0,00 din  ( 0 )

Korpa

Vaša korpa je prazna

Ubacite u korpu proizvode na sledeći način:
1. Pronađite proizvod koji želite koristeći pretragu ili listanjem kategorija proizvoda
2. Kada nađete proizvod koji vas zanima, kliknite na dugme "Dodaj u korpu"

Lista želja         

Prijavljivanje

Molimo unesite vaš E-mail i Lozinku.

Zaboravljena lozinka...

PRIJAVLJENI STE KAO

Ime i prezime:

Email adresa:

Kontakt telefon:

Aktivni korisnik od: 01.01.1970.

VRIJEME EUROPE

3.850,00 1.500,00 Din.

   0 Komentar/a Napiši komentar

ZAPADNE SILE I RASPAD JUGOSLAVIJE!

Knjiga Josipa Glaurdića podseća nas na vreme koje smo proživeli pre dvadesetak godina, i koje je ostavilo dubok trag u osećanjima i gledištima mnogih ljudi u Hrvatskoj i u susednim zemljama. Autor je potkrepio svoj rad, ne samo veoma velikim brojem sekundarnih izvora, nego i izvornim materijalima iz ključnih arhiva koji su tek nedavno postali dostupni javnosti (tj. dokumentima britanskog Foreign Office-a, CIA-e, vlade G.H. Busha, itd.). Takođe je intervjuisao 42 bivša diplomata i "kreatora politike" iz bivše Jugoslavije, ili iz zemalja Zapada. To daje ovoj knjizi posebnu težinu. U svom tekstu autor prati raspad bivše Jugoslavije već od vremena ekonomskih i drugih neprilika koje su sledile posle smrti Tita, a kroz ceo rad posebnu je pažnju posvetio usponu i delovanju Slobodana Miloševića, koji je (kako je autor naznačio) u početku bio viđen na Zapadu kao "balkanski Gorbačov", što znači da je tada Zapad povoljno ocenio Miloševićevu pojavu, pripisujući mu ulogu reformatora i učvrstitelja jedinstva jugoslavenske države.

U nastavku, osim unutrašnjih razloga, Glaurdić ističe da je jedan vrlo važan spoljni činilac, kraj hladnog rata, snažno uticao na raspad Jugoslavije. S jedne strane, uslovi hladnog rata – tj. spoljne pretnje, delovale su iz unutrašnje perspektive na održavanje Jugoslavije; s druge strane, poseban međublokovski položaj Jugoslavije u doba hladnog rata dao je zemlji važnost na međunarodnom planu, i omogućilo joj da održi životni standard uveliko zahvaljujući pomoći sa Zapada (zajmovima, itd.). Posle toga Jugoslavija nije više bila toliko važna za Zapad, pa su Amerikanci (glavni akteri na Zapadu) napokon prepustili spoljnu brigu o njoj Evropljanima. I upravo je taj pomak poslužio Glaurdiću kao motiv za naslov svoje knjige, "Vrijeme Europe", prema rečima koje je 1991. izgovorio Jacques Poos, tadašnji predsedavajući Veća ministara spoljnih poslova Evropske zajednice: "Ovo je vreme Evrope, a ne vreme Amerikanaca… Ako ijedan problem mogu rešiti Evropljani, onda je to jugoslavenski problem". Ali još pre te krizne 1991. godine, i posle nje, kako je autor obrazložio, Evropljani nisu bili kadri rešiti taj problem, i to zbog njihove stalne podrške opstanku jugoslavenske federacije, što je išlo u prilog Miloševiću i JNA, i takođe zbog sukoba između vladajućih politika samih (zapadno)europskih zemalja, posebno nakon ujedinjenja Nemačke.

Razmatrajući kroz prizmu politike Zapada prema raspadu Jugoslavije, Glaurdić predstavlja novi pogled na kraj Hladnog rata u Evropi. Uključujući u analizu deklasificirane izveštaje CIA-e, dokumente administracije Georgea H.W. Bush-a i britanskog Foreign Office-a; dokazni materijal korišćen u procesima na Haškom tribunalu; kao i više od četrdeset intervjua s bivšim diplomatama i političarima sa Zapada i iz bivše Jugoslavije, Glaurdić pokazuje kako Realpolitika zapadnih sila nije uspela u nameri da podrži opstanak Jugoslavije, već je podstakla JNA i režim Slobodana Miloševića na nasilje. „Vrijeme Europe“ takođe rasvetljava dramatičan sukob mišljenja unutar zapadnog saveza o mogućim odgovorima na jugoslavensku krizu. Glaurdić identifikuje korene tog sukoba u različitim sklonostima zapadnih sila po pitanju uloge ujedinjene Nemačke, istočne Evrope, i spoljne i sigurnosne politike u budućnosti evropskih integracija.

Vrijeme Europe nudi sveže viđenje događaja koji i danas utiču na strukturu jugoistočne Evrope i njen odnos s ostatkom kontinenta.


Kratak sadržaj

Uvod: Vrijeme Europe
Kroćenje balkanskog Gorbačova, 1987.-1989.
Jugoslavenski hladni rat, 1988.-1989.
Izazovi demokracije, 1990.
Do ruba ponora i natrag, listopad 1990. - travanj 1991.
Put u raspad, ožujak - lipanj 1991.
Ljeto nasilja i podjela, lipanj - rujan 1991.
Diplomacija na iglama, rujan - studeni 1991.
Kraj i početak, studeni 1991. - travanj 1992.
Zaključci


JOSIP GLAURDIĆ je doktorirao političke nauke na Univerzitetu Yale, a trenutno je Junior Research Fellow iz političkih nauka na Koledžu Clare Univerziteta Cambridge. Teme njegovih istraživanja su uglavnom u vezi sa politikom Evropske Unije i SAD-a u jugoistočnoj Evropi.

NAPIŠI KOMENTAR
Ocena:



     




1