Ponekad ljudima treba malo vremena da razmisle. Dajte im trenutak da skupe misli, a ako je i dalje teško, pređite na sledeće pitanje i vratite se na to na kraju ako imate vremena.

6. Evaluirajte kandidata i sopstvene veštine

Retko ćete naći kandidata koji ispunjava sve zahteve za poziciju. Najverovatnije ćete morati ponovo razmotriti svoju listu neophodnih i poželjnih veština i napraviti određene kompromise. Zapamtite, mnoge veštine se mogu naučiti na poslu. Zato se fokusirajte na to da izaberete kandidata koji poseduje ključne veštine koje ste prvobitno identifikovali. Nemojte čekati „idealnu osobu“. Umesto toga, balansirajte između onoga što vam je potrebno i brzine kojom to trebate, dok vodite efikasan proces selekcije.

Kao što kandidati neće biti savršeni, tako ni vaše veštine vođenja intervjua neće biti. Možda će vam biti korisno da pozovete regrutera ili kolegu sa kojim ste vežbali da posmatra intervju ili pregleda snimak i da vam pruži pozitivne i konstruktivne povratne informacije. Zabeležite šta je funkcionisalo i trudite se da unapredite jednu ili dve stvari tokom sledećeg intervjua.

Kada uspešno spojite pravog kandidata sa pravom ulogom, postavljate ih na put za ispunjavajuću karijeru. Ovo je nešto na šta možete biti ponosni – pozitivan uticaj na profesionalno putovanje nekoga drugog. Još uvek sam u kontaktu sa nekim kandidatima koje sam zaposlila pre skoro dve decenije. Neki su napredovali unutar iste kompanije, dok su drugi pronašli prilike negde drugde. I vi možete napraviti razliku, kako za nove, tako i za stare članove vašeg tima, ako primenite gore navedene korake kako biste doneli najbolju moguću odluku pri zapošljavanju.

Napetosti su neizbežne na radnom mestu. Međutim, postoji razlika između zdravih i nezdravih konflikata. Zdravi timski konflikti pomažu timu da napreduje ka svojim ciljevima, dok istovremeno grade produktivne, poštovane i poverljive odnose. Neproduktivni konflikti, s druge strane, mogu kočiti napredak tima. Evo četiri načina da podstaknete zdrave konflikte u svom timu: 1) Jasno recite timu da su nesuglasice očekivane i da su normalan i produktivan deo saradnje, timskog rada i inovacija, 2) Prepoznajte i imenujte pozitivne tenzije, 3) Razdvojite ljude od problema, 4) Ostanite smireni.

Priča iz prakse: Sukob u timu

Sam je bio frustriran i zbunjen, jer nije znao kako da reši sukob između dva člana svog tima koji su se stalno sukobljavali. Ono što je počelo kao neslaganje oko strategije za ključni projekat, preraslo je u otvoreni sukob. Kada bi bili u istoj prostoriji, tenzija bi bila očigledna. Konstantno su se prekidali i upadali jedan drugome u reč. Ostali članovi tima su počeli da zauzimaju strane.

Sam (čije ime je promenjeno) smatrao je da je reč o „sukobu ličnosti“ i odlučio da jedino što može da uradi jeste da izbegne njihovu međusobnu saradnju.

Međutim, kao menadžer, možda sanjate o tome da vodite tim u kojem se svi slažu, dele iste stavove i gde nema sukoba - iako bi ovo moglo izgledati kao idealan scenario, izostanak sukoba ne vodi uvek do najboljih rezultata.

Zapravo, odsustvo produktivnog konflikta može dovesti do onoga što Patrik Lencion, autor knjige Pet disfunkcija tima, naziva „veštačka harmonija“ – situacija u kojoj svi glume da je sve u redu, ali se zapravo neslaganja i frustracije gomilaju ispod površine.

Zašto su nesuglasice korisne?

Istraživanja pokazuju da timovi u kojima se ljudi osećaju sigurno da izraze neslaganje, zapravo postižu bolje rezultate. Donose bolje odluke. Neslaganja podstiču kreativnost i rast.

Ali, važno je razlikovati zdrav konflikt od nezdravog konflikta. Zdrav konflikt pomaže timu da napreduje, gradi poverenje i produktivne odnose. Nezdrav konflikt koči tim – članovi se povlače, povlače suprotna mišljenja, sude ili krive jedni druge.

Dakle, kako menadžeri poput Sama mogu podstaći zdrav konflikt, a izbeći destruktivne sukobe?
Ključ je u prihvatanju i aktivnom upravljanju konfliktima. Evo nekoliko koraka koji vam mogu pomoći u tome.

Recite da je u redu

Recite svom timu da su neslaganja očekivana i da su normalan i produktivan deo saradnje, timskog rada i inovacija.

Pošto je prirodna ljudska tendencija da izbegavamo situacije koje mogu narušiti harmoniju, važno je da eksplicitno naglasite da očekujete neslaganja – i da to nije problem koji treba rešiti, već prilika koju treba iskoristiti.

Pored toga što ćete glasno reći: „Neslaganja su normalna“, takođe možete postaviti pravila o tome kako očekujete da ljudi međusobno komuniciraju, posebno kada nemaju iste stavove.

Preporučujem da to uradite zajedno sa celim timom. Možete predložiti neka osnovna pravila, ali ih zatim zajedno nadogradite, tako da svi učestvuju u njihovom kreiranju.

Primeri korisnih pravila

„Otvoreno komuniciramo, govorimo ono što mislimo i mislimo ono što kažemo.“
Ovim se jasno stavlja do znanja da je svako mišljenje važno. Neslaganja su prilika za rast, a ne lični napad.

„Fokusiramo se na problem, ne na ljude.“
Svi se koncentrišu na rešenja, a ne na ličnosti uključenih u raspravu. Suprotstavljene ideje nisu „Kiova ideja“ i „Rebekina ideja“, već dve opcije koje tim može analizirati kako bi pronašao najbolje rešenje. Jasno stavite do znanja da lični napadi neće biti tolerisani i da je cilj pronaći najbolje rešenje za tim.

 „Poštujemo različite perspektive.“
Čak i kada se ne slažemo, uvažavamo tuđe stavove. Naglasite da svako ima jedinstvenu perspektivu i da je različitost mišljenja ključna za uspešan rad tima.

Bilo bi korisno da se ova pravila dokumentuju u deljenom dokumentu koji svi mogu da vide i da se redovno preispituju i ažuriraju, kako biste osigurali da ih tim zaista primenjuje.

Imenujte pozitivne tenzije

Da biste dodatno depersonalizovali nesuglasice i normalizovali zdrave konflikte, korisno je da ih priznate i čak ih eksplicitno navedete.

Evo nekih uobičajenih tenzija koje često primećujem u timovima:
• Brzina vs. Kvalitet
• Uključivo donošenje odluka vs. Efikasno donošenje odluka
• Fokus na klijenta/kupca vs. Fokus na kompaniju
• Inovacija vs. Korišćenje postojećih ključnih sposobnosti
• Detalji vs. Šira slika
• Svrha/misija vs. Prihod

Primer: Brzina vs. Kvalitet

Na primer, u timu može postojati osoba koja je izuzetno efikasna i fokusirana na poštovanje rokova. Za nju je brzina ključna.

S druge strane, može biti neko ko smatra da brzina nije prioritet i da je važno usporiti kako bi se osiguralo da je rad najvišeg kvaliteta, bez obzira na to koliko vremena zahteva.

Ova vrsta neslaganja je korisna! Ako mogu profesionalno i produktivno da upravljaju ovom tenzijom, tim će završiti projekat brže, ali i sa višim kvalitetom. Ako se ne kontroliše, ova tenzija može prerasti u lični konflikt: Osoba koja zagovara brzinu može biti označena kao nepažljiva i brzopleta. Osoba koja insistira na kvalitetu može biti percipirana kao spora i opstruktivna. Ostatak tima može početi da bira strane, što može narušiti timsku dinamiku.

Kako koristiti ove tenzije za konstruktivne razgovore?

Kada neslaganje postane vidljivo, naglasite da je to normalan sukob perspektiva, a ne lični sukob. Umesto da kažete: „Ovo je Kiova ideja protiv Rebekine.“ Recite: „Ovo je balansiranje između brzine i kvaliteta – hajde da nađemo najbolje rešenje.“

Praktičan korak: Kreiranje liste tenzija u vašem timu

• Razmislite koje tenzije se najčešće pojavljuju u vašem timu.
• Zapišite ih – mogu uključivati gore navedene, ali i druge specifične za vaš tim.
• Diskutujte ih sa timom bez dodeljivanja pojedincima – objasnite zašto su korisne
• Dodajte ih u zajednički dokument kako bi svi mogli da ih prepoznaju i koriste u budućim raspravama.
• Podstaknite članove tima da i sami prepoznaju i imenuju tenzije kada se pojave, čak i kada vi niste prisutni.

Na ovaj način, neslaganja neće biti doživljena kao problem, već kao prirodan i produktivan deo rada tima.

Depersonalizujte konflikt

Jedna od prednosti imenovanja tenzija jeste to što odvajate ljude od problema.
Ovo je jedno od osnovnih načela principijelne pregovaračke strategije (Principled Negotiation), koju je popularizovao Harvard Law School Program on Negotiation.
Kako to postići?
Jedan od načina je da zamolite ljude da argumentuju protiv sopstvenog stava.

Na primer, možete zamoliti Kija da zastupa stav da tim treba da uspori, a Rebeku da objasni zašto bi bilo u redu malo kompromitovati kvalitet. Ovo će im pomoći da vide perspektivu drugog, čak i nakratko, i istovremeno omogućiti timu da odvoji argument od osobe koja ga iznosi.

Pitanja koja mogu pomoći u ovakvoj diskusiji:
• Postoji li drugačiji ugao gledanja koji smo propustili?
• Koje su prednosti i mane stava A? A koje stava B?
• Ako bismo mogli da uklonimo ograničenja u kojima radimo, kako bi ova diskusija izgledala?
• Kako bi izgledao kompromis između ovih perspektiva? Koje bismo ustupke morali da napravimo da bismo ga postigli?

Ostanite smireni

Na kraju, jedna od najvažnijih stvari koju možete uraditi kao lider jeste da pokazujete sigurnost kada dođe do neslaganja.

Postoji izreka: „Šapat lidera se čuje kao povik.“ Drugim rečima, vaše reči i reakcije imaju ogroman uticaj na tim.

Ako se povučete, pocrvenite ili postanete nervozni kada dođe do neslaganja, članovi tima će to primetiti i često protumačiti kao znak da nije bezbedno voditi debate na tu temu (ili debatu o bilo kojoj drugoj).

S druge strane, ako ostanete smireni, strpljivi i prikažete neslaganja kao prirodan deo procesa, tim će biti spremniji da otvoreno razgovara i rešava tenzije.

Na primer, možete reći:
„Čini se da ovde imamo tenziju između brzine i kvaliteta. Da li i drugi to vide na taj način?“

Ako diskusija postane nezdrava ili pređe u lične napade, možete je preusmeriti rečima:
„Hajde da vratimo ovu diskusiju u produktivan okvir. Šta treba da odlučimo ovde kako bismo napredovali ka cilju?“

Sukobi su neizbežni – naučite da ih koristite u svoju korist

Ako ne volite konflikte, niste jedini. Mnogi menadžeri kažu da im je rešavanje sukoba jedna od najmanje omiljenih odgovornosti.

Prema Gartnerovom istraživanju iz 2023. godine, čak 57% menadžera kaže da su potpuno odgovorni za rešavanje konflikata u timu.

Ali, iako su tenzije neizbežne, pozitivne nesuglasice mogu stvoriti okruženje u kojem se ljudi osećaju sigurno da izraze svoja mišljenja i ideje, što na kraju vodi do boljih odluka i rezultata.

Kao menadžer, ne treba samo da tolerirate zdrava neslaganja – već treba da ih podstičete.