0,00 din  ( 0 )

Korpa

Vaša korpa je prazna

Ubacite u korpu proizvode na sledeći način:
1. Pronađite proizvod koji želite koristeći pretragu ili listanjem kategorija proizvoda
2. Kada nađete proizvod koji vas zanima, kliknite na dugme "Dodaj u korpu"

Lista želja         

Prijavljivanje

Molimo unesite vaš E-mail i Lozinku.

Zaboravljena lozinka...

PRIJAVLJENI STE KAO

Ime i prezime:

Email adresa:

Kontakt telefon:

Aktivni korisnik od: 01.01.1970.

KRATKA ISTORIJA KORUPCIJE

1.480,00 1.000,00 Din.

   0 Komentar/a Napiši komentar

UZBUDLJIVO PUTOVANJE NA KOME SE POLITIKA I ISTORIJA PREPLIĆU POJAVOM KORUPCIJE!

„Korupcija je reč koja se često čuje u vezi s javnim životom u naše vreme. I zaista, već smo se poprilično navikli na sintagmu „mito i korupcija“, koju smo možda i prihvatili kao neizbežno zlo današnjice.

Međutim, koreni toga zla sežu daleko u prošlost, sve do vremena prvih civilizacija kada se „dar“ za uslugu (=mito) često nije doživljavao kao zlo, nego kao zalog u prećutnom ugovoru o uzajamnosti...“

KO MARI DA LI JE CEZAR BIO LOPOV?
Ko mari da li je Julije Cezar bio lopov? Pitanje nije novo, no čini se da nije vremenom izgubilo na aktuelnosti, ako je i dalje tačno, kako je pisao američki esejista Džon Džej Čapman, da je “čisto finansijsko nepoštenje od vrlo male važnosti u istoriji civilizacije”. I pošto se zaista retki prisećaju engleskog biskupa Tomasa Beketa ili američkog predsednika Džona Kvinsija Adamsa zbog njihove pretpostavljene nepoštenosti, stiče se utisak da se korumpiranost velikih u osnovi smatrala gotovo neizbežnom i, štaviše, da su u nekim slučajevima i podanici ili građani verovali da mogu računati na opšte bogatstvo koje iz nje proizlazi, te na veće poslovne prilike i beneficije za sve; dakle, da će kadtad s trpeze prvih na neki način pasti i mrvice za male.

“Javni dug”, pisao je Kolridž 1823. godine, “obogatio je više ljudi od onih koji bi na to imali pravo. To je zapravo isto kao u javnoj kuhinji u kojoj se razdeli tri stotine bonova, ali u stvarnosti ima mesta samo za stotinu”. U ovom slučaju, dakle, sukob interesa koji opterećuje Berluskonija ili optužbe za finansijske prestupe koje pogađaju preduzetnika poput Kalista Tancija, da spomenemo dva novija slučaja, mogu biti i te kako važni; ali ne samo na temelju vrednosnih i moralističkih razmatranja (nije verovatno slučajno da su obojica uvek u javnosti isticala svoju veru u vrednosti Katoličke crkve, velikodušno finansirajući “dobra dela” različitih vrsta). Stvar je upravo suprotna: ukoliko većina građana zaista opštim pravom glasa bira čoveka koji pragmatičnom mudrošću nudi velike nade, ili ako veliki broj štediša dobrovoljno sedne u kola velikog kapetana industrije koji obećava snove o bogatstvu, tada bi trebalo shvatiti kakva je njihova realna svest o mogućim koristima koje proizlaze iz pretpostavljenog nepoštenja vođe.

Ukratko, da li im je ona manje važna ili, naprotiv, da li je ta većina smatra relevantnim i odlučujućim činiocem u trenutku ubacivanja listića u glasačku kutiju, ili pri prikazivanju sebe na dvoru narednog magnata.
I nema sumnje da ruke ogrezle u prljavštini i blatu, barem toliko koliko i čiste ruke moralista, poseduju za obične smrtnike u osnovi diskretnu privlačnost; zato su i razni Neroni i Kaligule postali deo istorije, jednako kao i sveci (i mnogo više nego osrednji poštenjaci), a poduhvati velikih lopova – kako to opisuje Čarls Mekej u jednoj svojoj poznatoj zbirci o kolektivnim ludostima – vekovima su poticali maštu naroda.

“Špekulacija”, napisao je Vašington Irving, “romansa je trgovine i prezir baca na sve treznije realnosti. Berzanskog mešetara pretvara u čarobnjaka, a berzu u zemlju čarolija.”

“Šta je provalnička zmijica prema deoničarskom udelu? Šta je provala u banku prema osnivanju banke?” pitao se nekad, ne previše ironično, Bertol Breht. Uostalom, bez dubljeg zalaženja u prošlost, dovoljno je citirati bivšu englesku premijerku Margaret Tačer: “Niko se ne bi sećao dobrog samaritanca da je imao samo dobre namere. Imao je i novac.” Ili pak bivšeg francuskog predsednika, Šarla de Gola, po kome “savršenstvo iz jevanđelja nikada nije dovelo do carstva – jer svaki čovek od akcije ima snažnu dozu egoizma, ponosa, čvrstine i lukavosti. Ali sve te osobine biće mu oproštene, te će se, štaviše, smatrati vrlinama, ako uspe da ih iskoristi za postizanje velikih rezultata”.

“S pravom pripovedačkom dinamikom, ova nam knjiga priča dugu i složenu istoriju korupcije.”
— Korado Auđijas

“Galerija slika o nemoralu moćnika od antike do naših dana.”
— Pjero Otone, “LA REPUBLIKA”

“Pripovedati kratko i sažeto je umetnost, kvalitet koji Brioski poseduje i koristi u ovoj sjajnoj knjizi.”
— Roberto Koaloa, “IL SOLE 24 ORE”

“Ako se ne odbaci da se ne moramo pogledati u ogledalo, evo knjige koja bi mogla probuditi savest.”
— Aankarlo Gali, “AVENIRE”

“Brioski nudi citaocu sočan i bogat obrok slučajeva koji se pretvaraju zapravo u veliki portret najtamnije strane čovecanstva. Ovu knjigu treba pročitati.”
— Gvido Konti, “ITALIJA OĐI”

Kratak sadržaj:
Uvod: Koga brine da li je Cezar bio lopov
Od Vavilona do Novog Zaveta
Novac i demokratija u antičkoj Grčkoj
Rim. Uspon i pad jednog carstva
Od srednjeg veka do reformisanja
Od Makjavelija do zlata Novog sveta
Francuzi. Od apsolutizma do revolucije
Englezi. Ekonomska revolucija i kolonijalno carstvo
Od restauracije do dekadencije Evrope
Totaliristički dvedeseti vek
Amerikanci. Od početka do novoimperijalizma
Italijani. Od moralnog pitanja do berluskonijeve ere
Veliki finansijski lomovi i budućnost korupcije

KARLO ALBERTO BRIOSKI je urednik esejistike u izdavačkoj kući Ricoli. Objavio je dela Poluostrvo blaga (= La penisola del tesoro, Diabasis, 1996) i Pohvalu korupcije (= Elogio della corruzione, Ponte alle Grazie, 1997). Za seriju TEA priredio je Priručnog moralistu (= Il moralista portatile, 2002).

NAPIŠI KOMENTAR
Ocena:



     




1