Integrisano izveštavanje (IR) predstavlja jedan od najnovijih inovativnih pristupa korporativnom izveštavanju. Jedna od važnih, ponekad potcenjenih implikacija ove ideje je da se IR ne odnosi samo na sastavljanje izveštaja menadžmenta. Integrisani izveštaj je rezultat putovanja stvaranja vrednosti koje započinje integrisanim razmišljanjem, koje aktivno razmatra organizaciju odnosa između različitih operativnih i funkcionalnih jedinica i „višestrukog kapitala“ koje organizacija koristi ili utiče na njih.

Integrisano razmišljanje dovodi do integrisanog odlučivanja i akcija koje uzimaju u obzir stvaranje vrednosti tokom kratkog, srednjeg i dugoročnog perioda. Osnovna posledica je da primena IR može dovesti do promene u strateškom fokusu entiteta i identifikovanju materijalnih pitanja koja utiču na održiv uspeh entiteta tokom vremena. U mnogim delovima sveta preduzeća primenjuju IR da bi zadovoljili zahteve za nefinansijskim obelodanjivanjem. Drugi su dobrovoljno prihvatili integrisani pristup.

Međunarodno veće za integrisano izveštavanje (IIRC) razvilo je Međunarodni okvir integrisanog izveštavanja koji danas predstavlja važnu, ali neautoritativnu referencu zasnovanu na principima, za subjekte koji žele da usvoje IR.

Razmatramo dve specifične karakteristike: (a) usvajanje IR od strane malih i srednjih preduzeća (MSP) i ulogu koju imaju male i srednje prakse (SMP); i (b) razvoj IR-a i doprinos iz analize različitih najboljih praksi (kao oblika vrednovanja), opet od posebnog značaja za mala i srednja preduzeća i neprofitne organizacije (NVO).

Prednosti IR-a za mala i srednja preduzeća i neprofitne organizacije (NVO) IFAC je zajedno sa IIRC-om objavio kroz „Stvaranje vrednosti za mala i srednja preduzeća putem integrisanog razmišljanja - dobrobiti integrisanog razmišljanja“, a takođe je istražio i neke od mnogih prednosti koje proizilaze iz usvajanja IR-a od strane malih i srednjih preduzeća. Međutim, ostaje percepcija da je IR pogodniji za javna preduzeća sa širokim spektrom zainteresovanih strana.

Ali, šta je sa privatnim kompanijama i, tačnije, malim i srednjim preduzećima? Oni mogu imati koristi od integrisanog pristupa: kombinovanjem razumevanja poslovne strategije kroz multi-kapitalnim objektivom, istovremeno promovišući dugoročne perspektive i holističko pripovedanje poslovnih priča. Za mala i srednja preduzeća, komuniciranje ključnih faktora koji utiču na njihovu sposobnost stvaranja vrednosti putem integrisanog izveštaja može pomoći u izgradnji preko potrebnog poverenja stejkholdera oko ranijih i budućih performansi.

MSP bi mogla imati koristi od ove promene pristupa, na primer, kada želi da se ponovo pozicionira na tržištu, ima za cilj da pribavi finansijska sredstva od kreditora i investitora, odluči da istraži novu stratešku orijentaciju, teži da preispita svoj poslovni model i/ili njegovu organizacionu strukturu ili ima za cilj ulaganje u društvenu odgovornost preduzeća. Drugo važno razmatranje u primeni IR-a na mala i srednja preduzeća odnosi se na prilagodljivost takvog pristupa NVO-ima. Mnoge nevladine organizacije moraju izraditi socijalne izveštaje ili druge slične. IR je model koji mogu usvojiti različiti entiteti.

Čak i subjekti vođeni misijom mogu primeniti integrisani pristup, jer im je potrebno da optimizuju upotrebu raspoloživih resursa i da izveštavaju o radu svojim zainteresovanim stranama. Ovo je princip dobrog upravljanja, koji može odrediti transparentan proces i, shodno tome, promovisati proces kojim se stvara čvrst odnos sa zajednicom u kojoj deluje NVO.

Život je integrisan kao i poslovanje. Nove metode upravljanja za 21. vek su preusmeravanje sa digitalnog i monetarnog na stvarne materijalne vrednosti i rezultate. U isto vreme, tokom poslednjih 30 godina nematerijalna imovina je prešla sa 20 na preko 80 odsto vrednosti javnih preduzeća. Donošenje odluka unutar kompanija nije uspelo. Finansijsko izveštavanje je postiglo još manji napredak u rešavanju ovih promena. Dok sve ozbiljnije shvataju uticaj ESG-a, investitori u najrazvijenijim ekonomijama poput SAD-a i EU-a pozivaju menadžment i upravni odbor da usvoje metode izveštavanja koji predstavlja i materijalnu i nematerijalnu imovinu. Integrisano izveštavanje je takva metoda: ona pruža okvir koji ističe sve načine na koje kompanija stvara i nastavlja da stvara vrednost. Različiti okviri izveštavanja o ESG-u imaju perspektivu praktičara na integrisano izveštavanje. Razgovaraćemo o tome kako kompanije najbolje reaguju na evoluirajuće potrebe stejkholdera u vezi sa izveštavanjem ESG-a. 

„Integrisano izveštavanje mnogi doživljavaju kao sledeću evoluciju korporativnog izveštavanja, protivotrov suženom i usredsređenom na kratkoročni, finansijski profit u tradicionalnim godišnjim izveštajima za koje je prihvaćeno da imaju dalekosežne destruktivne posledice po životnu sredinu , društvo i ekonomiju."
„Izgradnja momenta: Međunarodni savet za integrisano izveštavanje - Integrisani izveštaj 2018.“

„Integrisano izveštavanje zadovoljava potrebe korisnika: upotrebu i korisnost integrisanog izveštavanja“.
Udruženje ovlašćenih sertifikovanih računovođa - ACCA Global

Vodeće institucije:

	United Nations Conference on Trade and Development (UNCTAD)
	International Federation of Accountants (IFAC)
	European Federation of Accountants and Auditors for SMEs (EFAA)
	World Bank Centre for Financial Reporting Reform (CFRR)
	International Integrated Reporting Council (IIRC)
	Global Reporting Initiative (GRI)
	European Green Deal
	The Conference Board