0,00 din  ( 0 )

Korpa

Vaša korpa je prazna

Ubacite u korpu proizvode na sledeći način:
1. Pronađite proizvod koji želite koristeći pretragu ili listanjem kategorija proizvoda
2. Kada nađete proizvod koji vas zanima, kliknite na dugme "Dodaj u korpu"

Lista želja         

Prijavljivanje

Molimo unesite vaš E-mail i Lozinku.

Zaboravljena lozinka...

PRIJAVLJENI STE KAO

Ime i prezime:

Email adresa:

Kontakt telefon:

Aktivni korisnik od: 01.01.1970.

MEĐUNARODNO KOMUNICIRANJE U INFORMACIONOM DRUŠTVU

1.320,00 Din.

   0 Komentar/a Napiši komentar

Polazeći od hipoteze da je međunarodno komuniciranje pod uticajem globalizacijskih procesa i savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija doživelo transformaciju u novi oblik, odnosno u globalno komuniciranje, autori nam nude genezu ovog fenomena od nastanka do današnjih (post)modernih vremena.
Radojković, Stojković i Vranješ prvo razmatraju istorijski razvoj i implikacije međunarodnog komuniciranja, kao i metode i medije pomoću kojih se ono razvijalo, a potom analiziraju tehnike, uslove i aktere savremenog međunarodnog komuniciranja, kao i njegov normativni okvir. Osvrćući se na prostornu i vremensku dimenziju ovog oblika komunikacione prakse, vraćajući se nekoliko decenija unazad, autori nas podsećaju na vreme borbe za novi svetski informacioni i komunikacioni poredak, preispitujući fenomene kao što su kulturni imperijalizam i međunarodna propaganda, a sve kroz prizmu jasno definisanih normi međunarodnog komuniciranja.

Knjiga Međunarodno komuniciranje u informacionom društvu svakako može biti predmet pažnje, ne samo stručne javnosti koja se interesuje za razvoj savremenih oblika komunikacione prakse, nego i šire publike koja želi da razume kako se društvo menja pod uticajima novih informaciono-komunikacionih tehnologija.


“…ova studija je ubedljivi, naučno zasnovani pokušaj da se međunarodno komuniciranje iznova kritički preispita i sučeli sa izazovima novih informaciono-komunikacionih tehnologija.”
- prof. dr Divna Vuksanović


Kratak sadržaj

Uvod
1. Geneza međunarodnog komuniciranja
2. Prostorna i vremenska dimenzija međunarodnog komuniciranja
3. Efekti međunarodnog komuniciranja
Obrisi „svetskog sela“
Kulturni imperijalizam – mit ili stvarnost?
4. Borba za novi svetski informacioni i komunikacioni poredak
5. Međunarodna propaganda
6. Norme u međunarodnom komuniciranju
Međunarodno komuniciranje – likovi i tokovi
Organizacija Ujedinjenih nacija
UNESKO
Norme o međunarodnoj propagandi
Evropska unija
7. Sposobnosti za međunarodno komuniciranje
8. Od međunarodnog do globalnog komuniciranja
Uloga informaciono-komunikacionih tehnologija
Globalno komuniciranje i međunarodno razumevanje
Rizici globalnog komuniciranja
Literatura
Indeks

ALEKSANDAR VRANJEŠ. Magistar je političkih nauka, viši asistent na Fakultetu političkih nauka u Banjoj Luci i doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. U oblast njegovog interesovanja spadaju političko komuniciranje, politički odnosi s javnošću, javno mnjenje, politička sociologija, kao i uloga savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija u političkim procesima i društvu u celini. Do sada je objavio jednu monografiju i više naučnih radova u domaćim i inostranim časopisima. Jedan je od urednika portala NoviPolis.rs.

BRANIMIR STOJKOVIĆ. Redovni je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, posebno aktivan na polju sociologije kulture, sociologije religije i studija komunikacija. Kao autor potpisao je monografije Evropski kulturni identitet (1993), Kulturna politika evropske integracije (1996) iIdentitet i komunikacija (2002). Koautor je studija Kultura i radni život (1982), Kultura mladih radnika (1986),Organizacija kulturnih delatnosti (1990), Kultura – menadžment, animacija, marketing (1994, 1996, 2000, 2003 i 2007),Kulturna prava (1999), Kulturna politika i kulturna raznovrsnost (2004) i Informaciono-komunikacioni sistemi (2004 i 2009). Objavio je preko sedamdeset naučnih radova u domaćim i inostranim naučnim časopisima.

MIROLJUB RADOJKOVIĆ. Redovni je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, sa posebnim interesovanjem za komunikacione sisteme i javno mnjenje. Autor je sledećih naslova: Savremeni informaciono-komunikacioni sistemi (1984), Međunarodno komuniciranje (1987), Podela mišljenja (1997), Osnove komunikologije (koautor Toma Đorđević, drugo izdanje 2005),Komuniciranje, mediji i društvo (koautor Mirko Miletić, prvo izdanje 2005), Medium sindrom (2006) i Informaciono-komunikacioni sistemi (koautor Branimir Stojković, drugo izdanje 2009). Glavni je i odgovorni urednik časopisa za upravljanje komuniciranjem „CM”, koji zajednički izdaju Fakultet političkih nauka u Beogradu i Institut za usmeravanje komunikacija iz Novog Sada.

NAPIŠI KOMENTAR
Ocena:



     




1