0,00 din  ( 0 )

Korpa

Vaša korpa je prazna

Ubacite u korpu proizvode na sledeći način:
1. Pronađite proizvod koji želite koristeći pretragu ili listanjem kategorija proizvoda
2. Kada nađete proizvod koji vas zanima, kliknite na dugme "Dodaj u korpu"

Lista želja         

Prijavljivanje

Molimo unesite vaš E-mail i Lozinku.

Zaboravljena lozinka...

PRIJAVLJENI STE KAO

Ime i prezime:

Email adresa:

Kontakt telefon:

Aktivni korisnik od: 01.01.1970.

PRIMERI DOBRE PRAKSE ODNOSA S JAVNOŠĆU 2015

1.500,00 Din.

   0 Komentar/a Napiši komentar

PRIMERI NAJBOLJIH KOMUNIKACIONIH PROJEKATA I KAMPANJA SPROVEDENIH U SRBIJI I REGIONU!

Nekada su sektori za odnose s javnošću bili odgovorni za celokupnu internu i eksternu komunikaciju jedne organizacije. Današnji trend je da ovi sektori imaju zadatak da sve zaposlene, kao predstavnike organizacije, nauče da „komuniciraju” na adekvatan način i tada do izražaja dolaze interne komunikacije. Istraživanja pokazuju da ne postoje ljudi na najvišim pozicijama koji ne poseduju izuzetne komunikacione veštine. Ista je situacija i sa organizacijama. Ako posmatramo deset najboljih svetskih kompanija po poslovnim kriterijumima, videćemo da su oni najbolji i u oblasti korporativnih komunikacija. Oni posvećeno brinu o svojoj reputaciji.

Deset najvećih izazova u poslovnom okruženju 2020. prema Svetskom ekonomskom forumu su: kognitivna fleksibilnost, pregovaranje, orijentisanost na usluge, donošenje odluka, emocionalna inteligencija, sposobnost za rad u timovima, upravljanje ljudima, kreativnost, kritičko mišljenje, rešavanje kompleksnih problema. Očigledno je da je „zajednički imenilac” za adekvatan odgovor na navedene izazove strateška komunikacija na organizacionom nivou i veštine komunikacije na ličnom nivou.

Ključna reč pri definisanju odnosa s javnošću je ‒ reputacija. Reputacija organizacije u prošlosti je bila u senci imperativa ostvarenja profita i širenja obima poslovanja. Takođe, reputacija je dugo smatrana za aspekt poslovanja kojim nije moguće upravljati. Interesovanje za reputaciju organizacije naglo je poraslo u drugoj polovini dvadesetog veka, nakon što su finansijski eksperti utvrdili da tzv. nefinansijski, odnosno nematerijalni faktori imaju značajan uticaj na tržišni uspeh i udeo u ukupnoj vrednosti kompanije. U procesu izgradnje reputacije, utisci i stavovi ciljnih javnosti akumuliraju se vremenom i na taj način postaju intenzivniji, stabilniji i dugoročniji. Pojedini autori prave razliku između imidža i reputacije na osnovu postojanja ličnog iskustva sa organizacijom. Međutim, u savremenom društvu koje karakteriše sve veća zastupljenost informacionokomunikacionih tehnologija i posredna komunikacija putem mas-medija, očigledno je da se reputacija može formirati ne samo na osnovu ličnog iskustva već i na osnovu iskustva koje je pojedincu prenelo neko treće lice ili mediji. Primeri objavljeni u publikaciji koja je pred vama ukazuju na izuzetan kvalitativni napredak komunikacione prakse u našoj zemlji, koji se ogleda u sveobuhvatnom i multimedijalnom pristupu komuniciranju.

Urednice publikacije definisale su jedinstvenu metodologiju planiranja i realizacije kampanja odnosa s javnošću, prema kojoj su prikazane aktivnosti u odabranim primerima. Cilj ovakvog pristupa je da objavljeni primeri budu međusobno uporedivi, ali i da se buduće generacije praktičara odnosa s javnošću upoznaju sa sistemskim pristupom planiranja komunikacionih projekata koji daje najbolje rezultate.

Ovogodišnja publikacija Primeri dobre prakse odnosa s javnošću sadrži 13 studija slučaja različitih kompanija i šest agencija iz Republike Srbije i regiona. Primeri su odabrani na osnovu javnog konkursa koji je raspisan u decembru 2015. godine.


„Publikacija Primeri dobre prakse odnosa s javnošću 2015 pruža dragocenu pomoć za studente koji se obučavaju u oblasti odnosa s javnošću i zaposlene koji se tim poslovima bave. Primeri predstavljeni u publikaciji mogu pomoći i akademskoj i stručnoj javnosti da razume principe i primenu odnosa s javnošću u različitim poslovnim situcijama, jer povezuje teoretske koncepte i njihovu primenu u praksi.“
— Prof. dr Tina Vukasović

„Ovaj priručnik specifičan je po tome što pored primera multinacionalnih i domaćih kompanija i agencija predstavlja i kampanje ustanova kulture, kao i primer kampanje kriznih komunikacija. Time su proširene oblasti u kojima kampanje odnosa s javnošću imaju uspešnu primenu, kao i aktivnosti komunikacija koje su opisane primerima. Takođe, može se uočiti da je kreativnost izražena u svim prikazanim slučajevima, te da je uvek deo recepta za uspešnu komunikacionu kampanju.“
— Prof. dr Slavica Cicvarić Kostić


Kratak sadržaj:

Predgovor

Coca-Cola kompanija • Represent Communications
100 godina jedinstvene Coca-Cola Contour flašice

Strauss Adriatic • Executive Group
Ljubitelji kafe

Ktitor • Blumen Group
Ktitor novih ideja

Beogradska filharmonija
Nije za svakoga

Philip Morris & • Represent Communications
Tviter pitaonica „#PokreniPosao - #SaznajKako”

Poslovi.infostud.com • McCann Beograd
Kako preživeti grozan posao ili pronaći bolji

Nestlé Adriatic • Executive Group
C klub malih kuvara

Heineken Srbija • Ruskin & Hunt
Društvo, ko vozi kući?

Leburić komerc • Prime Communications
Zabrana Pekabesko proizvoda u Republici Srpskoj

Strauss Adriatic • Represent Communications
Otvaranje kafeterije Café Doncafé u SC UŠĆE

Jugoslovensko dramsko pozorište • McCann Beograd
Drama u taksiju

Vip mobile • Executive Group
Zlatni minut

Coca-Cola sistem • Represent communications
Društveno-ekonomski uticaj Coca-Cola sistema u Srbiji

Izvod iz recenzije


DANIJELA LALIĆ je vanredni profesor na Univerzitetu u Novom Sadu, na Fakultetu tehničkih nauka, Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment. Predavač je na osnovnim, master, specijalističkim i doktorskim kursevima iz oblasti odnosa s javnošću, upravljanja korporativnim komunikacijama, poslovne komunikacije, komunikacije na intemetu i društvenim medijima. Partner je u konsultantskoj kući ProMethod Network Solution System. Dugi niz godina bavi se istraživanjima, ali i praktičnim radom iz oblasti digitalnih tehnologija i internet komunikacija u poslovanju i privredi uopšte. Aktivno je uključena u nekoliko međunarodnih projekata i angažovana na projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Takođe, radi kao eksterni savetnik za komunikacije za nekoliko privrednih organizacija. Predsednica je žirija za dodelu godišnjih PRiznanja komunikacionim profesionalcima Društva Srbije za odnose s javnošću. Član je radne grupe za edukaciju i razvoj društveno odgovornog poslovanja Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija u Srbiji. Objavila je preko 70 naučnih i stručnih publikacija.

TAMARA VLASTELICA je docent na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, na Katedri za marketing i odnose s javnošću, savetnik za korporativne komunikacije kompanije Victoria Group i Ekspert za komunikacije UN FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija). Bila je menadžer za korporativne poslove u kompaniji Coca-Cola Hellenic i rukovodilac marketinga i komunikacija u kompaniji Deloitte. Вila je predsedavajuća Radne grupe za izradu Nacionalne strategije društveno odgovornog poslovanja Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija u Srbiji i član Upravnog odbora Društva Srbije za odnose s javnošću. Angažovana je kao trener i konsultant iz oblasti komunikacija za veliki broj klijenata iz korporativnog sektora, javne uprave i međunarodnih organizacija. Autor je tri knjige iz oblasti medijskih i korporativnih komunikacija i preko 50 naučnih i stručnih radova. Doktorirala je na Univerzitetu u Beogradu, a stručno se usavršavala i na London Business School. Karijeru je započela radom za inostrane medijske kuće WDR/ARD, Spiegel, Deutche Welle, The Guardian i druge. U 2014. godini Srpska asocijacija menadžera proglasila ju je za Najboljeg mladog menadžera u Srbiji.

NAPIŠI KOMENTAR
Ocena:



     




1